Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/28.10.2018.

Dodeljene nagrade 57. Oktobarskog salona

vizuelne-umetnosti
  • Dunja Ćirić
  • Dunja Ćirić
  • Dunja Ćirić
Autor fotografije:
Kaleidoskop media


Nagrada 57. Oktobarskog salona u Beogradu ravnopravno je dodeljena umetnicama Margerit Imo iz Francuske i Nini Ivanović iz Srbije, dok je nagrada Kulturnog centra Beograda (KCB) pripala umetničkom paru Evi Kotjatkovoj i Dominku Langu iz Češke, saopšteno je 28. oktobra na zatvaranju 57. OS "Čudo kakofonije", čiji su kustosi bili Gunar i Danijel Kvaran.

Žiri 57. Oktobarskog salona, koji su činili belgijski umetnik, pisac, reditelj i koreograf Jan Fabr (predsednik), kustoskinja Ilaria Marota, jedan od osnivača i glavna urednica časopisa CURA, i  književnik, esejista i likovni kritičar Dragan Jovanović Danilov, istakao je u obrazloženju da nagrađene umetnice pripadaju istoj generaciji i da ih na umetničkom putu karakterišu jasno definisan pravac i identitet.

Margerit Imo (1986), koja živi i radi u Londonu, predstavila se na 57. Oktobarskom salonu skulpturom "Kraljica leoparda", hibridnim oblikom koji u sebi, kako je naveo žiri, nosi breme istorije i spoznaju budućnosti.

Margerit Imo, Kraljica leoparda, foto: Duško Jelen

"Lagano i svesno, ovo biće leti iznad sopstvene telesne težine i svoju okolinu obavija kraljevskom elegancijom. Vibrirajuća površina metala se ne povezuje samo veličanstveno sa istorijom umetnosti i njenim predstavama, ne samo da daje još veću snagu putovanju kroz vreme u umetnicinim radovima već takođe dodaje dubinu samom objektu, čineći ga vibrantnim i komunikativnim poput barokne skulpture koja nosi višestruke perspektive kroz nabore koji hvataju svetlost kako bi je zatim oslobodili. Stvorenje Marguerite Humeau tako postaje simulakrum, arheologija budućnosti ili dragoceni artefakt koji zaustavlja tok istorije u zamrznutom vremenu“, naveo je žiri u obrazloženju koje je procitao Danilov u Muzeju grada Beograda.

Margerit Imo, kako je istaknuto, istražuje "onaj misteriozni kauzalitet između racionalnog i iracionalnog, apolonijskog i dionizijskog, zamrznutog i fluidnog nadahnuća i racionalnih ideja".



Margerit Imo, Kraljica leoparda, foto: Duško Jelen

Na njenoj skulpturi, kako je naveo žiri, pronalazimo i svojevrsnu baroknu egzorbitantnost koja njenom radu daje simbolična i alegorijska značenja.

„Opsednuta magijom i mitologijom telesnog, umetnica svoju figuru mitske pradrevnice dramatizuje jednim posebnim poletom i nadahnjujućom plastičnom snagom. Tačnije ova umetnica je svoju skulpturu razlistala ka jednoj baroknoj deklarativnosti, pri čemu su svi elementi njene skulpture u komunikacionoj konverziji koja budi jak vizuelni doživljaj. U svemu tome prepoznajemo odjek nečeg pradavnog, arhetipskog, kolektivno nesvesnog. Iako mlada umetnica, Margerit Imo već je stvorila svoju sopstvenu skulptorsku kosmogoniju. Njeno delo 'Kraljica leoparda' svedočanstvo je o neuhvatljivim korenspondencijama duha i materije“, istakao je u obrazloženju žiri 57. OS, na kojem su predstavljeni radovi 72 umetnika.



Margerit Imo, Kraljica leoparda, foto: Duško Jelen

Margerit Imo je studirala na Akademiji za dizajn u Ajndhovenu i na Kraljevskom koledžu umetnosti u Londonu, gde je 2011. magistrirala dizajnerske interakcije. Njen rad je predstavljen na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u svetskim galerijama i muzejima, među kojima su i Tejt Britanija (London), Pale de Tokio (Pariz), Centar savremene umetnosti u Notingemu, Versajski dvorac, Haus Konstruktiv (Cirih), High Line (Njujork), Manifesta11 (Cirih), Muzej moderne umetnosti (Njujork)… Njen rad je i tema mnogih razgovora i publikacija, a dobitnica je, između ostalog, Ciriške nagrade za umetnost 2017. Gostuje kao predavač na Open School East u Margejtu i na Koledžu za umetnost i dizajn (HEAD) u Ženevi.


PROČITAJTE JOŠ:

PRVI FILM O KINESKOJ POP KULTURI U SRBIJI
EKSKLUZIVNI INTERVJU -HARI BENSON: NISAM BIO ROKENROL FOTOGRAF
UMETNICI VS KUSTOSI
LJUBAVNA PRIČA O MARINI ABRAMOVIĆ


Ravnopravnu nagradu 57. Oktobarskog salona dobila je Nina Ivanović - za crtež "Planina" koji je, kako je istaknuto "veoma poetski, izvan mode i suprotan onome što većina mladih umetnika danas radi - politički korektne radove".



Nina Ivanović, Planina, foto: Milan Kralj

Ističući da crtež "Planina“ odiše lirskom evazivnošću i visokim vektorom crtačke osetljivosti, te da je u tom delu sve je prečišćeno do esencijalnosti, ziri je konstatovao da put do ovog crteža nije bio nimalo lak, jer je podrazumevao gotovo zenovsko očišćenje od svih suvišnosti koje bi mogle da naruše njegovu harmoničnost.

"Njen rad pokazuje u kojoj meri je crtež surova likovna istina, kosmogonijska tajna, zlatni presek u kome su sabrana i reintegrisana sva vizuelna, duševna i nervna saznanja jednog crtača. Tanana crtačka armatura ovde je u sužbi razvijanja velikih duševnih razmera koje su daleko od svakog kodifikovanog i hijerarhizovanog ustrojstva. Pronalazeći proporciju između osećajnosti i razboritosti, umetnica budno sudi i to na jedan imanento poetski način, dakle duševnim stanjem. Arijadnina (Ninina) nit vodi nas kroz zapleteni lavirint, namećući praznini i haosu svoju drskost, hoteći da svet iznova preoblikuje“, naveo je žiri.

Nina Ivanović diplomirala je 2010. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo. Bila je član i izlagala je u okviru Nezavisne kulturne asocijacije (nKA) 2006-2010, a 2012. je sa šestoro kolega osnovala i vodi Umetnički prostor U10. Između ostalog, dobitnica je prve nagrade Fonda Vladimira Veličkovića za crtež (2014). U radu se bavi svakodnevicom u različitim medijima (crtež, fotografija, žičane instalacije).

Nagrada KCB-a na 57. Oktobarskom salonu, koja podrazumeva samostalnu izložbu, jednoglasno je dodeljena umetničkom paru Evi Kotjatkovoj i Dominku Langu za rad "U sobi je dvoje".

Evociranjem različitih formalno-estetskih karakteristika i praksi teatra objekata, umetnici Kotjatkova i Lang u aktuelnom radu grade kompleksnu vizuelnu celinu uvodeći skulpture, predmete, mobilne kontstrukte kao glavne protagoniste u inscenaciji priča čija su polazišta refleksije o ljudskoj prirodi i društvenim odnosima, istakao je žiri koji su činili: istoričar umetnosti i kustos u Galeriji Remont Miroslav Karić (predsednik), kustoskinja Likovne galerije KCB-a Svetlana Petrović i koordinatorka međunarodne saradnje i programa galerije Podroom KCB-a Zorana Đaković Minniti.

Kamernu postavku i atmosferičnost prizora imaginarnog životnog prostora autori elaboriraraju kroz detaljan scenario događaja, koreografiju i svakodnevno novo uodnošavanje artefakata čineći da rad za publiku ne bude predstavljen, već i aktivno izvođen. Tako su devojčica, kostur, zvučnik, marioneta, maneken i hodajući ram, neki od aktera dnevnih igrokaza predstavljenih u galeriji Remont, koji su fiktivnim karakterima i nemim dijalozima postajali svojevrsne mikro studije veza između individua, interpersonalnih relacija, procesa socijalizacije, komunikacijskih strategija i obrazaca ljudskih ponašanja. Idejno razvijajući rad oko tema vezanih za psiho-fizičke uticaje koje na život pojedinca imaju društvene strukture i norme, Kotjatkova i Lang istovremeno posvećeno istražuju i potencijale izlagačkog prostora kao mesta u kojem se stvaraju i otvaraju nove korelacije posmatrača, umetničkih dela i ambijenta.



Eva Kotjatkova, Domink Lang, U sobi je dvoje, foto: Milan Kralj

Evu Kotjatkovu zanimaju različitost, empatija i deljenje, kao i disciplina, norme i struktura moći koje okružuju, oblikuju ili deformišu pojedinca. Često se fokusira na situaciju grupa ili pojedinaca koji su iz različitih razloga isključeni, diskriminisani, ućutkani. Dominik Lang je vajar koji od samog početka svoje umetničke karije razmišlja o načinu na koji se umetnički radovi predstavljaju, uzimajući u obzir istoriju izloženog rada, njegov društveni, politički i ekonomski kontekst, kao i arhitekturu u koju je smešten. Lang smatra da izložbeni prostori ne treba da budu samo (neme) kulise, već elementi koji igraju aktivnu ulogu u percepciji umetničkog dela i formulaciji njegovog značenja.

Budući da je nagrađen umetnički par, odnosno umetnik i umetnica koji pored zajedničkih projekta imaju i zapažene samostalne stvaralačke opuse, nagrada KCB-a će biti realizovana 2020. godine prvi put u dva izlagačka prostora - u Likovnoj galeriji i Galeriji Podroom.

Prema navodima organizatora, izložbu 57. OS “Čudo kakofonije”, koja je bila postavljena u sve tri galerije KCB-a, Muzeju grada Beograda u Resavskoj, Galeriji SANU i Remontu i U10, posetilo je od 15. septembra više od 40.000 ljudi.

Prema konceptu Gunara i Danijel Kvaran, 57. OS predstavio je radove 72 umetnika različitih generacija i stilova, među kojima su i neke od zvezda svetske scene poput Sindi Šerman, Joko Ono, Olafura Elijasona, Toma Saksa ili Takašija Murakamija. Izložba “Čudo kakofonije” odrazila je, prema zamisli kustosa, raznolikost savremene umetničke produkcije kako na planu sadržaja, tako i u domenu korišćenih materijala, podloga, tehnika i jezika. Kroz medij videa, skulpture, slikarstva, performansa itd. Akcenat je stavljen na "kakofoničnu strukturu" umetničke produkcije koja premošćuje nacionalne, rasne, generacijske, rodne, klasne i druge kategorije.

Tokom šestonedeljne izložbe održano je više od 40 pratećih programa, uključujući razgovore sa umetnicima, tematska i kustoska vođenja kroz postavku, realizovana u saradnji sa stručnjacima u oblasti kulture i vizuelnih  umetnosti, te radionice za decu i mlade, filmski program… Poseban program posvećen je bio performansu, u saradnji sa platformom Balkan Projects glumice Marije Karan, koja živi i radi u Kaliforniji.



POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box