Muzika
muzika/19.10.2018.

Beogradska filharmonija Ingmaru Bergmanu

muzika
  • Promo
Autor fotografije:
Kaleidoskop media



Ove godine obeležava se 100 godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih umetnika i autora svih vremena. Projekat “Film, muzika i nešto između” baca svetlo na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma – njegovo shvatanje muzike. Za Bergmana ”film i muzika su skoro isto. Oba su sredstvo izražavanja i komunikacije koja prevazilaze razum i dosežu do naših emotivnih centara.”

Poznati švedski kompozitor i pijanista Mati Bije, koji je imao priliku da radi i sa samim Bergmanom, biće gost Beograda i učestvovaće u nizu programa koje sprovodi organizacija Eho animato. Tokom tri dana – 21, 22. i 23. oktobra, publika će potpuno besplatno moći da prisustvuje događajima koji se bave Bergmanom, filmom i muzikom. 

Mati Bije (Matti Bye, 25. juli 1966.) je višestruko nagrađivani švedski pijanista i kompozitor koji komponuje za savremeni film i pozorište, a napisao je i seriju kompozicija za rane švedske neme filmove, kao što su “Fantomska kočija” (1921) i “Saga o Gesti Berling” (1924). Komponovao je muziku za više od 30 filmova i televizijskih serija, a nekoliko godina je bio saradnik Kraljevskog pozorišta Dramaten u Stokholmu. 2014. imao je čak dve nominacije za najvažniju švedsku nagradu za filmsku muziku (Guldbagge) i osvojio je sa muzikom za film “Faro”, a 2009. je takođe osvojio Guldbagge za film “Trenuci za večnost” koji je bio i švedski kandidat za Oskara.

Bije je dete poznate švedske glumice Birgite Anderson i norveškog dramskog pisca Andersa Bijea: “Sećam se da mi je otac jednom rekao – ako sviraš neki instrument, nikada nećeš biti sam. To je na mene ostavilo veliki utisak.”

Objavio je brojne solo albume kao i albume u saradnji sa drugim autorima, uključujući “Hidrin san” sa Anom fon Hausvolf i “Maailma” sa kultnom finskom autorkom Lau Nau. Radio je sa Bergmanom na televizijskom filmu “Poslednji uzdah” (1994).

Mati je pijanista koji voli da istražuje klavir kao instrument, često svira na prepariranom klaviru, a u svoje izvođenje uključuje i druge zvuke i atmosfere – “za mene su inspirativni instrumenti koji imaju manu, slabost koja ih čini posebnim”.  Karakterišu ga kao “izvanrednog izvođača, sa sopstvenim, neuporedivim stilom improvizacije na klaviru”. 


U nedelju, 21. oktobra u 20 časova u Beogradskoj filharmoniji, Mati Bije održaće koncert na prepariranom klaviru. Na koncertu će izvesti filmske kompozicije za koje je nagrađivan najvažnijim nagradama u Švedskoj i šire, kao i solo numere sa najnovijeg albuma “This Forgotten land”. Muzika koju Bije stvara najviše sličnosti ima sa kompozicijama Debisija i Satija. Kritičari ističu da “uspeva da slika muzikom” koja “podseća na ono čudno, romantično raspoloženje koje vas spopadne kada čujete stare vrteške, vergl, zvukove iz zabavnog parka ili drugih zaboravljenih mesta” (časopis The Wire). Jednu improvizovanu sesiju izvešće i polaznici radionice koju će Mati održati pre koncerta. Besplatne ulaznice mogu se preuzeti na blagajni Beogradske filharmonije od ponedeljka 15.10. 


PROČITAJTE I: DECENIJA BEZ BERGMANA


U ponedeljak, 22. oktobra u 18 časova u Muzeju jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici biće prikazan Bergmanov televizijski film “Poslednji uzdah” na kome je Mati Bije radio kao kompozitor. Film se bavi zlatnim dobom švedskog filma tokom dvadesetih godina 20.veka.

Nakon filma biće održan okrugli sto “Film, muzika i nešto između”, koji će se baviti temom muzike u Bergmanovim filmovima, ali i odnosom filma i muzike u savremenoj kinematografiji. Moderator je Ivan Velisavljević, a u razgovoru će učestvovati Mati Bije, kompozitor, Ana Krstajić, kompozitorka, Maša Seničić, dramaturškinja i Igor Stanojević, reditelj.   

U utorak, 23. oktobra u 19 časova u Muzeju jugoslovenske kinoteke, u multimedijalnoj sali biće održano scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana “Najbolje namere”. Bergmanov autobiografski roman u kome govori o godinama koje su ga formirale, svojim roditeljma i njihovom braku – “njihovim nadama, slabostima i najboljim namerama” bavi se pitanjem ljubavi, kompromisa i razočarenja.

U performansu učestvuju glumci Bojan Žirović, Katarina Dimitrijević, Marija Opsenica, Željko Maksimović, i Katarina Martinović, a autorski tim čine Ana Konstantinović (režija), Tamara Baračkov (adaptacija), Višnja Vujović (koncept prostora) i Marija Kovačina (video rad). Roman je objavljen u izdanju Geopoetike, kao deo Bergmanove autobiografske trilogije, u prevodu Spase Ratković. 

Eho animato realizuje ovaj projekat u saradnji sa partnerima – Ambasada Švedske u Beogradu, Beogradska filharmonija, Muzej jugoslovenske kinoteke, izdavačka kuća Geopoetika. Projekat je sufinansiran na konkursu za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture Republike Srbije.



PROČITAJTE JOŠ:

CECA BOJKOVIĆ - NA SCENI SI SLOBODAN ČOVEK
PRVI FILM O KINESKOJ POP KULTURI U SRBIJI
EKSKLUZIVNI INTERVJU -HARI BENSON: NISAM BIO ROKENROL FOTOGRAF


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box