Preminuo slikar i vajar Milan Tucović

Kaleidoskop media 



U Beogradu je iznenada preminuo slikar i vajar Milan Tucović.

Komemoracija Milanu Tucoviću biće održana 5. avgusta u podne u Skupštini grada Beograda, a sahrana u 14 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, prenela je RTS.

Povodom smrti Tucovića, ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević naveo je da će biti zapamćen kao jedinstven slikar “mirne atmosfere i zaustavljenog vremena”.

“Njegovi modeli koji su nas gledali direktno, bez ograda, nastaviće sa slika da nam šalju poglede dočaravajući miran svet Tucovićeve mašte. Sa njim su savremeno srpsko slikarstvo i vajarstvo izgubili značajnog predstavnika”, naveo je Vukosavljević u telegramu saućešća koji je uputio porodici i poštovaocima Tucovićevog dela, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Rođen je 13. septembra 1965. u Požegi. Diplomirao je vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Tucović je bio jedan od vodećih slikara svoje generacije. U njegovom izrazu primetan je uticaj vajarstva, njegovog akademskog poziva, ali i jugoslovenskog nadrealizma i struje „fantastičnog slikarstva“ Leonida Šejke.

Bio je vrlo darovit i veoma skroman, srdačan, topao i povučen istovremeno, kako su za Tucovića govorili "neko je ko uspeva da jednom nogom bude u ovom, a drugom u nekim drugim svetovima".

Magičnim realizmom, ukrštanjem i dovođenjem elemenata opažajnog, realnog u nadrealni poredak stvorio je metafizičke svetove.

U njegovom univerzumu figure "preuzete" iz minulih vremena, zaustavljene su kao na fotografijama i predstavljaju ulovljeni trenutak večnog kretanja.



Milan Tucović, akvarel: Mala rasprava o stvarnom i mogućem / Foto: Arte

Preciznim jezikom, u klasičnoj tehnici ulja na dasci ili platnu, slojevito, višetonski u prigušenom svetlu starog zlata Tucović je stvarao prizore tišine i spokoja.

U jednom od intervjua govorio je kako je u mladosti doživeo posebno osećanje pred jednom Leonardovom slikom.

- Veliki umetnici poput Leonarda ostaju večita tajna. Način na koji je naslikao bosu Bogorodičinu nogu na kamenu dokaz je božanskog upliva – stopalo je slikano tako suptilno kao da je od duha satkano. Kao dete imao sam malu knjižicu sa Bogorodicom među stenama i gotovo uvek je bila pored mene. Kada sam u Luvru stao ispred te slike, kao da sam bio ispred nečeg što je moje, rekao je umetnik u intervjuu za Politiku.

Istom prilikom je na pitanje kad se sve završi, kad odemo sa zemlje, šta ponesemo sa sobom, u svom senzibilnom duhu odgovorio: "Slike, verovatno slike i to ne one koje smo naslikali, već nosimo sećanja, uspomene, slike iz našeg života. To je Kiš opisao u „Enciklopediji mrtvih”.

PROČITAJTE I:

KRALJ ČAČKA: ZEMLJA NIJE MOJ DOM