Tekst i foto: Gordana Tadić, video: Stanislav Cane Stankić
"Sve se bojim – pročuće se ovo mesto; svet će nagrnuti i ja ću morati da bežim odavde i da tražim neku drugu banju. A gde da nađem ovakvu lepotu i mir? Samo da znate: i ovde se umire, jer se svugde na svetu mora umreti. Ali, ovde je život lepši i valjda nešto duži." Tako je o Sokobanji govorio naš veliki književnik Ivo Andrić.
Slavni Nobelovac je prvi put došao u Sokobanju ratne 1942. godine, koja mu je pružila utočište u begu od nemačke policije. Kasnije je Andrić u ovaj dragulj prirode dolazio bar jednom godišnje, odmarao, pisao, družio se s meštanima. U apartmanu 144 u Hotelu "Moravica", u kojem je tada boravio, danas je spomen-soba u kojoj se čuvaju fotografije, dokumenta, lični predmeti pisca, knjige, rukopisi...
Deo rukopisa Ive Andrića, foto: Euronews/Printscreen
Po kazivanju samog pisca, u Sokobanji je započeo pisanje romana “Na Drini ćuprija”, zatim romana “Gospođica”, kao i da je napisao pripovetke “Jelena, žena koje nema” i “Zmija”.
A priču o Sokobanji morali smo da započnemo snagom Andrićevih kazivanja, jer ovaj gradić koji se ugnezdio u kotlini između planina Rtanj, Ozren, Devica i Bukovik, pitom i prepun darova upravo isijava snagom svojih plodova o kojima će pisati mnoge buduće generacije. Dovoljno je reći da nosi epitet Zelenog srca Srbije.
Sokobanju smo posetili početkom juna tokom studijskog putovanja novinara i turističkih agencija u organizaciji Turističke organizacije Sokobanja i novog hotela „Zeleni grad“, čiji smo gosti bili.
Zgrada Turističke organizacije Sokobanja
Naši domaćini su odabrali jedan od najlepših perioda godine da predstave prirodne lepote kojima su darovani. Početak juna u Sokobanji. Sve se razlistalo, lipe opijaju svojim intenzivnim mirisom, vazduh čist da se oseti njegova “gustina i bistrina”. Glavno šetalište već je puno turista, a sezona se zahuktava. I nije to gužva na koju smo navikli u velikim gradovima. Neki neobičan mir se oseti među ljudima. Ovde, u centru banje, se lako može zapodenuti priča, a isto tako lako se može uživati u samoći. Sve po želji, među ljudima i među krošnjama.
A krošnjama, šumama, termalnim izvorima, potocima... cela Sokobanjska kotlina je bogato darovana. Predstavićemo vam samo neke od tih lepota, a na vama je da istražite i ostale dragulje ove zelene oaze.
Sokobanjska Moravica
Smeštena u srcu Istočne Srbije, Sokobanja predstavlja pravi biser među banjama i turističkim destinacijama ovog dela Balkana i mesto sa najdužom turističkom tradicijom. Poznato je da je srpski vladar, Knjaz Miloš Obrenović prvi put posetio banju 1834. godine kako bi koristio lekovita svojstva termalnih izvora da bi se lečio od reume. Po njegovom naređenju turski amam je renoviran, izgrađeno je osam novih kada, i Knjaz Miloševa kada koja je funkcionalna i danas. Organizovani banjski zdravstveni turizam otpočeo je 1837. godine, kada je napisan prvi uput za lečenje iz kancelarije kneza Miloša.
Sa bogatom istorijom, čarobnom prirodom i mnoštvom aktivnosti koje nudi, Sokobanja je domaćin mnogobrojnim turistima tokom cele godine. Impozantan je podatak da je ovaj gradić od 13.199 stanovnika u protekloj, 2023. godini ugostio čak 148.907 turista!
Lepterija
Banjska lepotica se nalazi na visini od 400 metara nadmorske visine, a kroz samu banju protiče reka Sokobanjska Moravica. Ugnezdila se između karpatskih i balkanskih planina, Rtnja i Ozrena. I upravo ta pozicija, gde se susreću vetrovi sa ovih planinskih masiva čini da se iznad kotline formira “ruža vetrova” koja neprekidno donosi kristalno čist i svež vazduh. Bogastvo vazduha kiseonikom, ozonom i negativnim jonima doprinosi opštem blagostanju organizma i brzom oporavku od tegoba, pre svega respiratornih smetnji i stresa, koje nosi današnjica.
Tik uz Sokobanju smestila se i Lepterija, izletište koje se nalazi uz Sokobanjsku Moravicu, i poznati srednjovekovni grad - Sokograd. U blizini banje nalazi se slap Ripaljka, visine dvadesetak metara, koji je periodičan. Krajem leta, tokom velikih žega ume da presuši, a zimi je imozantan, kada se za vreme niskih temperatura zaledi i pretvori u kristalni vodopad.
Vodopad Ripaljka
Početkom juna, kada smo posetili Ripaljku ona nas je dočekala u svojoj punoj lepoti - hukom slapova sa dugog vodopada pokazala je svu snagu prikupljenu od prolećnih kiša i zelene šume u čijem srcu je smeštena. Nalazi se na samo pet kilometara od Sokobanje, na planini Ozren. Naziv je dobila po lokalnom izrazu "ripa", koji označava vodu koja “skače”. Ripaljka je danas značajna turistička atrakcija koja osvaja jedinstvenom lepotom, a može se pohvaliti statusom prvog zaštićenog spomenika prirode u Jugoslaviji.
Ripaljka je akumulativni vodopad i formira se na visini od 420 metara na reci Gradašnici. U periodima najvećeg vodostaja, vodopad dostiže visinu od 17,5 metara, sa 11 kaskada, od kojih je najveća Velika Ripaljka.
U ovom predelu je priroda čarobna tokom cele godine, a najlepše scene donosi proleće, kada se vodopad budi pod naletom kiše i topljenjem snega. Okruženje vodopada prekriveno je bujnom vegetacijom, a uređen piknik prostor iznad vodopada nudi klupe, stolove i mesta za roštiljanje. U podnožju se nalazi drveni plato sa klupama za odmor.
Obavezne atrakcije u blizini Ripaljke
Blizina urbane sredine Sokobanje daje posebnu draž Ripaljki. Neke od atrakcija koje treba posetiti u okolini uključuju:
Specijalnu bolnicu Ozren – smeštenu u planinskom ambijentu.
Jezero sa ribnjakom – kod vodopada Mala Ripaljka.
Ugostiteljske objekte – poput kafana Ripaljka i Jezerce.
Tatomirov Grad – ostatke utvrđenja na strmoj steni.
Ripaljka je savršeno mesto za ljubitelje prirode i planinarenja, nudeći spoj netaknute prirode i uređenih prostora za odmor i rekreaciju.
Lepterija i Sokograd
Lepterija je najpoznatije izletište u Sokobanji, udaljeno samo dva kilometra od centra grada. Do Lepterije se može stići asfaltnim putem ili šumskom stazom. U blizini se nalazi crkva Rođenja Presvete Bogorodice i prirodni fenomen „Bogorodica u steni“.
Na samo 500 metara od Lepterije, kroz šumsku stazu, nalazi se srednjovekovno utvrđenje Sokograd. Na osnovu iskopina i arhitekture, smatra se da je grad izgradio Justinijan kao zaštitu od varvarskih plemena. Sokograd je postavljen na steni visokoj oko sto metara iznad reke Moravice, a sa svih strana, osim jugozapadne, štite ga strme stene, čineći ga teško osvojivim.
Lepterija, Sokograd
Stanovnici Sokograda su, prema tragovima, verovatno pregradili reku kožama kako bi obezbedili vodu tokom opsade. Iz kanjona Moravice i danas se mogu videti stepenice koje vode do grada. U samom gradu postoji struktura koju meštani zovu “Podrum”, koja ima dva nivoa, iako je njegova tačna namena nepoznata zbog više razaranja i renovacija. Grad je poslednji put rušio Musa Kesedžija 1413. godine, kada je osvojio i Vrmdžu i Bolvan.
Lepterija i Sokograd pružaju jedinstven spoj prirodnih lepota i istorijskih znamenitosti, idealne za ljubitelje prirode i istorije.
Tursko kupatilo - amam
Poznato tursko kupatilo, danas poznato kao kupatilo Park ili Amam, izgrađeno je za vreme Turaka u 15. veku na temeljima iz rimskog perioda. Ovo kupatilo je tokom vremena tri puta renovirano i sada ima muzejsku vrednost, te se nalazi pod zaštitom države.
Amam je smešten u samom srcu Sokobanje
Smešteno u centru Sokobanje, prvo ga je obnovio knez Miloš Obrenović, koji je često boravio u Sokobanji. Kao sećanje na njegovo vreme, postoji posebna kada izgrađena samo za njega, koja je i danas u funkciji i ima muzejsku vrednost. Nasuprot kupatilu, u to vreme je sagrađen Milošev konak, koji je služio kao centar srpske administracije prateći kneza Miloša.
Kada Miloša Obrenovića
Danas konak funkcioniše kao prostor za ugostiteljske objekte i kafiće, zadržavajući duh prošlih vremena. Poslednja obnova kupatila urađena je 2005. godine, a kupatilo je poznato i kao lokacija snimanja filma “Zona Zamfirova” reditelja Zdravka Šotre.
Bazen u Amamu sa lekovitom termalnom vodom, foto: Dafina Dostanić
Hotel Zeleni grad sa panoramskom terasom na krovu
Hotel Zeleni grad je novoizgrađen objekat u centru Sokobanje, idealan za odmor. Ovaj luksuzni hotel, sa četiri zvezdice, nudi dvadeset jednu superior smeštajnu jedinicu. U svom sastavu ima lobi bar „Galeriju“, konferencijsku salu „Jela“ i restoran „Panorama“ sa pansionskim i à la carte obrocima.
Panoramska terasa na krovu hotela, sa ležaljkama i garniturama za sedenje, pruža nezaboravan pogled na planine Ozren i Rtanj, kao i na celu Sokobanjsku kotlinu. To je savršeno mesto za jutarnju kafu ili uživanje u zalasku sunca uz čašu omiljenog vina. Takođe, idealno je mesto za korporativna druženja.
Panoramska terasa hotela Zeleni grad
Gosti hotela mogu uživati u spa centru sa bazenom sa hidromasažerima, koji ima maksimalnu dubinu od 1,6 metara i temperaturu do 34 stepena Celzijusa, sa odvojenim delom za decu, uz saune, đakuzi, hamam, slanu pećinu...
Posebno ističemo zaposlene u Zelenom gradu. Tim mladih ljudi na svim pozicijama - od recepcije, preko kuvara, konobara, spremačica, zaposlenih u spa centru u svakom trenutku čini da u ovom hotelu dobijete sve ono zbog čega ste tu i odseli. Nenametljivi, ljubazni, topli, odmereni... Svi zaposleni u Zelenom gradu su pravi primer vrhunskog profesionalizma.
Početkom juna 2024. Turistička organizacija Sokobanja i hotel „Zeleni grad“ bili su domaćini novinarima i turističkim agencijama, članicama YUTA. Tom prilikom direktor turističke organizacije Sokobanja, Ljubinko Milenković, govorio je o novinama u ponudi Sokobanje i o veoma važnim projektima, značajnim za destinaciju, ali i čitav region. On je najavio izgradnju najdužeg panoramskog puta u Srbiji.
Mi smo vam predstavili deo lepota Sokobanje, a vi ostale, kojih je još mnogo istražite sami!
Puno znamenitih ličnosti su, pored Ive Andrića, bili redovni gosti Sokobanje. Podsetimo se nekih od njih.
Branislav Nušić
Rado viđen i čest gost Banje bio je komediograf i satiričar Branislav Nušić. I danas se pamti i pominje njegova krilatica „Sokobanja, Sokograd – dođeš star, odeš mlad“, koju je smislio za svog prijatelja fotografa Sinišu Ristića kako bi ovaj bolje prodavao razglednice.
Isidora Sekulić
Isidora Sekulić je lirski opisala sokobanjski vazduh rekavši: „Srce u Sokobanji ne tuče, ne lupa, nego se ljuljuška.“
Dobrica Erić
Dobrica Erić je svoju zbirku pesama Ruža vetrova posvetio Sokobanji.
Meša Selimović
Meša Selimović je u Sokobanji napisao knjigu „Ostrvo“.
Milun Mitrović
Najpoznatiji sokobanjski slikar, po poetici modernista, ostavio je svom gradu vrednu i po broju dela veliku umetničku zbirku. Mitrović je svojim koloritom i temama ovekovečio sokobanjski krajolik i temperament južnjaka.
Emilijan Josimović
Emilijan Josimović, utemeljivač srpskog urbanizma, poslednje godine života proveo je u Banji i smatra se da je dosta uticao na rad Društva za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje. Njegov grob i danas pohode mnogi poštovaoci.
Stevan Sremac
U Sokobanji je svoje poslednje zemaljske dane proživeo Stevan Sremac, plodan pisac i veliki boem. Na kući u kojoj je živeo postavljena je spomen tabla.
Putopisci
Za jedno, po broju stanovnika, malo mesto velika je čast što se spominje u beleškama najpoznatijih evropskih putopisaca. Čuveni Evlija Čelebi opisuje Banju i kupatila 1663. godine. Isto toliko poznat, Feliks Kanic boravi u Banji čak tri puta 1860, 1864. i 1889. godine. Osim zapisa, ostavio je i jedan lep crtež Sokograda.
PROČITAJTE I:
BEOGRADSKI HOTELI KOJI ČUVAJU ISTORIJU
ARHITEKTONSKI BISERI EVROPSKIH GRADOVA
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Doček gostiju u hotelu Zeleni grad
Pogled sa panoramske terase Zelenog grada
Deo ponude restorana hotela Zeleni grad
Novinari beogradskih redakcija u poseti Sokobanji u hotelu Zeleni grad
Komentari