Ostavština za budućnost Ljubice Cuce Sokić

Kaleidoskop media

Velika srpska slikarka, profesor i akademik Ljubica Cuca Sokić, poslednja je velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole.

Rođena u Bitolju, kada je već počeo Prvi svetski rat (9. decembar 1914) Cuca Sokić je pohađala gimnaziju u Beogradu gde joj je umetnica Zora Petrović predavala slikanje. Opredelivši se za slikarstvo učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. godine i naredne tri godine živi, usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici.

U Beograd se vraća 1939. godine i priređuje prvu samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu. Postavljena je za profesora na Akademiji likovnih umetnosti 1948. godine gde je ostala do 1972, a 1965. je izabrana za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Redovni član SANU postala je 1979. godine.

Potpuno posvećena umetnosti do kraja života, Cuca Sokić je povremeno radila ilustracije za dečije knjige i skice za filmove, a u kasnijim godinama je radila kolaže i eksperimentisala sa novim materijalima. Ostaće zapamćena kao jedan od najpoetičnijih srpskih intimista sa rafiniranim osećajem za boju i jedinstvenom lakoćom crteža i osećajem za formu. Monografiju o Cuci Sokić napisali su prof. dr Irina Subotić i Aleksa Čelebonović. 

Aktivna, gotovo do poslednjeg časa, kad god je mogla, kad nije bilo hladno, Cuca je odlazila u svoj atelje na Kolarcu, poslednjih godina zabrinuta i zbog njegove sudbine, uznemirena jer su neki ateljei u ovom zdanju pretvoreni u učionice. U atelje na Kolarcu, koji je nasledila od Zore Petrović, Ljubica Sokić uselila se 1960. godine. „Da nisam tada dobila atelje, ko zna čime bih se ja u životu bavila”, rekla je u jednom od poslednjih razgovora tim povodom.

Izbegavala je poslednjih godina da daje intervjue, a kad god bi razgovarala, činila je to stojeći, isto kao i kada bi slikala. Govorila je da je dugovečnost nasledila po majčinoj liniji. Vitalnost, smirenost, saglasje sa samom sobom odlikovali su ličnost ove velike umetnice i istovremeno se reflektovali na njenu umetnost.

„Aleksa Čelebonović, njen veliki prijatelj i saborac u grupi „Desetorica” u danima koji su beležili ulazak u strahote Drugog svetskog rata i kasnije velike društvene promene koje su, razume se, uticale i na život Cuce Sokić, napisao je da je ona tragala za dubljim poznavanjem nekog teško dokučivog prustovskog introvertovanog sveta. U tom intimno proživljenom svetu ona je nalazila harmonije odnosa, isto toliko ljudskih, mudrih i plemenitih, koliko i likovnih, vizuelnih i iz prirode transponovanih”, zabeležila je istoričarka umetnosti Irina Subotić.

PROČITAJTE I: 

ART MARKET ⇒ OTVOREN POZIV STVARAOCIMA!

Boravak u Parizu bitno je uticao na stvaralaštvo Ljubice Sokić, jer, kako je govorila, tamo je imala priliku da sagleda pravu istoriju umetnosti.

„U jesen, te 1936. godine, stigla sam baš na veliku Sezanovu retrospektivu i ceo dan ostala u galeriji. Bilo je to plodno vreme kada su u Parizu stvarali i redovno izlagali Matis, Pikaso, Brak… I moja velika borba protiv narativnosti, za čisto slikarstvo, odnosno težnja da sve što hoću da iskažem likovnim sredstvima posledica je pariskog iskustva… Ipak, nikada nisam poželela da u Parizu i ostanem. Veoma sam vezana za sredinu, za moj zavičaj, kako obično zovem Dorćol…”, govorila je Cuca Sokić.

Đorđe Kadijević pisao je da pred slikama Cuce Sokić posmatrač ima utisak da je ona čitav svoj dugi vek provela u stalnoj estetskoj kontemplaciji.

„Uvek sam se pitala kako Beta Vukanović, koja je doživela 101. godinu, kontaktira sa pet generacija mlađim slikarima. Sada sam ja u takvoj situaciji i ispostavlja se da su mi oni, koji imaju 40 i 50 godina, bliski po mentalitetu. Mnogo im pričam i ostavljam da bude zapamćeno, ako je važno, kada ja odem…”, reči su Cuce Sokić.

Sve što je tokom svog dugog i lepog života naslikala, ova velika umetnica zaveštala je muzejima u Beogradu, Požarevcu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Smederevskoj Palanci… „Na svim slikama već piše gde će šta da ide. To je zapisano u mom testamentu”, rekla je Cuca Sokić u intervjuu za Politiku, povodom svog 90-og rođendana.

Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE