Film
film/18.03.2024.

This is a mans world, but...

film
  • Rdlav/Pixabay
Autor fotografije:

Piše Jasna Žarković / Foto: Pixabay, Rdlav

 

Žene u centru zapleta biopika: „Napoleon”, „Oppenheimer”, „Maestro”, „Ferrari”.

Kada je postalo jasno da se još jedan biopik iz prošlogodišnje produkcije, Ferrari, bavi više porodičnom nego profesionalnom realizacijom glavnog junaka, nametnula se tema uticaja žena na živote slavnih/uspešnih i njihovo uklapanje u filmske priče.

Ferari je bio razapet između dve (ako ne računamo majku, kao treću ili prvu – sveprisutnu), Napoleon je imao samo jednu, Bernštajn je jednu računao kao jedinu, a i ona je znala da nije. Openhajmer pripada ovoj skupini iako se njegov ljubavni život minimalno prepliće sa životom the bombe, ali je važan za skiciranje lika naučnika.

Otvara se pitanje čemu su sve partnerke ovih velikana scenaristima/rediteljima služile. Oslonac, smetnja, izazov, muza, erotski san, edipovska ovisnost... Saputnica, sapatnica, majka, majka deteta, biznis partnerka, ljubavnica... Žena kao neminovnost. I korisni materijal filmskih stvaralaca. 

Žozefina, ljubavi moja

Jasno je da Ridli Skot nije mogao ispričati priču o Napoleonu ni iz jednog ugla, a da ne pomene Žozefinu (Vanessa Kirby). Ispostaviće se da će joj dati jednu od centralnih pozicija, jer njegov vojskovođa u boj polazi, na terenu krvari i sa njega se vraća u mislima i pismima uvek uz svoju dragu. To nam govori da je dečku neophodan emotivni oslonac, a apsolutisti kontrola i vlast nad svim svojim posedima, na prvom mestu onim od krvi i mesa. Uprošćenom analizom motivacije – ta dva izvora se spajaju.

Skotov imperator komično je inferioran u komunikaciji sa majkom, što doprinosi bojenju emotivnog sklopa i osvetljavanju uticaja pri donošenju životnih odluka. Kada postaje jasno da Žozefina ne može da mu rodi naslednika, gospođa majka je nemilosrdna, a suprug iskreno pati dok se lišava ženinog prisustva i pitanje naslednika rešava novom naložnicom.

Iako Napoleon nije bio sposoban da voli, Žozefina jeste bila njegova muza i neophodnost u mraku emotivne osakaćenosti. Ako je Skot želeo da pokaže koliko malo je imperator drugog čega imao da ponudi, osim svoje genijalnosti vojnog stratega i hrabrosti psihopate, odnos sa njegovom jedinom „ljubavlju” vrlo je dobro poslužio da se ta činjenica kroz film istakne. 

Imperativ uspeha

Openhajmeru je, s druge strane, supruga Kiti (Emily Blunt) bila realna podrška. Trezvena, svesna intriga koje će njenog čoveka dovesti pred sud časti, zbog navodne saradnje sa komunistima, pokušava da mu otvori oči ko su neprijatelji. Lewis Strauss (Robert Downey Jr) na prvom mestu.

Da li je „ljubav njegovog života” bila ona ili možda devojka koja ga je povezala za predratnim levičarima, ostaje otvoreno i nebitno pitanje. Kiti je tu da osvetli Openhajmerovu nesposobnost da izađe iz opsesije čina stvaranja, naučničke „bolesti” koja ga je i štitila od suočavanja sa nepojmljivošću nadolazećeg užasa. Da li je imperativ pobede u trci pravljenja bombe i ono čuveno „moramo pre njih”, bio samo dobar izgovor da se ostvari delo koje je započeto? Teško je i nepravedno ostaviti ovo pitanje otvorenim, ali ga Nolan i ne zatvara sasvim. Patnja na licu njegovog junaka, koji u sceni arene, zaglušen radosnim pokličima slavlja, stoji poražen i užasnut nad tom „pobedom” – govori da zna.  

Porodica kao baza

Bredli Kuper je svog Leonarda Bernsteina od prvih kadrova vezao uz njegovu dugogodišnju partnerku i suprugu, glumicu Felicia Montealegre (Carey Mulligan). Zaljubljivanje, brak, dolazak dece (troje), a onda povratak „starim ljubavima”. Gospodin Bernštajn bio je kompozitor, dirigent, pijanista, profesor, genije i homoseksualac. Voleo je ljude, muziku i život i svako je u njegovom okruženju morao da pronađe svoj recept za izazov koji je prihvatio (ili se u njemu obreo). Kuper za oslikavanje tog recepta uvodi i lik ćerke, ponajviše da bi podsetio koliko je i u drugoj polovini prošlog veka bilo neprihvatljivo biti gej. Svi su mogli da znaju za tatine afere, ali se od mezimice to moralo kriti.

Iako najviše priča o ljubavnoj priči Maestra i gospođe Bernštajn, ovo je i priča o ritmu življenja nemogućeg života sa jednim umetnikom, kroz koji su prolazili i Maestrovi „dečaci”... Sve do Felicijine bolesti i smrti, 1978. godine, kada ga gledamo kako se posvećuje jednom biću i stavlja čak i svoju glavnu opsesiju, muziku, na hold, kao i partnere kojima je bio više naklonjen. To nas vraća našoj temi: korišćenju žene kao ogledala karaktera glavnog lika. Negovanje supruge tokom njene bolesti je dirljiva slika genija koji pati zbog njene patnje i sopstvenog gubitka. Jer, iako turbulentan, kako sa umetnikom najčešće jedino i može biti, ovaj brak jeste bio Bernštajnova baza. Sloboda stvaranja i sloboda emocija ne podrazumevaju uvek sposobnost samotnjaštva. Maestro je nije imao.

Mama mia

Ferari je svoju imperiju napravio zajedno sa gospođom Ferari (Penelope Cruz). Rani gubitak sina od srećnog bračnog para pretvara ih u sapatnike u bolu, koji nikad ne biva prevaziđen. Da li bi se druga žena, Shailene Woodley (Lina Lardi), zadržala u njegovom životu da nije ostala trudna i rodila mu drugog sina? I pored bliskosti koju vidimo, to nije sasvim jasno. Ali sin, kako saznajemo u odjavnoj špici, jeste postao glavni menadžer Ferarija. Laura Ferari ne želi da živi naslednik prekrije sliku njenog deteta. Otac, strpljivo, svakom od njih dodeljuje mesto koje im pripada.

Film prati jednu godinu u životu porodice Ferari, tokom koje Enco pokušava da spasi firmu od bankrota. Koliko će mu rastrzanost između supruge, ljubavnice i majke pomoći u svim bitkama koje vodi – sa advokatima, finansijerima i konkurencijom? Da, to pitanje je jedan od ključeva scenarija i motor dinamike filma. Možda i više od samih trka.

Jasno je da trend biopika ne jenjava. Mnogi holivudskim scenaristima i rediteljima zameraju igranje na sigurnu kartu, jer privlačnost istinite priče to jeste. Koliko ugrađivanje partnerki glavnih junaka u veći deo scenarija doprinosi toj istinitosti, teško je reći. Pomoć pri oslikavanju karaktera i motivacija za odluke i postupke njihovih partnera, kako vidimo, svakako jeste.


PROČITAJTE I:

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I KULTURNO NASLEĐE

DA LI JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ALATKA U SLUŽBI UMETNIKA?


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.