Piše: Lela Milivojević
Kolarac obeležava 90. rođendan Velike koncertne dvorane, jedne od najakustičnijih dvorana u regionu, koju je projektovao arhitekta Petar Bajalović.
Ova godina je za Kolarac posebno važna jer se navršava 90 godina kontinuiranog rada. Zgrada na Studentskom trgu br. 5 počela je sa radom otvaranjem Velike dvorane 4. februara 1932. godine koncertom Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.
Foto: Marijana Mitrović
Orkestar Beogradske filharmonije ovog 4. februara, na 90. rođendan koncertne dvorane, nastupa sa solistom Nemanjom Radulovićem, pod dirigentskom palicom Danijela Rajskina. Na programu je čuveni Koncert za violinu i orkestar Čajkovskog.
Foto: Marijana Mitrović
Povodom devedeset godina postojanja Velike dvorane ne možemo a da se ne zapitamo koliko je u toj sali ostalo emocija, uzdaha oduševljenja i svega onoga što muzika donosi. Bilo je tu bezbroj dobrih koncerata, nastupa vrhunskih profesionalaca ali i muzičara amatera, navodi član Saveta Centra za muziku dr Srđan Teparić.
Mnogi kompozitori ustreptalo su očekivali prvo izvođenje svojih dela. Koliko je samo mladih umetnika, pre nego što su započeli muzičko putovanje ka svetskim karijerama, drhtalo od treme ispred Velike dvorane! I koliko puta smo bili svedoci popunjenosti svih 883 sedišta, dok je sedenje na balkonskim stepenicama ili stajanje sa strana desnog i levog partera uvek sa sobom nosilo magiju atmosfere punog Kolarca, kako često od milošte nazivamo Veliku dvoranu. Iz nekog razloga često propuštamo da istaknemo pojedine jubileje, a svaki onaj koji je vezan za Kolarčevu zadužbinu od ogromnog je značaja jer doprinosi dostojanstvu zemlje u kojoj živimo. Pomislimo samo koliko bi ljudi za ovih devedeset godina moglo da kaže da su Kolarac i njegova Velika dvorana bili sastavni deo njihovih života.
Foto: Nemanja Jovanović
Tokom 90 godina rada Velike dvorane održano je 18.373 koncerta, 16.695 solista, 3.956 ansambala i 1.615 dirigenata je nastupilo, odsvirane su kompozicije 7.967 kompozitora, dok je izvedeno 41.030 različitih dela!
Foto: Jakov Simović
Zaista bi teško bilo zamisliti šta bi Beograd i Srbija bili bez Zadužbine Ilije M. Kolarca i njene Velike dvorane. Kakva bi to metropola Beograd bio bez institucije u kojoj se održavaju brojni značajni festivali poput Bemusa, i u kojoj su između ostalih nastupali i Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn, Svjatoslav Rihter, Ivo Pogorelić, Herbert fon Karajan, Miša Majski, Maksim Vengerov, Stefan Milenković, Moskovska filharmonija i da stanemo sa nabrajanjem, jer je spisak takav da se ni mnogo veći kulturni centri od naše prestonice ne bi postideli. Zbog toga, našoj Velikoj dvorani možemo da poželimo dugo trajanje uz zavet da ćemo uvek stajati uz instituciju koja je u velikoj meri zaslužna za sve životno bogatstvo koje nam Kolarac, uostalom, tako nesebično pruža, zaključuje Teparić.
Foto: Kolarčeva zadužbina
Publika će na Kolarcu tokom čitave godine imati priliku da uživa u vrhunskim koncertima, pa se tako već 9. februara očekuje nastup pijaniste Kemala Gekića sa Simfonijskim orkestrom RTS, kao i koncerti Aleksandra Madžara na kojima će nastaviti sa izvođenjem Betovenovih klavirskih sonata.
PROČITAJTE I:
PREMIJERNO DOKUMENTARAC O BITLSIMA (FOTO)
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari