Priredila: Lela Milivojević
Do sada neobjavljeni crteži Van Gogha predstavljeni su u Parizu nakon čega je amsterdamski muzej Van Gogh ustvrdio da ta sveska ne pripada holandskom umetniku. Ipak, sveska Van Goghovih crteža biće objavljena 17. novembra kao što je i planirano.
Francuska izdavačka kuća Le Seuil predstavila je svesku sa 65 crteža Van Gogha nakon čega je usledila prava borba stručnjaka oko autentičnosti. Crteži su nacrtani u svesci za račune jednog hotela u Arlu u kojem je odseo holandski slikar. Većina crteža prikazuje pejzaže tog dela Francuske, ali ima i portreta.
Crteži, kako tvrdi izdavač, obuhvataju period Van Goghovog boravka u Provansi, od dolaska u Arl u februaru 1888. do odlaska iz duševne bolnice Saint-Rémy za Pariz, u maju 1890. godine.
Ceo posao oko objavljivanja ove sveske protekao je u najvećoj tajnosti nakon „pravog naučnog rada“ i potvrde autentičnosti, kako je ranije naveo izdavač.
U trenutku predstavljanja sveske u Parizu, oglasio se amsterdamski muzej navodeći da njegovi stručnjaci smatraju da crteži predstavljaju „imitaciju“. Louis Van Tilborgh, istraživač iz Van Goghovog muzeja, tvrdi da je drugačija vrsta mastila od one koju je holandski slikar koristio, da je stil drugačiji kao i format i papir. „Toliko elemenata da smatramo da to nije njegovo delo već imitacija... Kad je stil u tolikoj meri daleko od Van Goghovog, nije potrebno ni da vidimo original“, kaže Van Tilborgh.
Sveska je nazvana „Vincent Van Gogh, le brouillard d’Arles, le carnet retrouvé“ (Vinsent Van Gog, magla u Arlu, pronađena sveska), a na koricama je „Portret sa slamnatim šeširom“.
Knjigu od 288 stranica potpisuje jedna od najvećih poznavalaca dela holandskog slikara, Kanađanka Bogomila Welsh-Ovcharov, jedna od kuratora izložbe „Van Gogh u Parizu“ koja je bila organizovana 1988. godine u Muzeju Orsej (Le musée d’Orsay). Ona, međutim, kaže da je posebno šokira što amsterdamski muzej nije želeo da sarađuje s njom, navodeći da su predstavnici muzeja videli samo fotografije.
Knjiga će, kako navodi izdavač, ipak izaći 17. novembra istovremeno u Francuskoj, SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Holandiji i Japanu.
Arlezijski period Van Gogha, koji se 1890. godine ubio sa 37 godina, bio je na zalasku života ovog umetnika. Van Gogh je upravo u Arlu 23. decembra 1888. sebi odrezao uho nakon svađe sa Paulom Gauguinom.
Među najpoznatijim Van Goghovim delima su „Ljudi koji jedu krompir“, „Suncokreti“, „Žitno polje“, „Umetnikova spavaća soba u Arlu“, „Autoportret“, „Žitno polje i čempresi“, „Portret doktora Gašea“… Slika „Seljanka“ iz njegovog ranog perioda nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.
Van Gogh, Sezan (Paul Cézanne) i Gogen (Eugène Henri Paul Gauguin) su najznačajniji umetnici postimpresionizma. Oni su bili pioniri moderne umetnosti i začetnici najvažnijih umetničkih izraza 20. veka.
Pročitajte još:
Ščukinova kolekcija u galeriji Luj Viton
Komentari