Teatar
reklama
reklama
teatar/4.04.2017.

Duševni lavirint bezočnog arhitekte

teatar
  • Arno Declair
  • Arno Declair
  • Arno Declair
  • Arno Declair
  • Arno Declair
Autor fotografije:
Piše: Zoran Andrić

Premijera poznog Ibzenovog komada "Arhitekt Solnes" održana je poslednjeg dana marta u Minhenu u Volks teatru sa furioznim Maksimilijanom Briknerom u naslovnoj ulozi. Specijalno za čitaoce Kaleidoskopa iz Bavarske prestonice prikaz Ibzenovog komada donosi Zoran Andrić.

Uloga arhitekte sa vertigo-fobijom  (strah od visine) u ovom Ibzenovom poznom delu je predviđena za glumca u već poodmaklim godinama.
Kada je "Arhitekta Solnes" praizveden 1892. godine Henriku Ibzenu je već bila 65 godina i on je sasvim dobro znao šta je to životno iskustvo. Najvećem arhitekti svoga vremena Halvardu Solnesu je Ibzen pripisao veoma napeti životopis sa tragičnim ishodom. Kako je do požara u kući tasta i tašte došlo i kako je u njemu stradalo dvoje Solnesove dece, ostalo je nerazjašnjeno. Ali osećanje krivice je ostalo. Ovu ulogu u minhenskoj inscenaciji režisera Kristofa Štikla je igrao tridesetosmogodišnji Maksimilijan Brikner, u međuvremenu veoma popularni filmski i televizijski glumac, čiji su glumački počeci vezani za Folksteatar u Minhenu.

Štefan Hagenajer je kao scenograf zbivanje ove tragedije smestio u hipermoderni penthaus bračnog para Solnes koji se sastoji iz transparentnih pleksiglas zidova, te je od rampe do najdublje pozadine bine sve prozirno, a uokvireno kao kavez poliranim aluminijumom. Već u prvoj sceni se otkriva zlo: Halvard Solnes spava bez pidžame u slipu držeći masnu kesu pomfrita jednog odveć poznatog fastfud lanca, mamurne glave nakon terevenčenja prethodne noći. Nežno će ga probuditi njegova sekretarica Kaja (Luiza Kirner), koja obožava svoga šefa i koja je verena za Solnesovog asistenta Ragnara (Mehmet Secer).

Vrlo brzo se oholost arhitekte Solnesa otkriva u punoj formi, kada on rasipa pomfrit i ostatke burgera, u kočijaškom maniru psuje i autoritativno prekoreva svoju nameštenicu, otkrivajući sve umeće beskrupuloznog manipulisanja. Motiv ovakavog horora je ubrzo jasan: strah. Strah od mladog asistenta Ragnara, koji bi mogao da ga jednoga dana svrgne sa trona firme, kao što je to on sam sa svojim prethodnim učinio. Njegova rđava savest se manifestuje kroz dve žene, koje ga kao crne ptice progone.

Njegova malo poremećena supruga Alina (Magdalena Videnhofer), sećanje na smrt sopstvene dece drži potisnutom. A onda se pojavljuje  Hilde Vangel (Pola Džejn Omara). Mlada žena je obožavateljka arhitekte još iz detinjstva i koja će svoga idola nagnati u smrt. I mimo svog straha od visine (vertigo), da bi imponovao svojoj mladoj prijateljici, da bi izneo venac na novi toranj kao krunu za dovršenje graditeljskih radova, strmoglaviće se Solnes smrtonosno u provaliju. U ovoj inscenaciji je ovaj pad veoma uspeo teatralni efekat.

Briknerov arhitekt je hipermotorični (kao pod kokainom) i larmoajantni holerični tip. Uz to je on i bezobzirni laktaroš, slomljenog karaktera i bordelajn. On je i mondenski doteran i na visini vremena: trodnevna brada, snikers, ležerno belo dizajn-odelo.

Ovaj komad je duševna drama sa autobiografskim crtama u kojoj Ibzen pita koju cenu umetnik mora da plati za svoje životno delo? Režiser Štikl forsira pitanje drame savesti i pretvara je u psiho-krimi. I super moderni penthaus transparentnih zidova će postati metafora Solensovog duševnog lavirinta. Višestruki pleksiglas zidovi su kao u kabinetu ogledala u čijem centru stoji ime imperije: Solnes. Štiklova inscenacija je kako psihološka studija dramatičnih odnosa, tako i pitanja stvaralačke potence i greha odnosno osećanja krivice. Ovaj drugi kompleks je u Štikloovoj režiji ostao u senci prvog. Savremeno čitanje Ibzena u modernom prevodu sa norveškog Hajnera Gimlera i muzikom Petera Hertnera.

O autoru:

Zoran Andrić diplomirao je u Beogradu na Filološkom fakultetu, na katedri za Opštu književnost i teoriju književnosti (1978) i filosofiju u Friburgu u Švajcarskoj (1982).

Bio je naučni pomoćnik u Bavarskoj akademiji nauka, i dugogodišnji upravnik Istorijskog arhiva Minhenskog reosiguranja.

Povremeno objavljuje i u nemačkoj periodici - Süddeutsceh Zeitung, Die Welt, Frankfurter Rundschau, i švajcarskom Neue Zürcher Zeitung.


Pročitajte još:

Majk Garson: Neispričana priča o Bouviju




POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box