Vizuelne umetnosti
reklama
reklama
vizuelne umetnosti/22.08.2017.

Lični superheroj iz vremenske kapsule

vizuelne-umetnosti
  • Miloš Bogdanović, privatna arhiva
  • Miloš Bogdanović, privatna arhiva
  • Miloš Bogdanović, privatna arhiva
  • Miloš Bogdanović, privatna arhiva
  • Miloš Bogdanović, privatna arhiva
  • Miloš Bogdanović, privatna arhiva
  • Miloš Bogdanović, privatna arhiva
  • Miloš Bogdanović, privatna arhiva
Autor fotografije:
Piše: Gordana Tadić

U okviru 10. po redu a, prvog nomadskog, letnjeg programa FLU: VREMENSKE KAPSULE, u galeriji PRO3OR večeras u 19 časova će biti otvorena treća po redu, u okvoru projekta, izložba mladog umetnika Miloša Bogdanovića.

Miloš je diplomirao slikarstvo i transmedijska istraživanja na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Već četiri godine se kali u beogradskim dizajn studijima i agencijama, istražuje nove vizuelne jezike u sferi grafičkog dizajna i ilustracije, upoznaje nove ljude i usputno flertuje sa umetnošću.

 

- Interesantan je naziv izložbe Vremenske kapsule - šta je ideja ovog naslova i kako naziv komunicira sa samom postavkom?

"Vremenske kapsule" je, zapravo, naziv ovogodišnjeg projekta "Fluizmi" kustoskinje Jelene Spaić, koji ove godine zaokružuje deceniju održavanja, a prvi put se dešava van galerije FLU, pa je dodat podnaslov "1. nomadski letnji program". Sastoji se od tri samostalne izložbe koje se dešavaju leti u mesec dana.

Ukratko - ove godine FLU u Beogradu puni 80 godina od osnivanja, pa "Vremenske kapsule" predstavljaju omaž četvrtoj petini (od 100) postojanja fakulteta, no ne nužno vezano za tu tematiku.

Naziv moje izložbe je "Miloš, 1995.", a inicijalna paralela koju sam povukao sa pojmom "Vremenska kapsula" je situacija gde, recimo, pronalazimo stare porodične fotografije na tavanu bake i deke (na selu/u gradu) i taj zaboravljeni zapis iz prošlosti delimo sa nekim bliskim. U ovom slučaju to su vizuelni zapisi iz moje prve sveske za crtanje, koje se sećam, nesrećnim spletom okolnosti izgubljene. Na korici sveske je pisalo "Miloš, 1995. Opovo".

Sada je "Miloš, 1995. Beograd", a možda nekada bude Tokyo ili Mogadishu...



- Kakva je plastika kapsule ovog trenutka u Srbiji za mlade ljude? Može li se izaći iz te kapsule i osvojiti svet?

Čini mi se da je to pre titanijumska kapsula zakopana kilometar ispod zemlje, zalivena betonom. Mogućnost da se izađe iz te kapsule, ovde, nalazi se u abnormalnom angažovanju pojedinca u svom radu, no ne samo u produkciji, količinski, već i ozbiljnoj posvećenosti prezentacije, a prvenstveno shvatanju sebe za ozbiljno, kao umetnika ravnopravnog nekome sa boljim pelcerom na nekom plodnom zemljištu. To se zove samopouzdanje, a ono se stiče iskustvom. A kako do iskustva ako nema prave prilike? Strpljivo. Moramo da budemo lični superheroji i iskoristimo najviše od krastavca za salatu, koji nam je dat (budžet). Dakle, prvo angažovanje, insistiranje uz neke razumne kompromise i može se nešto napraviti. E onda dolazi taj momenat prepoznavanja, koji  u nekom budućem trenutku očekujem kao rezultat malih supermravskih pomaka. Moj savet iz pozicije dizajnera i umetnika saborcima umetnicima - umetnici, budite dizajneri!

- Posetioci će "grebati" na izložbi. Ostaje tajna o čemu se radi ili ćeš nam otkriti pre otvaranja?

Posetioci će se ogrebati za jedno zanimljivo iskustvo u konceptu prezentacije i sadžaja radova! Lični uslov za pravljenje izložbe je bio da samog sebe ne smorim, jer ako tako bude, smoren biće i bližnji moj. Ljudima je u biti da se igraju i zabavljaju, ne planiram da dam ljudima dosadni statični sadržaj da oko toga mrse misli ili im zvrji prazna glava. Hoću zabavu!

 


- Šta za mladog umetnika znači prvo javno predstavljanje?


Ovo predstavljanje mi nije prvo, ali jeste prvo samostalno u Beogradu. Pre toga je bilo u Parizu i Starčevu.

Znači mi jer je u gradu u kome živim. Hoću da ispričam priču ljudima sa kojima hodam, delim gradski prevoz, instagram prostor, pozdrav na ulici. Želim nam dobar sadržaj i štimung. Takođe, želim da iskoristim svaku priliku da na domaćem terenu izvučem najviše iz sebe, da vežbam za naredne mečeve.

Još je i značajno jer jer neko (Jelena Spaić) prepoznao da mogu da se pokažem, a na osnovu mojih FB ili instagram postova. Sav moj fokus ide na dizajn i trenutno ne puno umetnosti. Pokušavam da unutar te "isplative" umetnosti obezbedim sebi smisao bivanja na zemlji. Neki vizuelni jezik je u tom beskonačnom skrolu s razlogom prepoznat i eto mene sa malo drugačijim pristupom pred galerijskom portom u galerijskom naosu.



- Ko danas u Srbiji podržava mlade kreativce?

Podržavam i izdržavam sam sebe. Nema poštapalica. Entuzijazam je isključivo u pojedincu. Retki ljudi oko mene su ljudi sa ukusom i dobrim okom sa kojima se stvar izgura do kraja.

- Koji je tvoj pogled kroz kaleidoskop? 

Ona središnja tačka mi se čini nedostižnom ili nepoznatom, ali boje i oblici oko nje su zavodljivi.

Pročitajte još: Stvorena je masa koja ne talasa


 

 

 

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.