Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/25.12.2021.

Narodni muzej: Zenitistima celoga sveta

vizuelne-umetnosti
  • Narodni muzej / Avgust Černigoj, Kompozicija I, oko 1926
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Narodni muzej

 

Izložba ZENITISTIMA CELOGA SVETA, iz zaostavštine Ljubomira Micića biće otvorena u Narodnom muzeju u Beogradu
u Velikoj galeriji na drugom spratu 28. decembar 2021.

Mihailo S. Petrov – Plakat za izložbu Zenit, 1924.

Nova izložba ZENITISTIMA CELOGA SVETA. Iz zaostavštine Ljubomira Micića u Narodnom muzeju u Beogradu, autorke muzejske savetnice Gordane Stanišić, priređena povodom obeležavanja sto godina od objavljivanja prvog broja časopisa Zenit i pokretanja prvog avangardnog jugoslovenskog pokreta zenitizma, biće otvorena 28. decembra 2021. u 19 časova u velikoj sali Narodnog muzeja u Beogradu. IZložba će biti otvorena do 10. aprila 2022. godine.

Vasilij Kandinsky, Violet, 1923.

U revolucionarnom zanosu pokrenutom socijalnim i kulturnim previranjima kojima je bila zahvaćena Evropa u godinama posle Prvog svetskog rata, u „borbi za čovečnost kroz umetnost“ a sa ciljem propagiranja humanizma i antiratne politike internacionalizma, Ljubomir Micić, pisac, kritičar i prevodilac, idejni tvorac i protagonista nove ideologije – zenitizma, pokrenuo je u Zagrebu 1. februara 1921. godine prvo jugoslovensko, književno-umetničko avangardno glasilo Zenit, kao internacionalnu reviju za umetnost i kulturu.

Vjera Biller, 5 godina Zenita (1921-1926), 1926.

Reformistički karakter Zenita ogledao se, s jedne strane, na idejno-strategijskom planu – u njegovoj programskoj orijentaciji i manifestnoj retorici (izvorno levičarskog profila), u estetici kriticizma i poricanja, buntovnički provokativnog, ponekad i anarhističkog oglašavanja i ponašanja. S druge strane, ovakvoj koncepcijskoj strukturi Zenita odgovarao je i radikalan iskorak u oblikovanju njegovog vizuelnog identiteta.

Jo Klek (Josip Sajsel), Pomozite studentima (plakat), 1924.

Slobodne montažne konstrukcije, eksperimentalna semantička i tipografska rešenja, propagandni i reklamni sadržaji… bili su imanentni srodnim avangardnim časopisima iz krila nemačkog ekspresionizma, italijanskog futurizma, ruskog konstruktivizma, suprematizma i dadaizma. Koncepcijski i vizuelno, Zenit je stekao zapažen međunarodni ugled među programskim glasilima na avangardnoj sceni, a zenitizam se pozicionirao na liniju vodećih aktivističkih pokreta.

SonjaTerk Delaunay, Nacrt za žensku odeću, 1922.

Usled Micićevih nesuglasica sa hrvatskim kulturnim poslenicima, redakcija se 1923. godine premešta u Beograd gde nastavlja dalje objavljivanje časopisa sve do 1926, kada tadašnja vlast, zbog kritičko-polemičkih stavova Micića, zabranjuje 43. broj Zenita. Pod sve većim političkim i socijalnim pritiscima rezignacija Micića je sve izraženija i časopis se definitivno gasi. Po ukidanju časopisa, zenitizam, prvi i najdugovečniji jugoslovenski avangardni pokret, postaje još jedna u nizu utopija avangardnih revolucija, tek mnogo kasnije i istorijski potvrđen kulturni fenomen.

Laszlo Moholy-Nagy, Skica za Veliki točak osećanja, 1920-1921.

Misionarska uloga Ljubomira Micića, međutim, daleko je kompleksnija od aktivističkog manifestovanja (eklektičnih) stavova zenitizma. Inicijativom Micića u Zenitu je redovno promovisana nova umetnost, razmenom aktuelnih informacija i teoretskih napisa brojnih domaćih i inostranih saradnika uspostavljani su kontakti sa avangardnim umetnicima i književnicima, organizovane značajne manifestacije i izložbe u Kraljevini SHS i u inostranstvu.

Vilko Gecan, Portret Anuške Micić

Posle Micićeve smrti, odlukom Skupštine opštine Vračar, njegova bogata zaostavština (Zenit kolekcija) predata je 1980. godine Narodnom muzeju u Beogradu i Narodnoj biblioteci Srbije. Najvredniji i najznačajniji deo zaostavštine u Narodnom muzeju čini 385 umetničkih dela, većinom radova na papiru – crteža, kolaža, akvarela, pastela, grafika, kao i manji broj slika i skulptura, originalna izdanja časopisa Zenit kao i publikacije iz Zenitove biblioteke, matrične ploče i plakati, brošure i leci, albumi i fotografije, pisma i lični predmeti Ljubomira Micića, njegove supruge Anuške i njegovog brata Branka (Micića) Ve Poljanskog.


PROČITAJTE I:

PALATA SRBIJA: BUKVAR SAVREMENE UMETNOSTI

MUZEJ TERRA: SAVREMENOST IZNIKLA IZ TRADICIJE

MUZEJ ZEPTER: RASKOŠ SAVREMENOG ARTA U SRCU BEOGRADA


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.