Reportaža
reportaža/21.05.2019.

Najposećeniji nacionalni parkovi u Srbiji

reportaža
  • Gordana Tadić / Tara
  • Luka Novaković / Šar planina
  • Gordana Tadić / Fruška gora
  • Gordana Tadić
  • Pixabay
Autor fotografije:
Piše: Vesna Obradović



Svaka država ima nešto čime se naročito ponosi i što najviše privlači pažnju i posete turista. Da li je to hrana, kulturno-umetničke građevine i spomenici, manifestacije ili su to prirodna bogatstva, zavisi od samog podneblja i želje lokalnog stanovništva da to istaknu kao vrlinu svog kraja.

Ako želite da se upoznate sa prirodnim bogatstvima koje nudi naša Srbija obilasci starih, autohtonih nacionalnih parkova su obavezni. Mnoge endemske vrste, šarenolike flore i faune žive i rastu baš na nekim od njih, ulepšavajući posetu i boravak svakome ko zaželi da ih upozna. Koji nacionalni parkovi Srbije su mesta gde se turisti mogu najčešče sresti, pročitajte u našem tekstu posvećenom zaštićenim, prirodnim lepotama Srbije.

Fruška gora - brda u ravnici

Foto: Gordana Tadić

Ovo bajkovito mesto u severnoj Srbiji popularnost je steklo dok su ga još stari Franci naseljavali. Fruška gora je stara gromadna, ostrvska planina, najvećim delom smeštena u Vojvodini, ali njeni obronci zalaze i u istočnu Hrvatsku - ka Vukovaru. Fruška gora je 1960. prograšena prvim srpskim nacionalnim parkom.

Na oko 25.000 km² prostiru se plodne doline - žitnice, obronci prekriveni pašnjacima, voćnjacima i sadovi vinograda od kojih se proizvodi najfinije srpsko vino. Fruška gora baštini i najveći procenat zasada listopadnog drveća na jednom prostoru, naročito kada je u pitanju zasad lipe.

Najviši vrh, Crveni Čot, na visini od 539 metara pod sobom čuva Šarengrad, Šid, Srem i Karlovce, ali i spomenike kulture kao što su manastiri Šišatovac, Hopovo, Vrdnik i druge.

Nacionalni park Đerdap - dunavski muzej

Foto: Denis Barthel / Wikipedia

Na samoj granici sa Rumunijom, prostor od gotovo 100.000 hektara zauzima najveći srpski prirodni fenomen - magična Đerdapska klisura, koju pravi reka Dunav. Park je u predelu oko Golupca, kraj Kladova, bogat planinskim i šumovitim predelima.

Ovaj jedinstveni prirodni fenomen je resursom od nacionalnog značaja proglašen 1974. godine, zahvaljujući karakterističnoj klimi i izobilju kanjona, klisura i dubokih uvala. Dom je i za 1100 reliktnih vrsta biljaka i isto toliko starih vrsta životinjskih primeraka od kojih se izdvajaju: crna roda, mrki medved, sova ušara, vuk i ris.

Blagonaklona đerdapska klima stvarala je uslove za razvoj naselja u pradavnim vremenima, o čemu svedoče mnoga arheološka nalazišta i kulturno-istorijski spomenici, među kojima se izdvajaju Lepenski Vir, Golubački grad i ostaci Trajanove table, rimsikih limesa i Trajanovog mosta.

Tara - naučni centar prirode

Foto: Pixabay

Planinski masiv šumovite Tare nalazi se u zapadnoj Srbiji, oivičen dubokim kanjonom reke Drine. Jedan krak planinskog masiva spušta se duž kremanske doline, i ide dolinom reke Đetinje, gde se susreće sa Zlatiborom. Skupština Srbije je 1981. Taru proglasila nacionalnim parkom kako bi zaštitila veliki broj retkih vrsta četinara, među kojima je najpoznatija endemska vrsta - Pančićeva omorika.

Tara je veoma popularna destinacija kako za letnje tako i za zimske rekreativne mogućnosti zbog izuzetnih prirodnih vrednosti koje nudi posetiocima. Na visini od oko 1000 metara nadmorske visine, pod sobom čuva malu varošicu Bajinu Baštu, a sa brojnih vidikovaca pruža divan panoramski pogled na jezero Zaovine, Perućac, Mokru goru i Drvengrad.

Kopaonik - planina Sunca

Foto: Nebojša Popović

Još jedno stecište endemskih vrsta flore i faune predstavlja planina u središnjem delu srpske zemlje, koje je 1981. proglašeno mestom od velikog kulturnog i naučnog značaja za naciju.

U okviru, parkom zaštićenog, dela Kopaonika, nalazi se i najveći skijaški centar u ovom delu Evrope. Na 2017 metara nadmorske visine nalazi se Pančićev vrh, na kom se nalazi i mauzolej čuvenog srpskog prirodnjaka.

Na Kopaoniku ćete imati prilike da se upoznate sa primercima endemske folore kao što su Kopaonička čuvarkuća, Pančićeva potočarka, vijuk, runolist i prekrasna ljubičica sa Kopaonika i mnoge druge.

Mrkozelene planinske padine krase balkanske bukve, jele i smrče, dok su na nekim mestima jele i borovi dominantniji. U najznačajnije predstavnike životinjskih vrsta ubrajaju se sivi soko, zlatni orao, divlja mačka i jelen.

Šar planina - lednički park prirode

Foto: Luka Novaković

Pod zaštitu države, od 1986. stavljene su najveće vrednosti Šar planine. Bogate listopadne šume i retki zasadi munike i molike, kao i žbunaste zajednice visokoplaniskog bora Krivulja, vekovima predstavljaju stanište jednako retke vrste balkanskog risa, tipične životinjske vrste za ovaj deo Kosova.

Da priroda zaista nije štedela igrajući se prirodnim lepotama na ovoj staroj planini, uverićete se i kada se spustite pod njene obronke, gde leže brojna lednička glacijalna jezera, u narodu prozvana „Gorske oči”. Kako je većim delom godine prekrivena snegom i ledom, planina ima 39 jezera, preko 100 iz izvora i čak 25 velikih reka.

Prokletije - najmlađi nacionalni park

Foto: Orjen / Wikipedia

Divlja i surova priroda ovog planinskog masiva zaslužna je i za njeno ime, a sa svojih 40 planina, predstavlja prirodnu granicu između Srbije, Crne Gore i Albanije. Ono po čemu se ovaj masiv izdvaja od drugih je najveći broj glečera u Evropi i veoma strme, zupčaste litice. Sa svojim najvišim vrhom, Đeravicom, na 2650 metara nadmorske visine predstavlja najviši vrh sa jezerom na njemu. Četiri velika lednika na planini prave reke Ibar, Lim i Bistrica u svoje dve doline.

Nabrajanje prirodnih lepota širom naše zemlje nije ni blizu kraja. Iako smo samo zgrebali po površini, nacionalni parkovi naše zemlje zaista predstavljaju ono najlepše. Čitavi tomovi knjiga nisu bili dovoljni da se one opišu, a mnoge se ispisuju i dan danas.
POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box