Film
film/11.09.2018.

Želeo bih saradnju sa Darkom Rundekom

film
  • Slobodan Sarić
Autor fotografije:
Razgovarao: Roman Jević

 

Marko Novaković  je filmski, televizijski i pozorišni reditelj. Njegov najnoviji dokumentarni  film ,,Otvorenih očiju” učestvovao je na Festivalu autorskog filma u Beogradu, na međunarodnom filmskom festivalu ,,Zlatni vitez” u Sevastopolju kao kao i na Festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu. Režirao je dugometražne igrane filmove: Maska, Neko me ipak čeka, Zverinjak, Bez stepenika.

Radost mu pričanjava rad sa kolegama glumcima, a najlepše sećanje nosi na pokojnog Đuzu Stojiljkovića, za kojeg kaže da je bio jedinstven: miran, nenametljiv, uvek tačan i fascinantan u kadru… jednom rečju – bravurozan!

Razgovaram sa Markom Novakovićem, rediteljem.

Film ,,Otvorenih očiju“ učestvovao je na ovogodišnjem Festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma. Kakvi su utisci sa festivala u Nišu?

Prijem filma kod publike u Nišu bio je iskren i topao. Kao i na svim ranije održanim projekcijama koje su bile pre ove, publika je Goranovo pojavljivanje na bini nakon filma nagradila gromkim i dugotrajnim aplauzom. Ljudi su mu mu prilazili, želeli da ga lično upoznaju, porazgovaraju još malo sa njim i prenesu mu svoje poštovanje i divljenje. Za mene kao reditelja bio je to jedan od glavnih ciljeva ovoga filma, i mislim da smo u tome u potpunosti uspeli.

Junak vašeg filma Goran Nikolić dokazao je da je uz borbu, istrajnost i ljubav sve moguće - trčanje maratona kroz 55 različitih gradova i mesta – od Srbije, preko Bosne do crnogorskih brda i primorja, za 55 dana. Kakvo je bilo iskustvo i koliko je avanturistički i izazovan bio takav poduhvat i za Vas, kao reditelja?

Ja sam ovu priču preuzeo u fazi kada su maratoni već bili istrčani. Trebalo je od početka pogledati snimke sa nekoliko kamera koje su 55 dana pratile Gorana dok je izvodio ovaj podvig i čije scene zauzumaju oko jedne trećine filma. Ali, pre svega je bilo neophodno upoznati Goranovu ličnost i životni put koji je do sada prošao. Upoznavši ga kao čoveka, bio sam svestan da je trčanje maratona samo povod da se ispriča poetska ljudska priča o ličnosti koja svojim načinom življenja i pogledima na život motiviše sve oko sebe, i one rođene sa invaliditetom i one koji to nisu. Zauvek će ostati njegove reči iz filma kojima nam šalje poruku o tome “da je čovek integrisan u ljudskoj zajednici onoliko koliko sebi u toku dana pronađe alternativa”. Tako da smo se veoma dugo spremali za taj ključni 56-i snimajući dan u kojem Goran, dok trči stazama svoga detinjstva u parku Šumarice u Kragujevcu, otkriva svoj univerzum kameri. 


PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

JUGOSLAV PANTELIĆ - SRBIJA JE FILMSKA VELESILA
CECA BOJKOVIĆ: NA SCENI SI SLOBODAN ČOVEK
DARIJAN MIHAJLOVIĆ - VLAST OD HEROJA NAPRAVI TIRANINA


Vaš prethodni igrani film ,,Bez stepenika“, u središte je stavio uvek aktuelnu priču u našem društvu, probleme starih ljudi obolelih od demencije. Da li smatrate da se filmovima, i angažovanom umetnošću uopšte, može uticati na svest publike?  Još jedna pojedinost, u filmu je poslednju ulogu na filmskom platnu odigrao legendarni Vlastimir Stojiljković. Kako je bilo sarađivati sa Đuzom?

Već sam se mnogo puta u životu uverio da umetnička dela nikada nisu uspevala da promene svet. Ali uticaj koji su vršila na svest i sazrevajne pojedinaca u društvu svakako da je promenio živote mnogima od njih. Mnogi od nas su u detinjstvu ili mladosti imali susret sa nekim filmom ili pozorišnom predstavom koji su izvršili ogromnu promenu u našim emotivnim sklopovima i senzibilitetu. Film “Bez stepenika” i priča o staračkoj demenciji nastali su po iskustvima života majke scenariste filma Zorana Ðikića, moje babe Zore i oca Vlastimira Ðuze Stojiljkovića. Njemu je ovo bila prva glavna uloga na filmu, koju je ostvario u osamdesetpetoj godini i za koju je, posthumno, dobio Gran pri “Naisa” najstarijeg filmskog festivala u Srbiji koji se održava u Nišu. Ðuza je bio jedinstven glumac u mome rediteljskom iskustvu. Smiren, nenametljiv, uvek tačan i fascinantan u kadru… jednom rečju – bravurozan! Lakoća i dostojanstvo sa kojima je stvarao lik penzionisanog profesora neuropsihijatrije obolelog od Alchajmerove bolesti bile su motivacija čitavoj ekipi da stvorimo odličan film. Privatno je ostavljao na ljude još bolji utisak. Bio je veliki majstor glume i života i zaista sam mnogo od njega naučio.

Sarađivali ste sa našim najpoznatijim muzičarima: Kornelijem Kovačem, Bebi Doll, instrumentalistom Pajom Vučkovićem... Da li su na pomolu novi muzički projekti u kojima biste učestvovali kao reditelj, i ko Vam od aktuelnih muzičara u Srbiji uliva poverenje?

Muzika je uvek bila i ostala jedan od mojih ključnih pokretača u životu. Kada, sa kompozitorom, radim na muzici za filmove koje snimam veoma sam predan tome poslu jer želim da stvorimo tačnu emociju kod publike u svakoj pojedinačnoj sceni, kao i u celini filma uopšte. Zaista, ostao je mali broj onih muzičara i izvođača sa ovih prostora sa kojima do sada nisam radio. Bilo da sam im režirao koncert, radio šou program ili snimao spot. Ali, voleo bih da napravim neku ozbiljniju muzičku formu sa Darkom Rundekom. Jednom sam mu samo režirao koncert i bio je zaista sjajan. Imao sam i tu čast i privilegiju da uradim veliki broj koncerata nekim od najvećih zvezda svetske muzike, poput Džejmsa Brauna, Igi Popa, Bili Ajdola ili Nika Kejva. Ali najveća mi je želja da na tom polju sarađujem sa legendarnim bendom Dipeš Mod. Male su šanse za to, mada… ko zna?

Prošle godine objavljena je knjiga ,,Mrtvi“, Vašeg oca Slobodana Novakovića,  koju ste priredili...

Bio je to veoma emotivan trenutak za mene i celu našu porodicu. Radeći na knjizi koja govori o značajnim ličnostima srpske kulture i umetnosti dvadesetog veka, podsetio sam se i mnogih događaja iz života moga oca. Knjiga je iz štampe izašla na desetogodišnjicu njegove smrti, tačno na taj dan, 3. maja, a promocija je održana dan kasnije u Galeriji RTS-a. Kroz tu knjigu još jednom su otkriveni svi čudesni svetovi kojima je moj otac, kao renesansna ličnost svoga vremena, zaista i pripadao: film, pozorište, televizija, literatura, slikarstvo, fudbal…

S obzirom da ste veliki navijač Partizana, kao što je i Vaš otac bio, kako prognozirate rezultate crno-belih fudbalera u domaćem prvenstvu i kupu sa Zoranom Mirkovićem na čelu?

Bata Mirković došao je nakon početka ovogodišnjeg prvenstva, dobio već selektovanu ekipu, uzdrmanu lošim početkom nove sezone, porazom u prvom kolu domaćeg šampionata od slabijeg protivnika i bodovnim zaostatkom na tabeli. Ispadanje od mnogo jače ekipe Bešiktaša u kvalifikacijama za Ligu Evrope samo je jedna od posledica te selekcije i taktike prethodnog trenera. Bati u ovom trenutku želim da konsoliduje redove, održi i pokuša da smanji bodovnu razliku do kraja polusezone. Pa da na proleće, uz prava pojačanja, vidimo i pravi Partizan kakav smo navikli da gledamo u poslednjih nekoliko decenija.

Kad biste snimali dokumentarni film o životu i karijeri jednog od legendarnih fudbalera Partizana, za koga biste se odlučili?

Definitivno bi to bio Saša Ilić. Pre sedamnaest godina snimali smo zajedno reklamne spotove za Partizanove utakmice, a pre tri godine bio je i jedan od govornika na događaju posvećenom mom ocu Slobodanu, upriličenom od strane grupe “GTR” povodom sedamdeset godina kluba. Ali nisu to jedini razlozi zbog kojih sam se za njega opredelio. Saša je, u svakom smislu – legenda Partizana! Igrač koji je decenijama u klubu i uz klub, motorna snaga mnogih velikih Partizanovih pobeda i titula, igrač koji pleni disciplinom, fer odnosom prema protivniku, viteštvom i skromnošću van terena. Ukratko – jedan je Ilić kapiten!


Marko Novaković je režirao kratke igrane filmove, pozorišne predstave, prenose koncerata, tv emisije, kvizove, muzičke i reklamne video spotove.
Bio je član žirija Emi, za vanenglesko govorno područje (2004), kao i član žirija međunarodnih TV festivala u Plovdivu (2002) i Albeni (2003).


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box