Film
film/26.10.2018.

Slobodna zona - prateći programi

film
  • Dule Jelen
Autor fotografije:
Kaleidoskop media


Četrnaesta Slobodna Zona pored sjajnih filmova u međunarodnoj, regionalnoj i selekciji 14+, ove godine predstavlja i nekoliko novih pratećih programa.

Tu je pre svega novi govorni program Kompas Slobodne Zone koji uređuje i vodi Ivan Milenković i koji ima za cilj da artikuliše značenja i motive koje nudi angažovani filmski izraz. Tokom dva dana u Dvorani kulturnog centra Beograda, povešće se dijalog o temama koje će svakako zagolicati javnost i koje se tiču svih nas. 

U nedelju, 11. novembra, fokus će biti na filmu Srbenka i pitanjima nacionalnog i ostalih identiteta koji pokreću ovaj film. Pored reditelja Nebojše Slijepčevića, u razgovoru će učestvovati čuveni novinar i književnik Miljenko Jergović koji je i gost selektor ovogodišnje Zone, sociološkinja Ivana Spasić, novinar Nemanja Stjepanović i reditelj Zlatko Paković, a kroz diskusiju postaviće se pitanje da li je moguće ne pristati na nametnut identitet ili ga možemo sami izabrati. 

U ponedeljak 12. novembra Kompas se okreće ekologiji. Nakon besplatne projekcije filma Crna senka zelene energije sledi panel diskusija sa autorima i gostima pod nazivom Voda, tri agregatna stanja: ljudsko pravo – špekulacija – krađa. Autor filma Dragan Gmizić će sa  aktivistkinjom Ivom Marković i naučnim istraživačem Instituta za noviju istoriju Srbije Marijom Obradović razgovarati o budućnosti čoveka u trenutku kada se zarad finansijske dobiti manjine ruši ekološka ravnoteže i grade se male elektrane koje nanose nepopravljivu štetu prirodi i budućnosti. 

Za sve one koji žele da prošire i prodube svoja znanja iz oblasti filma, ali i šire, festival je organizovao MEDIA desk radionice u Jugoslovenskoj kinoteci.

U petak 9. novembra u 17 časova polaznici će saznati nešto više o projektu revitalizacije bioskopa u malim mestima na obali i ostrvima u Dalmaciji. Ekipa Kino mediteran projekta preneće nam kako su razvili interesovanje publike za nekomercijalne filmove i koja je strategija njihovog distribucijskog modela.

Tomislav Pulić i Robert Tomić Zuber će u subotu 10. novembra u 13 časova održati radionicu Pravni izazovi istraživačkog novinarstva u filmskom i tv dokumentarizmu, gde će kroz ilustrativne primere analizirati izazove sa kojima se susreće istraživačko dokumentarističko novinarstvo, sa posebnim naglaskom na filmske i televizijske current affair filmove.

Budući da je subota popodne rezervisana za fudbal, 10. novembra u 15.30 časova na teren izlazi Laurenciu Gingin, protagonista filma Beskonačni fudbal, koji će nam dočarati kako je ideju Novog fudbala sproveo u delo i kroz uspešno odigrane utakmice dokazao da je o tome vredno diskutovati. Za učešće na radionicama, potrebno je popuniti prijavu na sajtu festivala najkasnije do 6. novembra. 


PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

FASCINANTNA BIOGRAFIJA MILENE DRAVIĆ

JUGOSLAV PANTELIĆ - SRBIJA JE FILMSKA VELESILA

CECA BOJKOVIĆ: NA SCENI SI SLOBODAN ČOVEK

DARIJAN MIHAJLOVIĆ - VLAST OD HEROJA NAPRAVI TIRANINA


U okviru programa Na kafi sa autorima 9. i 12. novembra održaće se neformalni razgovori sa gostima festivala, a posebna poslastica ove godine je radionica dokumentarnog filma koju vodi rediteljka Eva Kraljević i koja je namenjena studentima i srednjoškolcima, autorima kratkih filmova programa Future is Here. 

Kao reakcija na zabrinjavajući porast uticaja i pokušaje normalizacije desničarskih ideja i uspona desnice u svetu i kod nas, u okviru programske linije Kako nastaje fašizam biće prikazano četiri filma koji iz različitih perspektiva skreću pažnju na uspon (nove) desnice i mehanzme koji, kroz eroziju građanskog društva i demokratije i kroz vladavinu straha, slepog pokoravanja autoritetu, netrpeljivost prema drugom i drugačijem, dovode do do potpunog raspada svih moralnih načela i vode direktno u zločin.

Remek delo Lukina Viskontija Sumrak Bogova (1969) predvodi ovu selekciju, a priča o pohlepi i želji za lepim životom koja tera porodicu fon Ešenbek među naciste, u svet korupcije, izdaje i ubistava, aktuelna je i danas. 

Film Utoja

I Vilija Herolda, mladog nemačkog vojnika koji će u sumrak Drugog svetskog rata od dezertera postati ratni zločinac i koga istorija pamti pod imenom Kasapin iz Emsa (film Kapetan) pokreće ista ideja koja će desničara Andreasa Beringa Brejvika navesti da 22. jula 2011. na Ostrvu Utoja ubije 77-oro ljudi.

Baš zbog toga je važno što je film Utoja 22. juli snimljen iz perspektive žrtava njegovog krvavog pohoda, gde gledaoci proživljavaju agoniju mladih ljudi koji ne znaju kako i zašto su se našli u košmaru kome nema kraja.

I Georg i Mari, junaci filma Tranzit postaju žrtve košmara - zarobljeni u tranzitu na ulicama Marseja koji je danas isti kao i pre 70 godina, oni zbog svog identiteta postaju ljudi kojih nema. Zaustavljeni su u vremenu i svetu, koji iako fiktivan, previše liči na svet oko nas. 

Film Tranzit

O prošlosti i budućnosti, neophodnosti bunta i nedostatku pobune danas, svedoče i 5 filmskih klasika nastalih i inspirisanih duhom 1968. koji su na programu u okviru selekcije Specijalni fokus 1968. realizovane uz pomoć Muzeja Jugoslovenske kinoteke. 

Više informacija o filmskog I pratećem programu možete pronaći na sajtu freezonebelgrade.org


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box