Izložba: Zapisi iz autobiografske bašte

Piše: Milena Jovanović

„Zapisi iz autobiografske bašte" naziv je prve samostalne izložbe  Ivana Šukovića, a od 30. novembra otvorena je za javnost u Umetničkom prostoru U10, ulica Kosovke devojke broj 3. 

Ivan Šuković rođen je u Podgorici, a trenutno je doktorant na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, odsek Višemedijska umetnost. Magistrirao na odseku Digitalne umetnosti i novi mediji (FMK), a diplomu osnovnih studija stekao iz oblasti književnosti na Filozofskom fakultetu na Univerzitetu Crne Gore.

Izlagao je samostalno i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i u inostranstvu, a za svoj rad je, takođe, nagrađivan. Usavršavao se stručno u umetničkim rezidencijama u Norveškoj (Oslo) i Nemačkoj (Berlin). Organizovao je i kustosirao brojne izložbe i umetničke projekte. Član je Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore.

Rad je sačinjen od fotografija porodičnih portreta, očuvanih biljaka iz botaničke zbirke, tj. herbarijuma i video zapisa. O tome kako je nastala izložba razgovaramo sa umetnikom.

"Ovo je rekonstrukcija mog detinjstva. U tu svrhu koristio sam porodični album kao autentični izvor za vizuelnu analizu. Fotografija je glavni medij koji se kombinuje sa elementima botanike, audio i vizuelnim zapisima"- objašnjava Šuković.

 Koliko je poreklo važno ili koliko nas ono određuje?

- Istoričar umjetnosti i teoretičar Daglas Krimp kaže da mi ne tragamo za poreklom, već za nivoima značenja i da „ispod svake slike uvek postoji druga slika“. Ovim umjetničkim radom sam upravo želeo da ispitam odnose koji uspostavljaju odabrane fotografije i da u svakoj celini predstavim vezu sa drugim i drugačijim, a njima pripadajućim realnostima.

Zbog toga je porodični abum dobro polazište?
- Dokumentaciju iz raznorodnih porodičnih arhiva složio sam u instalacije koje osciliraju između dokumentarnog i fikcije, istorijskog i semantički arhivskog, individualne i kolektivne memorije. Ta veza uslovila je da sam projekat u teorijskom, odnosno formalno – tehničkom smislu, otvori pitanje višemedijskog aspekta kroz korištenje arhivskog materijala. Svoj višemedijski izraz rad pronalazi kroz odnos fotografije, teksta i  zvučnih komponenti, ali i kombinacijom analognih i digitalnih medija.

 - Sećanje i memorija ne podležu pravilima linearno shvaćenog vremena, ono je uvek u međuigri pamćenja i zaboravljanja, ličnih i naučenih (konstruisanih) istorija. Unutar prostora sećanja gubi se fiksni identitet, pa tako mogućnosti interpretacije, isčitavanja i povezivanja u okvirima nečije istorije postaju bezbrojne. U Zapisima umetnik upravo traga za tim skrivenim nivoima značenja ličnog sećanja, skidajući pojedinačne slojeve sekundarnih kvaliteta njegovog srodstva sa vremenom i mestom u kojem je odrastao, a koje je umnogome posredovano tuđim pričama i slikama koje imaju moć da zasene njegovu ličnu memoriju, naglašava Zec u osvrtu na Zapise iz autobiografske bašte Ivana Šukovića.

PROČITAJTE JOŠ: SRPSKA SVADBA U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI