Reportaža
reportaža/21.08.2019.

Šta je Tramp nanjušio na Grenlandu?

reportaža
  • Pixabay
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / RTS / Foto: Pixabay



Donald Tramp je izrazio želju da kupi ostrvo Grenland od Danske, a političari u Kopenhagenu su ismejali njegovu ideju, prvobitno misleći da je reč o šali. 

Grenland nije na prodaju i ta ideja je potpuno apsurdna, izjavila je danska premijerka Mete Frederiksen, nakon što je ekonomski savetnik Bele kuće potvrdio interesovanje predsednika SAD Donalda Trampa da kupi to najveće ostrvo na svetu.

"Grenland nije na prodaju. Grenland nije danski, već pripada Grenlandu. Istinski se nadam da on to ne misli ozbiljno", rekla je ona listu "Sermitsiag".

Danas je stigla i vest da je američki predsednik objavio je da je odložio susret s danskom premijerkom jer ona nije zainteresovana za njegovu ponudu kupovine Grenlanda.

Zašto je Donald Tramp voljan da troši dolare na veliku gomilu leda? Ovo su neke važne činjenice o Grenlandu koje morate znati.

Ledeno dansko ostrvo

Grenland je ostrvo koje geografski pripada Arktiku, a nalazi se severoistočno od Severne Amerike. Najbliže države Grenlandu su Island i Kanada. 

Zauzima površinu od 2.166.086 kilometara kvadratnih, od čega je 81 odsto prekriveno ledom.

Grenland je samoupravna autonomna teritorija pod suverenitetom Kraljevine Danske.

Prestonica Grenlanda je Nuk i u njemu živi oko 18.000 stanovnika.

Glavni grad Nuk

Dom grenlandskih Inuita

Na Grenlandu živi oko 57.000 ljudi. Sva naselja nalaze se duž obale koja nije prekrivena ledom.

Najveća etnička grupa koja živi na ostrvu jesu Inuiti. Oni govore grenlandski jezik koji ima status zvaničnog na ostrvu.

Otkrio ga je Erik Crveni

Postojanje Grenlanda bilo je nepoznato sve do 986. godine kada ga je otkrio viking Erik Crveni koji se sa svojom porodicom i robovima iskrcao na ostrvo, nakon što je proteran sa Islanda zbog počinjenog ubistva.

Crveni je "u marketinške svrhe" ostrvu dao ime koje znači "zelena zemlja" u nameri da privuče nove doseljenike i započne kolonijalizaciju ostrva. Evropski doseljenici i Inuiti iz Severne Amerike brzo su pristizali na Grenland.

Bio je deo Kraljevine Norveške

Grenland je 1261. godine postao deo Kraljevine Norveške, a kasnije Kalmarske unije koja je ujedinila Norvešku, Švedsku i Dansku pod istom krunom.

Kada se unija raspala, Švedska je dobila pravo na Norvešku, a Danska na prekomorske teritorije uključujući i Grenland.

Ima široku autonomiju

Od 1979. godine, Grenland ima lokalnu autonomiju.

Posle referenduma 2009. godine, nadležnosti ostrvskih vlasti su proširene, pa je Danska ostala zadužena samo za spoljnu politiku i teritorijalnu odbranu.

Grenland ima sopstvenog premijera, vladu, parlament i višepartijski politički sistem.

Kraljicu i njenu vladu na Grenlandu zastupa institucija "Visoke komisije", a stanovnici Grenlanda biraju dva člana danskog parlamenta.

Grenland je 1985. izašao iz Evropske ekonomske zajednice, preteče Evropske unije, iako je Danska ostala članica.

Bogat je ribom i (možda) naftom

Vode oko Grenlanda vrlo su bogate ribom. Čak 90 odsto izvoza čine riba i morski plodovi. Veoma je zastupljen i lov na kitove i foke.

Na ostrvu se eksploatišu i različite rude metala, a u razvoju je naftna industrija i proizvodnju zlata.

Pojedina geološka istraživanja pokazala su da bi Grenland mogao biti veoma bogat naftom.

Inače, američka vojska na Grenlandu ima vojnu bazu. 

Na Grenlandu za dan nestalo 12 milijardi tona leda

Grenland je poznat po svojim glečerima, ali u poslednjih mesec dana ostrvo se topi dosad nezabeleženom brzinom, a zabeleženi su i požari.

Naučnici nisu očekivali da će se Grenland topiti ovim tempom još 50 godina - do poslednje nedelje jula topljenje je dostiglo nivo koju su klimatski modeli predviđali za 2070. godinu. I to po najpesimističnijem scenariju. 

Početkom avgusta ledena ploča Grenlanda izgubila je 12,5 milijardi tona leda, više nego ijednog dana otkako su istraživači započeli da mere topljenje leda 1950. godine, preneo je Vašington post. Dramatično topljenje sugeriše da se ledeni pokrivač Grenlanda približava prekretnici koja bi ga mogla nepovratno odvesti u potpuni nestanak. Ako se to dogodi, katastrofalno podizanje nivoa mora progutalo bi obalne gradove širom sveta.


Tramp nije prvi američki predsednik koji je pokušao da kupi ovo ostrvo

Danska je već u prošlosti prodala deo teritorije Americi - 1917. godine je Zapadna Indija postala Američka Devičanska Ostrva. Takođe, Tramp nije prvi predsednik koji pokušava da se dokopa Grenlanda. 

Bivši predsednik Hari Truman ponudio je 1946. godine Danskoj 100 miliona dolara u zlatu, što je blizu današnjie 1,3 milijarde dolara. Njegova ponuda je na kraju odbijena, mada su SAD sklopile dogovor o izgradnji vojne baze na Grenlandu. 

Danas se Grenland nalazi u centru diskusije o globalnoj klimatskoj krizi, počiva na važnoj geopolitičkoj tački između severnog Atlantika i Arktika i ima ogromne prirodne resurse.



POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box