Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/12.10.2018.

Neočekivane avanture Šejme Fere

vizuelne-umetnosti
  • Šejma Fere
  • Šejma Fere
  • Šejma Fere
  • Šejma Fere
  • Šejma Fere
Autor fotografije:

Razgovarala: Aleksandrija Ajduković

Šejma Prodanović, alias Šejma Fere, umetnica je koja već 14 godina aktivno učestvuje na sceni vizuelnih umetnosti. Prepoznatljiva je po duhovitim krosreferentnim kolažima u kojima stičemo utisak 2D teatra. Poigrava se perspektivom. U toku je njena samostalna izložba u Galeriji Kolarčeve zadužbine. 


Njen stav da stvari treba završavati i treba komunicirati može sa se shvati i kao njen umetnički stejtment, ali i kao životni stav. O izložbi na Kolarcu, pod naslovom „Matine program” (inspirisanim dnevnim terminom u bioskopu kada za jeftinije ulaznice možete gledati filmove) i još nekim za umetnike važnim pitanjima razgovaram sa Šejmom Fere.

Zdravo, Šejma! Za početak jedno "Glorija " pitanje: kako je biti majka i umetnica?  

Bole leđa! 

Tvoja izložba u Kolarčevoj zadužbini otvorena je do 13. oktobra. Da li imaš informacije koliko je ljudi posetilo izložbu i da li te izlaganje u galerijskim prostorima i dalje uzbuđuje kao na početku tvoje izlagačke aktivnosti ili ti je dovoljno zanimljivo izlaganje na društvenim mrežama? U kojoj meri si zadovoljna tretmanom u tom izlagačkom prostoru (Galerija Kolarac)? 

Izlaganje i dalje uzbuđuje, ali je mnogo teže danas. Ukinuta je sva finansijska podrška likovnom umetniku (Ministarstvo i Grad kod raspodele javnih sredstava za kulturu zaobilaze projekte samostalnih likovnih umetnika), a kod realizacije izložbe u instituciji, svi dobiju neku nadoknadu i platu (dizajner, prevodilac, tehničar, čistač) osim samog umetnika-autora.

U vreme kada se srozavaju mesta za predstavljanje likovne umetnosti, galerija Kolarac održava kvalitetan program, a uslovi za izlagača su (koliko je to moguće) dobri. Zadovoljna sam kako postavka izgleda u tom prostoru. Poseban začin "Matine programu" u Kolarcu je blizina Kinoteke, gde sam pronašla dosta materijala i inspiracije za svoje radove. Obradovale su me reakcije publike, izgleda da je izložba uspela. 

Ko su glumci u tvojim kolažima i grafikama koje imamo prilike da vidimo? 

Glumci u mojim kolažima su ponekad prepoznatljivi iz dnevne štampe, magazina, filmova, ponekad anonimni  modeli iz reklamnih kataloga. Transformisani od delova drugih slika, kao neki Frankenštajni, oni su stavljeni na pozoricu i date su im nove uloge. Kroz mrežu odnosa raznorodnog sadržaja otvaraju im se mnogostruke putanje i mogućnost neočekivane avanture.  

Poznat je tvoj stav da je kolaž prostor za promenu gde se seckanjem mogu izmeniti postojeći odnosi unutar zadate situacije, očekivano postaje neočekivano. Kakav je tvoj stav u realnom životu, a uzevši u obzir činjenicu da si aktivista, na neki način sindikalista (nepostojećeg sindikata umetnika) boreći se za prava i položaj umetnika u društvu i sistemu? 

Ne osećam se kao aktivista jer nažalost ne radim u okviru kolektivne strategije, ali verujem da su umetnici dragoceni za društvenu zajednicu i teško mi je što nemamo bolji položaj i uslove za rad. Pokušavam da delujem na svom nivou. Ako ono što radim nekako odjekuje, tim bolje. 

Malo je poznata činjenica da si dobitnica Onazisove nagrade za slikarstvo - Kakva je to nagrada i da li ti je pomogla u daljem radu? 

U pitanju je nagrada koju je Aristotel Onazis pokrenuo 1978. godine i koju njegova fondacija dodeljuje pojedincima za postignuća u umetnosti. Na konkursu za sliku, 2006. godine dodelili su mi posebno priznanje za kolaž pod nazivom "Podne". Nagrada mi je pored velikog podstreka za umetnički rad, omogućila i da kupim atelje u kom stvaram.

"Umetnici zarađuju ludi novac, ali ga bacaju kroz prozor" (iz Floberovog "Rečnika otrcanih misli") 


Pored tvog aktivizma koji smo već pominjali, aktivizma na mrežama primećena je i tvoja sudska aktivnost. O kakvom suđenju se radi? 

U pitanju je borba za autorska prava i za promenu odnosa institucija prema umetniku i njegovom radu. Jedna domaća ustanova kulture me je 2016. godine pozvala da osmislim originalni crtež. Za ovaj rad obećali su mi simboličan honorar, bez ugovora. Nacrtala sam rešenje, ali me je institucija obavestila da nije zadovoljna mojim crtežom i da prekida saradnju. Međutim, oni su moje likovno rešenje ipak iskoristili i objavili pod tuđim imenom. Institucija je odbila da se slučaj vansudski reši  i ja sam ušla u sudski proces koje bi trebalo da traje do 2020. godine. Pravda je spora, i čekam ali...

Fotografije: Aleksandrija Ajduković i Šejma Fere


PROČITAJTE JOŠ:

STIVEN ŠAPIRO O DEJVIDU BOUVIJU - FOTOGRAF SA VRHA SVETA

PRVI FILM O KINESKOJ POP KULTURI U SRBIJI

EKSKLUZIVNI INTERVJU -HARI BENSON: NISAM BIO ROKENROL FOTOGRAF

MAJK GARSON: NEISPRIČANA PRIČA O BOUVIJU

LJUBAVNA PRIČA O MARINI ABRAMOVIĆ


Šejma Fere se bavi fenomenima konzumerskog društva i globalizacije. Koristi različite kombinacije narativa, fikcija i brojnih referenci da primeti i zabeleži odnose stvarnog i izmišljenog u savremenom svetu. Njeni radovi su građeni estetikom slobodnih asocijacija i metafore. To su intimne i kompaktne slike bogate detaljima, sa određenom vrstom filmične neizvesnosti. 

Diplomirala je slikarstvo i grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagala je na 30 samostalih i više od 150 grupnih izložbi širom sveta. Dobitnica je posebnog priznanja za slikarstvo Fondacije Onazis, a radovi joj se nalaze u javnim kolekcijama širom sveta. Živi i radi u Beogradu.
(arte.rs)


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box