Vizuelne umetnosti
moja-kafica
moja-kafica
vizuelne umetnosti/30.10.2016.

Ščukinova kolekcija u galeriji Luj Viton

vizuelne-umetnosti
  • Guliver/GettyImages/Henri Matisse, Ples
  • http://gbssmag.com/Fondation Louis Vuitton
  • Guliver/GettyImages/Pablo Picasso
  • Guliver/GettyImages/Muzej Ermitaž
  • Guliver/GettyImages/Henri Matisse
Autor fotografije:

Priredila: Lela Milivojević

Jedna od najvažnijih kolekcija moderne umetnosti prvi put za 100 godina napustila je Rusiju. Reč je o pariskoj izložbi čuvene kolekcije ruskog industrijalca Sergeja Ščukina, koju poznavaoci, kako prenose francuski mediji, proglašavaju kulturnim događajem godine.

"Požurite u Fondaciju Louis Vuitton! Idite da vidite 127 slika i skulptura koje je Ščukin kupio početkom 20. veka. Idite tamo zato što je predivno, neviđeno – 29 dela Pikasa, 22 Matisa, 12 Gogena, osam Sezana... plus Kurbe, Mone, Deren i Sinjak.  Čak ni Rusi ne mogu da vide ovo što mi možemo!" - samo su neki od naslova iz francuskih medija.

Dela Ščukinove kolekcije pripadaju moskovskom muzeju Puškin i Ermitažu u Sankt Peterburgu, pa je zato ovo praktično jedinstvena prilika da se vidi najveća kolekcija moderne umetnosti. Posetioci pariske izložbe će, međutim, moći da vide i 30 dela ruske avangarde.
Francuski mediji u ovoj izložbi vide prekretnicu, događaj koji simboliše rast moći fondacija na uštrb javnih muzeja. Izložba je otvorena 22. oktobra i trajaće do 20. februara 2017. godine. Reč je o projektu „Godina francusko-ruskog kulturnog turizma 2016-2017“ kojim se odaje počast jednom od najvećih mecena s početka 20. veka Sergeju Ščukinu – ruskom vizionarskom kolekcionaru francuske moderne umetnosti.

Sve ove, neverovatno vredne slike svojevremeno su krasile zidove Ščukinove moskovske vile, a njegova kolekcija sadrži neka od najvažnijih impresionističkih i postimpresionističkih slika. Tokom svojih putovanja u Pariz kupio je 50 Pikasovih slika, 38 Matisovih dela, 16 Gogenovih prikaza Tahitija, 13 Moneovih slika, osam Sezana i četiri Van Goga!
Sergej Ščukin je posle Oktobarske revolucije pobegao iz Rusije, ali je pre toga u zemlju dovodio evropske umetnike. Posebno je bio blizak sa Matisom koga je 1911. doveo u Moskvu da bi ukrasio njegovu palatu.



Ko je bio Sergej Ščukin?

Dvojica ruskih seljaka koji su preko noći stekli bogatstvo, promenili su lice moderne umetnosti. Ivan Morozov, genijalni unuk jednog kmeta, i Sergej Ščukin, stidljiv i plahovit trgovac tekstilom, bili su kolekcionari u predratnom Parizu i vlasnici najznačajnije zbirke modernih slika u svetu.

Morozov je stekao bogatstvo za vreme rusko-japanskog rata, vodeći fabriku za bojenje tkanina, a Ščukin kupujući jeftine proizvode tokom revolucije 1905. godine, kojima je podizao cene kada se situacija stabilizovala. Kada su se njih dvojica pojavili u Parizu, umotani u najskuplje krzno, pričajući besprekorni francuski, dileri su sakrivali svoje najbolje umetničke slike, ali su spretni i pronicljivi Rusi ipak nalazili način da dođu do njih.

Sa okom izvežbanim na dezenima tkanina, posebno su voleli bogat kolorit i šare i neprekidno su birali najveselije motive: Sezanovu „Ženu u plavom“, Van Gogov „Portret dr Reja“ i Matisovu „Harmoniju u crvenom“. Ključna Matisova dela poput „Plesa“, kao i retke slike Pikasa - veliki aktovi iz 1908. „Drijada“, „Kupačica“, „Žena sa lepezom“, koje su išle dalje od „Gospođica iz Avinjona“  ka kubizmu - stigla su u Rusiju.

Morozov i Ščukin su tih godina u Moskvi otvorili svoje galerije za javnost, ali su reakcionarni profesori zabranjivali svojim studentima da ih posećuju. Ipak, ova revolucionarna dela iz Pariza ubrzo su inspirisala mladu generaciju predvođenu Maljevičem da napravi radikalan proboj ka apstrakciji. Bio je to jedini trenutak u istoriji kada je ruska umetnost mogla da se meri sa inovativnim radovima iz Zapadne Evrope.

Ščukin ćerci: „Ako osetiš psihološki šok kada se nađeš ispred neke slike, kupi je bez daljeg razmišljanja“

Kada je Matis upoznao Ščukina 1908. godine, Rus je bio na ivici očaja. Najmlađi sin mu se ubio 1905, supruga mu je preminula 1906, a brat - takođe kolekcionar – izvršio je samoubistvo  iz očaja, kada su stručnjaci njegove voljene slike El Greka (greškom) proglasili falsifikatima. I baš je u Matisovom pohodu ka novoj istini kroz kolorit i formu ovaj imućni Rus video idealan način da uloži svoje bogatstvo. Odlučio je da iskuša svoje živce sa jednom mrtvom prirodom („Ako budem mogao da podnesem da je gledam, zadržaću je“), potom se zaljubio u njegove „Kupače sa kornjačom“ - jednostavnu, stilizovanu sliku trojice dečaka koji posmatraju mediteransku kornjaču - ali te slike su već bile prodate. Ščukin je naručio delo sa istim mekim tonovima plave i zelene. „Stalno mi je pred očima vaše more“, pisao je Matisu. „Mogu da osetim svežinu, veličanstvenost okeana i osećaj tuge i melanholije.“ „Ples“, sa svojim aktovima u boji opeke, koje se uvijaju ispred jednodimenzionalne pozadine od zelene zemlje i zaslepljujuće plavog neba, bila je najsmelija Ščukinova kupovina. Prvo je zvao Matisa da je otkaže, iz straha da primitivizam i nagost slike ne izazovu skandal, ali se predomislio i 1910. okačio sliku „takve plemenitosti“ iznad svog veličanstvenog stepeništa. „Ako osetiš psihološki šok kada se nađeš ispred neke slike, kupi je bez daljeg razmišljanja“, savetovao je Ščukin svoju kćerku.

Morozov i Ščukin su nameravali da svoje kolekcije ostave Rusiji, ali revolucija ih je pretekla i obe kolekcije su ubrzo nacionalizovane. Ščukinova je otvorena za javnost 1919. kao Prvi muzej modernog zapadnog slikarstva, Morozovljeva kao Drugi muzej. U to vreme Ščukin je već bio pobegao u Pariz; Morozov je nešto kasnije emigrirao u Karlsbad. Muzeji su spojeni 1928, ali su 20 godina kasnije zatvoreni. Danas su njihove kolekcije podeljene između petrogradskog „Ermitaža“ i Puškinovog muzeja u Moskvi.

Morozov je umro u egzilu 1921, a Ščukin je živeo u Parizu do 1936, ponosno držeći distancu od Matisa jer više nije mogao da kupuje njegova dela. On sam nikada nije tražio obeštećenje od države: „Ja sam zbirke pravio za moju zemlju i moj narod“, poručivao je iz Francuske. „Šta god da se desi na ruskom tlu, moje kolekcije moraju tamo da ostanu.“

Pročitajte još:

Umetnici VS kustosi

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box