"Kako pamtimo vladare" u Narodnom muzeju

Kaleidoskop media / Foto: Narodni muzej

Izložba "Kako pamtimo vladare? Predstave Obrenovića iz Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu" autorke Jasmine Cukić, biće otvorena 25. januara upravo u Narodnom muzeju grada Beograda.

Nova postavka sadrži 25 radova iz Zbirke crteža i grafika srpskih autora 18. i 19. veka iz Kabineta grafike Narodnog muzeja, i ta odabrana dela pružaju uvid u različite aspekte vizuelne predstave vladara dinastije Obrenović.

Anastas Jovanović, Mihailo Obrenović, 1848, kolorisana litografija

Projekat prezentuje grafike srpskih autora Anastasa Jovanovića, Stevana Todorovića, Ðorđa Krstića, ali i stranih umetnika, među kojima su Karol Pop de Satmari i Vincenc Kacler, čiji su radovi takođe deo ove Zbirke.

Oni su svojim stvaralaštvom bili vezani za srpsku kulturnu sredinu 19. veka, pružajući svoja umetnička svedočanstva o dinastiji Obrenović.

Anastas Jovanović (po Jovanu Popoviću), Mihailo Obrenović, 1842, litografija

Autorka izložbe Jasmina Cukić, kustoskinja Narodnog muzeja, odabrala je portrete samih vladara, preko kojih se otkriva način stvaranja predstave o vladarskom liku, kao i prikaze istorijskih događaja koji su gradili kult dinastije za vreme vladavine tri kneza – Miloša, Mihaila i Milana Obrenovića.

Anastas Jovanović, Knez Miloš Obrenović, 1852, litografija

Grafičko stvaralaštvo predstavlja važan segment srpske vizuelne kulture 19. veka i ovom izložbom je stavljeno težište na njegov dokumentarni potencijal kao važno svedočanstvo.

Eugen Ladislav Petrović, Knjaz Milan polazi na bojno polje 20. juna 1876, 1876, oleografija

Umetnička ostvarenja grafike su postojala u formi samostalnog lista, ili su reprodukovana u knjigama, oglašavana u štampi, i na taj način su pronašla svoje mesto u privatnoj i javnoj sferi.

Karol Pop de Satmari, Deputacija Svetoandrejske velike narodne skupštine podnosi knjazu Miloš adresu Narodne skupštine u Bukureštu 3. januara 1859, 1859, litogarfija

Crtež je na drugoj strani u srpskoj umetnosti 19. veka uglavnom bio lišen šire recepcije, gde je imao pretežno funkciju kao svedočanstvo, a prepoznaje se njegova uloga u procesu rekonstruisanja i pamćenja određenih događaja, važnih za dinastiju Obrenović.

PROČITAJTE JOŠ:

SPOMENIČKO NASLEĐE ULICE KNEZA MILOŠA

Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE