Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/15.09.2021.

Izložba "Gradovi: izvestan pogled" (FOTO)

vizuelne-umetnosti
  • Jozef Vajkselgertner, Izgled Beograda sa savske strane
  • Jozef Vajkselgertner, Izgled Beograda sa savske strane
  • Nepoznati graver, Nju Orleans, 1842.
  • Šarl Broke, Pogled na Kremlj, 1825.
  • Zofia Stankievič, Zgrada sa jedrenjakom
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Narodno pozorište

 

Nova izložba Narodnog muzeja Gradovi: izvestan pogled, koja će biti otvorena 23. septembra 2021. godine u 18 časova, organizuje se u okviru  programa predstavljanja dela iz muzejskog Kabineta grafike.

Žil de Brijker, Katedrala u Anversu, 1929.

Tematsku okosnicu izložbe autorke dr Dragane Kovačić, muzejske savetnice i kustoskinje Zbirke crteža i grafika stranih umetnika, predstavlja prikaz grada kao ključnog mesta u kojem je započela i gde se dramatično i ubrzano razvijala moderna kultura i umetnost najpre na prelasku iz 18. u 19. a potom i iz 19. u 20. vek.

Šarl Broke, Dvorac Petrovski, 1825.

Motiv grada je u domenu likovnih umetnosti od 17. veka u najvećoj meri bio zastupljen u štampanoj grafici, bilo da je reč o pojedinačnim otiscima ili o  grafičkim mapama sa topografskim prikazima različitih mesta. U skladu sa saznajnim merilima modernog doba, u grafičkim prikazima gradova naglašena je tačnost i istinitost. Tako su vedute gradova koje su štampane u vidu serija i mapa prema porudžbinama izvadača i u prvim decenijama devetnaestog veka rađene na isti način kao i tematske mape različitih naučnih disciplina kao što su botanika, zoologija ili anatomija. Upravo ovoj vrsti radova pripadaju otisci Šarla Broke, Pogled na Kremlj i Dvorac Petrovski, Fridriha Vebera Pogled na Frajburg ili Jozefa Vajkselgertnera Izgled Beograda sa savske strane.

Fridrih Veber, Pogled na Frajburg, 1840.

Jedan vek kasnije, krajem 19. veka, suštinski se menja način na koji umetnici vide grad, zahvaljujući velikom uticaju impresionizma i postimpresionizma. Sa druge strane, način posmatranja grada postaje uslovljen i često ubrzanim promenama izgleda samih gradova i načina na koji se u njima živelo. Pored prikaza pojedinih gradova, kao česta tema se zapaža grad kao fenomen, bez određene identifikacije, sa dočaranim osećajem otuđenosti u urbanim sredinama.

Ema Borman, Na Bosforu

Tematski se takođe izdvajaju i grafike koje evociraju urbano iskustvo bez eksplicitnog prikazivanja grada, kao i prikazi industrijskih gradova u radovima Zdenke Braunerove Okolina Kladna, Jana Rambouseka U predgrađu.

Zofia Stankievič, Jezuitska ulica, 1914.

Autori izloženih radova su se u izražajnom smislu kretali prokrčenim prostorima, koristeći likovni stil i jezik koji su prethodne generacije proverile i usvojile. To su autori takozvane srednje struje u umetničkim tokovima. Zbog toga su njihove predstave grada izvesne, a u priči nema prelomnih datuma i godina. U njima su sučeljena dva načina poimanja grada koja deli jedan vek, a radovi pokazuju kako se slika grada promenila, bez velikih preloma i dramatike.

Oto Štrehe, Bogorodičina crkva u Parizu, 1928.

Izložba Gradovi: izvestan pogled obuhvata četrdest i osam radova i trideset i šest umetnika, a biće otbvorena do 19. decembra 2021. godine.


PROČITAJTE JOŠ:

SPOMENIČKO NASLEĐE ULICE KNEZA MILOŠA


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.