Priredila: Miona Kovačević / Foto: Promo (CEBEF)
Jedna od najvećih balerina svih vremena i jedina aktivna prima ballerina assoulta, Svetlana Zaharova, nastupiće u Sava centru 5. maja u 20 sati.
Biće to šesti nastup „kraljice Boljšoja” u Beogradu, prvi posle više od decenije.
Ovom prilikom Zaharova će beogradskoj publici premijerno predstaviti program „Pas de deux – Ples udvoje na vrhovima prstiju”, delom koncert, delom baletski resital, čiji je autor koncepta zajedno sa violinistom Vadimom Rjepinom, svojim partnerom na sceni i u životu.
Uz muzičku pratnju Rjepina kao soliste i Beogradskog kamernog orkestra Zaharova će nastupiti sa sjajnim kolegama iz Boljšoj teatra: Artemijem Beljakovim, Mihailom Lobuhinim i Igorom Cvirkom.
Na programu će biti delovi iz baleta „Rajmonda” Aleksandra Glazunova i „Karavađo” Bruna Moretija, kao i koreografije „Tango” na muziku Astora Pjacole, „Otkrovenje” Džona Vilijamsa, „Ples goblina” Antonija Bacinija i „Smrt labuda” Kamija Sen-Sansa, verovatno prvi put u istoriji izveden na violini, a ne na violončelu!
Vadim Rjepin sviraće i „Čardaš” Vitorija Montija, „Rondo kapričozo” Kamija Sen-Sansa, ariju iz „Evgenija Onjegina” Čajkovskog, „Ciganina” Morisa Ravela i meditaciju iz opere „Tais” Žila Masnea.
Biće to njegov drugi nastup pred beogradskom publikom, nakon saradnje sa Beogradskom filharmonijom 2015.
„Ovaj jedinstveni koncept koji briše granice između koncerta i klasične baletske gala predstave, predstavlja intiman dijalog između umetnosti, gde se neuporediva gracioznost i tehničko savršenstvo Zaharove susreću sa dubokom ekspresivnošću i besprekornom umetnošću muziciranja Vadima Rjepina”, poručuje organizator, Centar beogradskih festivala CEBEF.
Dvoje kao jedno
Koncept za ovaj program nastao je 2013. kada su Svetlana i Vadim prvi put zajedno nastupili na festivalu u Švajcarskoj pod nazivom „Dvoje kao jedno”.
„Ideja je bila da Vadim i ja budemo zajedno na sceni, da gledamo i slušamo jedno drugo, da zajedno 'dišemo'. I, zaista, dok on svira, a ja igram oseća se neka posebna energija” izjavila je Zaharova.
Posle tog prvog nastupa, Vadim je rekao da je nervozan i da se nada da će i posle toga Svetlana i on „ostati prijatelji” i „govoriti jedno s drugim”, a danas s ponosom ističe da mu je to jedan od omiljenih projekata i „izvor apsolutno beskrajne inspiracije”.
„Publika može da vidi naše emocije, naše stanje uma, da oseti da se na sceni dešava nešto živo, stvarno... Na neobičan način ukrštamo različite žanrove, nudimo spoj tehničke perfekcije i humora”, poručuje violinista.
Budući da su nastupi njih dvoje na istoj sceni prava retkost, ovaj beogradski nastup je zaista dragocena prilika da uživo čujemo i vidimo vrhunske umetnike u svojoj branši.
Svetlana Zaharova – lepota igre od koje zastaje dah
Svetlanu Zaharovu mnogi nazivaju jedinim živim primerkom savršene baletske figure, talenta i izražajnosti.
Kritičari o njoj pišu hvalospeve: „zvezdano, apsolutno zapanjujuće igranje”, „tehnika oštra poput dijamanta”, „njene duge noge vinule su se pod oblake, a mekana, savitljiva stopala kao da su vajala vazduh”, „ona je gipka i precizna i može u isto vreme da se vrti i drži balans sa lakoćom od koje vam staje dah”, „njenih arabeski ne možete da se nagledate dovoljno i ima najsavršenija stopala koja možete da zamislite”...
Titula koju drži, prima ballerina assoluta je počasna titula koja se dodeljuje izuzetno malobrojnim balerinama čija umetnost, tehnička virtuoznost i umetnički uticaj nadilaze uobičajene hijerarhije u baletskoj trupi (poput solistkinje ili primabalerine).
Ona predstavlja najviše moguće priznanje jednoj balerini, svojevrsno proglašenje za apsolutnu umetničku zvezdu svoje generacije.
Titulu obično dodeljuje država, nacionalni teatar ili je potvrđuje dugogodišnji međunarodni ugled umetnice. Zbog njene ekskluzivnosti, kroz čitavu istoriju baleta samo je veoma mali broj balerina stekao ovo zvanje.
A malo je nedostajalo da Svetlana nikada ne zakorači na baletski pod...
„Za sve je kriv Gorbačov”
Svetlana Zaharova rođena je 10. juna 1979. u ukrajinskom gradu Lucku.
„Nije bio moj san da postanem balerina. U mom rodnom gradu čak nije ni postojalo baletsko pozorište. Moja majka je želela da budem igračica – i sama je pomalo igrala kada je bila mlada – ali ja nisam. Naravno, kada sam videla koliko je sve u školi lepo, brzo sam se predomislila” izjavila je jednom prilikom.
Ipak, njeni prvi koraci u svetu plesa bili su sve samo ne laki: „Sa deset godina sam polagala prijemni za Kijevsku baletsku školu. Primljena sam, ali sam već posle nekoliko meseci morala da je napustim, jer su se moji roditelji, zbog novog očevog vojnog rasporeda, preselili u Istočnu Nemačku. Kada se Sovjetski Savez raspao, vojska se povukla iz Nemačke, pa smo se svi vratili kući i ja sam se ponovo vratila u školu“, ispričala je, dodavši, uz osmeh: „Da nije bilo Mihaila Gorbačova, verovatno nikada ne bih postala balerina.“
Kao učenica Kijevske koreografske škole, sa 15 godina je osvojila drugu nagradu na prestižnom takmičenju „Vaganova” u Sankt Peterburgu i odmah pozvana da nastavi školovanje na Akademiji ruskog baleta „Vaganova” u istom gradu.
Po završteku akademije pridružila se baletskom ansambu Marijinskog teatra i gotovo odmah, sa 18 godina, postala prima balerina. Od tada je igrala samo glavne uloge.
Na međunarodnu scenu zakoračila je 2001, nastupom sa Baletom Pariske opere. „U njenom plesu sve je lepota i poezija“, napisao je tada ugledni baletski kritičar Rene Sirven.
Od tog trenutka postala je ne samo jedna od najtraženijih balerina na svetu, već i jedna od najbolje plaćenih.
Usledili su novi pozivi iz Pariske opere, kao i angažmani u velikim baletskim kompanijama širom sveta: Engleskom nacionalnom baletu, Američkom baletskom teatru, milanskoj Skali (koja joj je dodelila titulu zvezde / étoile), Baletu Novog nacionalnog teatra u Tokiju, Rimskoj operi i Hamburškom baletu.
Kraljica Boljšoja
Od 2003. nastupa kao primabalerina Boljšoj baleta u Moskvi. Taj „transfer” iz sanktpeterburškog Marijinskog teatra u moskovski Boljšoj sličan je prelasku fudbalera iz, recimo, Barselone u Real Madrid.
„U Marijinskom teatru pristup je više akademski; svaki pokret je precizno oblikovan da bi ispričao priču. U Boljšoj teatru sve je prenaglašeno, i emocije i pokreti. Sve je grandioznije!“
Od tada nosi titulu kraljice Boljšoja, ali tvrdi da ne dozvoljava da je to poremeti.
„Tokom proba ili časa zapravo ne razmišljam o tome, ali tokom predstava, kada su očekivanja publike ogromna, tada sam toga svesna... Međutim, nikada ne razmišljam o tome kako treba čvrsto da se držim svoje krune! Posle velike uspešne večeri moram sve to da ostavim po strani i pripremim se za sledeći nastup, da mi to ne bi udarilo u glavu”, priznaje.
Učestvovala je na otvaranju ZOI u Sočiju 2014. izvedbom „Prvi bal Nataše Rostove”, čuvene junakinje iz Tolstojevog „Rata i mira”; iskustvo koje se doživi „jednom u životu” nazvala je mešavinom „uzbuđenja, euforije i neizmerne sreće”.
Vremenom je sve više nastojala da proširi svoje vidike modernijim delima, te danas izvodi i poznate klasike i produkcije savremene koreografije.
U poslednje vreme daje veliki doprinos negovanju mlađih naraštaja.
Godine 2011. osnovala je Dobrotvornu fondaciju za podršku i razvoj baletske umetnosti, koja pruža godišnju pomoć veteranima scene i stipendije za talentovane mlade igrače. Od 2015. godine, pod njenim pokroviteljstvom, održava se godišnji Dečji plesni festival „Svetlana“, koji mladim umetnicima pruža priliku da predstave svoj rad.
Umetnički je direktor godišnje baletske nagrade Benois de la Danse koja se održava u Moskvi, a od 2024. je v.d. rektora Moskovske državne akademije za koreografiju.
U braku je sa Vadimom Rjepinom sa kojim je 2011. dobila ćerku Anu.
Vadim Rjepin – „najbolji i najsavršeniji violinista”
Vadim Rjepin jednako je (pre)poznat po svom talentu kao i njegova supruga.
Rođen 1971. u Sibiru, sa samo 11 godina je počeo da nastupa na velikim scenama Sovjetskog Saveza, ali ne kao „čudo od deteta“ u prolazu, već kao umetnik koji je odmah shvaćen ozbiljno.
U tom uzrastu osvojio je sve kategorije na prestižnom takmičenju Venjajvski, a već sa četrnaest godina nastupao je u Tokiju, Berlinu i Minhenu. Samo godinu dana kasnije debitovao je u Karnegi holu – mestu koje mnogi muzičari sanjaju čitav život.
Sa sedamnaest godina postao je najmlađi pobednik takmičenja „Kraljica Elizabeta“, jednog od najzahtevnijih na svetu. Upravo tada počela je njegova međunarodna karijera koja ga je odvela na gotovo sve velike koncertne scene.
Ipak, iza te blistave putanje stoji i jedna gotovo asketska posvećenost. Rjepin je u više navrata govorio da je muzika za njega, pre svega, unutrašnja disciplina, a ne spoljašnji spektakl.
„Na sceni ne pokušavam da impresioniram publiku – pokušavam da budem iskren prema muzici,” izjavio je jednom prilikom.
Za razliku od mnogih virtuoznih violinista koji grade karijeru na tehničkoj briljantnosti, Rjepin često ističe da ga više zanima dubina zvuka nego njegova brzina. Možda je upravo zato Jehudi Menjuhin o njemu rekao da je „najbolji i najsavršeniji violinista“, ne samo zbog tehnike, već zbog retke muzikalnosti.
Zanimljivo je i da, uprkos globalnoj karijeri, nikada nije prekinuo vezu sa svojim poreklom. Osnovao je Transsibirski umetnički festival, ne u Moskvi ili Sankt Peterburgu, već u Novosibirsku, gradu koji nije na glavnoj mapi ruske ili svetske kulture. Time je, kako sam kaže, želeo da „vrati muziku mestu iz kojeg je potekao“.
Godine 2010. nagrađen je najvišim francuskim odlikovanjem, Viktorijom časti i titulom viteza Ordena umetnosti i književnosti za svoje zasluge u muzici. Počasni je profesor na konzervatorijumima u Pekingu i Šangaju.
Poslednjih godina sve češće nastupa u formama koje izlaze iz okvira klasičnog koncerta, poput projekta „Pas de deux – Ples udvoje na vrhovima prstiju“.
Govoreći o tom spoju muzike i plesa, jednom je primetio: „Kada sviraš za balet, muzika više nije samo ono što se čuje, ona postaje ono što se vidi.“
Možda je upravo u toj rečenici najtačniji opis njegove umetnosti: muzika kao prostor u kojem zvuk dobija telo, a pokret – glas.
Ulaznice za zajednički nastup Rjepina i Zaharove u Sava centru, po ceni od 2000 do 7000 dinara, u prodaji su na svim Ticket Vision prodajnim mestima, kao i onlajn preko ovog linka.
PROČITAJTE I:
BEOGRADSKA FILHARMONIJA NA VRHU SVETA
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari