Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/22.12.2018.

Izložba Tanje Vujinović u ArtLabu Kolarca

vizuelne-umetnosti
  • Lična arhiva
  • Lična arhiva
Autor fotografije:

Kaleidoskop media



Novomedijska umetnica Tanja Vujinović vraća se u Beograd izložbom Antropomorfne i apstraktne mašine u digitalnoj galeriji ArtLab Kolarčeve zadužbine gde se u ponedeljak, 24. decembra u 19 časova organizuje susret sa ovom umetnicom.

Tanja Vujinović za Kaleidoskop media govori o višegodišnjem projektu Antropomorfne i apstraktne mašine povodom 20-godišnjice svog rada.

Moje instalacije su aparati za promišljanje društva. Sastavljene su od zvuka, videa, objekata, crtža ili interaktivnih računarskih radova, koje možemo razumeti kao antropomorfne i apstraktne mašine kroz koje istražujem odnos čoveka i tehnologije. Posebno me zanima „odbojna“ strana tehnologije, pri čemu su tehnologije (novih) medija istovremeno i moj subjekat proučavanja i medij u kojem se izražavam.

Kako umetnica objašnjava, njen rad nastaje iz našeg ambivalentnog odnosa prema mašinama i napravama. Privlačnost novih tehnologija, zavisnost od njih, blizina koja se uspostavlja sa njima su samo neke od aktuelnih tema vezanih na tesnu i kompleksnu vezu koja se kroz vreme stvara između ljudi i njihovih naprava.

„Antropomorfne mašine (kao veza svesti i tehnologije) su uvek bile deo umetnosti i kulture. Pripisivanje karakteristika ljudske fizionomije i ponašanja je bilo dodeljivano širokom spektru objekata, od figurica božanstava, neživih entiteta, pa sve do igračaka i lutaka i to u različite svrhe kao što su na primer religija i igra“, navodi Tanja Vujinović.  


PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

EKSKLUZIVNO: INTERVJU SA FOTOGRAFOM BITLSA, DONALDA TRAMPA... HARI BENSON: NISAM BIO ROKENROL FOTOGRAF

STIV AVERIL, INTERVJU - UZBUDLJIVA SARADNJA SA U2

MAJK GARSON: NEISPRIČANA PRIČA O BOUVIJU


Na izložbi je moguće doživeti zvučni ambijent radova koji se gradi preplitanjem nekoliko intermedijskih i generativnih instalacija iz ciklusa Univerzalni objekti i MetaVrt. Radovi iz ciklusa Univerzalni objekti, Park 1 i 2 su predstavljeni kao snimci šetnji kroz virtuelne svetove, dok su iz ciklusa MetaVrt prikazani Botovi kao instalacija koja se generiše u galeriji u realnom vremenu. Segmenti ovog rada su delovi teksta koji se stvara u toku same postavke. Osnovni zvučni materijal ovog segmenta MetaVrta je sniman tokom 2018. godine na različitim lokacijama u prirodi, tokom prikupljanja materijala za ceo prejekat. Ona ovom prilikom predstavlja i prvu verziju instalacije inspirisane naučnim istraživanjem čišćenja vode pomoću plazme.

Kada je reč o materijalnoj infrastrukturi digitalnog, Tanja ističe da je zanimaju nosioci medija, nasleđe, odnosno čuvanje podataka i kulturna memorija. U svojim radovima istražujem i apstraktne mašine - strukturalnost šuma, odnosno slučajnosti koje su tu u funkciji oruđa koje vodi ka mutacijama i neočekivanom. Šum/slučajnost i njihovi algoritmi se pojavljuju u radovima kao supstanca i kao organizacijski princip.

U ArtLabu Kolarca su prikazana dva segmenta iz njenog najnovijeg projekta koji kroz ključne tematske tačke kojima se bavila u prošlosti govori o rekreaciji, parkovima, meditaciji, agentima veštačkog uma i odnosu tela, svesti i tehnologije.

Njene instalacije se najčešće bave gradnjom tehnološkog „drugog“, pri čemu se služe raznim antropomorfnim i apstraktnim agentima. Konceptualno zasnovani objekti A i B, koji se pojavljuju u projektu, inspirisani su istorijom antropomorfizacije. Kao što bi Šeri Tirkl rekla, to su „objekti-uz-pomoć-kojih-mislilmo“. Objekat A predstavlja našu težnju ka stvaranju sintetičnog bića, dok objekat B zastupa ljudsko biće u prelaznom stanju – robomorfno biće koje postaje kiborg.

Tanja Vujinović (1973) je međunarodno aktivna novomedijska umetnica, poznata po njoj svojstvenim radovima u kojima istražuje odnos čoveka i tehnologije. Od 1997. godine izlaže u brojnim značajnim galerijama i muzejima širom sveta. Njene instalacije, koje naziva aparatima za promišljanje društva, sastavljene su od zvuka, videa, objekata i interaktivnih računarskih radova koje možemo razumeti kao antropomorfne i apstraktne mašine.

Diplomirala je 1999. na Odseku za slikarstvo Fakulteta likovne umetnosti u Beogradu. Bila je gostujući student na Akademiji za umetnost u Diseldorfu u klasi Jana Dibbetsa. 2010. godine postala je doktor nauka u oblasti Filozofije i teorije vizuelne kulture na Fakultetu za humanistične studije Kopar.

Njeni radovi i tekstovi su bazirani na interdisciplinarnom istraživanju u oblasti umetnosti i tehnologije. Istražuje odnos između svesti i tehnologije. Radovi nastaju iz intervencija u materijalnoj infrastrukturi digitalnog kroz upotrebu računarskih aplikacija, prilagođene elektronike, kao i fizičkih i digitalnih objekata. Radovi preuzimaju forme specifičnih situacija ili kompleksnih dinamičnih okruženja, koje oživljavaju virtuelne mašine.

U poslednjih dvadeset godina je bila dobitnik brojnih stipendija, a njena dela su uključena u brojne kolekcije umetničkih radova. Ultramono institut je trenutna verzija institucije za produkciju i istraživanje koju vodi od 2002. godine zajedno sa svojim partnerom i kolegom Janom Kušejem.


JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

PRVI FILM O KINESKOJ POP KULTURI U SRBIJI
EKSKLUZIVNI INTERVJU -HARI BENSON: NISAM BIO ROKENROL FOTOGRAF
UMETNICI VS KUSTOSI
LJUBAVNA PRIČA O MARINI ABRAMOVIĆ


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box