Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/25.12.2021.

Narodni muzej: Zenitistima celoga sveta

vizuelne-umetnosti
  • Narodni muzej / Avgust Černigoj, Kompozicija I, oko 1926
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Narodni muzej

 

Izložba ZENITISTIMA CELOGA SVETA, iz zaostavštine Ljubomira Micića biće otvorena u Narodnom muzeju u Beogradu
u Velikoj galeriji na drugom spratu 28. decembar 2021.

Mihailo S. Petrov – Plakat za izložbu Zenit, 1924.

Nova izložba ZENITISTIMA CELOGA SVETA. Iz zaostavštine Ljubomira Micića u Narodnom muzeju u Beogradu, autorke muzejske savetnice Gordane Stanišić, priređena povodom obeležavanja sto godina od objavljivanja prvog broja časopisa Zenit i pokretanja prvog avangardnog jugoslovenskog pokreta zenitizma, biće otvorena 28. decembra 2021. u 19 časova u velikoj sali Narodnog muzeja u Beogradu. IZložba će biti otvorena do 10. aprila 2022. godine.

Vasilij Kandinsky, Violet, 1923.

U revolucionarnom zanosu pokrenutom socijalnim i kulturnim previranjima kojima je bila zahvaćena Evropa u godinama posle Prvog svetskog rata, u „borbi za čovečnost kroz umetnost“ a sa ciljem propagiranja humanizma i antiratne politike internacionalizma, Ljubomir Micić, pisac, kritičar i prevodilac, idejni tvorac i protagonista nove ideologije – zenitizma, pokrenuo je u Zagrebu 1. februara 1921. godine prvo jugoslovensko, književno-umetničko avangardno glasilo Zenit, kao internacionalnu reviju za umetnost i kulturu.

Vjera Biller, 5 godina Zenita (1921-1926), 1926.

Reformistički karakter Zenita ogledao se, s jedne strane, na idejno-strategijskom planu – u njegovoj programskoj orijentaciji i manifestnoj retorici (izvorno levičarskog profila), u estetici kriticizma i poricanja, buntovnički provokativnog, ponekad i anarhističkog oglašavanja i ponašanja. S druge strane, ovakvoj koncepcijskoj strukturi Zenita odgovarao je i radikalan iskorak u oblikovanju njegovog vizuelnog identiteta.

Jo Klek (Josip Sajsel), Pomozite studentima (plakat), 1924.

Slobodne montažne konstrukcije, eksperimentalna semantička i tipografska rešenja, propagandni i reklamni sadržaji… bili su imanentni srodnim avangardnim časopisima iz krila nemačkog ekspresionizma, italijanskog futurizma, ruskog konstruktivizma, suprematizma i dadaizma. Koncepcijski i vizuelno, Zenit je stekao zapažen međunarodni ugled među programskim glasilima na avangardnoj sceni, a zenitizam se pozicionirao na liniju vodećih aktivističkih pokreta.

SonjaTerk Delaunay, Nacrt za žensku odeću, 1922.

Usled Micićevih nesuglasica sa hrvatskim kulturnim poslenicima, redakcija se 1923. godine premešta u Beograd gde nastavlja dalje objavljivanje časopisa sve do 1926, kada tadašnja vlast, zbog kritičko-polemičkih stavova Micića, zabranjuje 43. broj Zenita. Pod sve većim političkim i socijalnim pritiscima rezignacija Micića je sve izraženija i časopis se definitivno gasi. Po ukidanju časopisa, zenitizam, prvi i najdugovečniji jugoslovenski avangardni pokret, postaje još jedna u nizu utopija avangardnih revolucija, tek mnogo kasnije i istorijski potvrđen kulturni fenomen.

Laszlo Moholy-Nagy, Skica za Veliki točak osećanja, 1920-1921.

Misionarska uloga Ljubomira Micića, međutim, daleko je kompleksnija od aktivističkog manifestovanja (eklektičnih) stavova zenitizma. Inicijativom Micića u Zenitu je redovno promovisana nova umetnost, razmenom aktuelnih informacija i teoretskih napisa brojnih domaćih i inostranih saradnika uspostavljani su kontakti sa avangardnim umetnicima i književnicima, organizovane značajne manifestacije i izložbe u Kraljevini SHS i u inostranstvu.

Vilko Gecan, Portret Anuške Micić

Posle Micićeve smrti, odlukom Skupštine opštine Vračar, njegova bogata zaostavština (Zenit kolekcija) predata je 1980. godine Narodnom muzeju u Beogradu i Narodnoj biblioteci Srbije. Najvredniji i najznačajniji deo zaostavštine u Narodnom muzeju čini 385 umetničkih dela, većinom radova na papiru – crteža, kolaža, akvarela, pastela, grafika, kao i manji broj slika i skulptura, originalna izdanja časopisa Zenit kao i publikacije iz Zenitove biblioteke, matrične ploče i plakati, brošure i leci, albumi i fotografije, pisma i lični predmeti Ljubomira Micića, njegove supruge Anuške i njegovog brata Branka (Micića) Ve Poljanskog.


PROČITAJTE I:

PALATA SRBIJA: BUKVAR SAVREMENE UMETNOSTI

MUZEJ TERRA: SAVREMENOST IZNIKLA IZ TRADICIJE

MUZEJ ZEPTER: RASKOŠ SAVREMENOG ARTA U SRCU BEOGRADA


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box