Priredila: Lela Milivojević
Muzej savremene umetnosti Centar Pompidou u Metzu posvetio je izložbu nemačkom umetniku i koreografu Oskaru Schlemmeru, koji je napravio revoluciju u umetničkoj igri i performansu u okviru same škole Bauhaus, i kome su nacisti zabranili rad pre nego što će umreti 1943. godine.
Crteži, skice, makete, burleskni kostimi (ili pre skulpture?), šareni, stilizovani do apstrakcije, neka vrsta odeće za futurističke arlekine ili fantastično-kubističke klovnove… Posetioci ostaju bez reči pred izložbom Oskara Shlemmera, ključne ličnosti Bauhausa, ne očekuju da će upravo tu videti izvor inspiracije brojnih savremenih umetnika iz svih oblasti: pred vama je eksperimentalna verzija rada Jean Paul Gaultiera, iza vas je neka vrsta plagijata ranog Davida Bowiea ili japanskog stiliste Reia Kawakuboa, dole je prefiguracija revolucionarnog rada Amerikanca Boba Wilsona ili koreografkinje Merce Cunningham ili Lucinde Childs…
Čime su fascinirani arheolozi glam rocka, istoričari umetnosti ili ljubitelji mode koji mora da se pitaju kao i mi – ali zašto je rad Oskara Schlemmera tako malo poznat široj javnosti kad su njegovi prijatelji iz Bauhausa Paul Klee ili Vassily Kandinsky (obojica obožavaoci Schlemmera) dostigli popularnost rok zvezda? „Ovo je delo koje je obuhvatilo čitave segmente stvaranja, izvan slikarstva, ali koje je ostalo gotovo tajno“, kaže za Libération Emma Lavigne, direktorka Centra Pompidou-Metz.
Ime Oskara Schlemmera, naime, nije prvo koje se pomene kada se govori o nemačkoj školi Bauhaus. U tom inkubatoru umetničke avangarde kojem se 1916. pridružuje, ovaj melanaholični znalac se nametnuo kao nezobilazni pedagog, kombinujući biologiju, anatomiju i metafiziku, skandal majstor, organizujući čuvene maskenbale Bauhausa koji su imali za cilj da „šokiraju sitnu buržoaziju“, a posebno kao istraživač, inženjer pokreta koji će ostati pionir multimedijalne umetnosti.
Izložbe posvećene Schlemmeru su retke. U Nemačkoj je 2014. godine organizovana velika retrospektiva koja je posebno obuhvatila Schlemmerov likovni rad, dok aktuelna izložba u Metzu obuhvata njegovo delo iz scenskog i transdisciplinarnog ugla.
Razlog za to što Schlemmerov rad nije vidljiv koliko bi trebalo da bude, jeste i što su neka njegova dela uništena ili oštećena tokom transporta iz Amerike. Početkom 30-ih godina prošlog veka, Schlemmer koga su nacisti svrstali u „degenerisane“ umetnike, šalje čitave sanduke sa svojim radovima u Muzej savremene umetnosti MoMa u Njujorku kako bi ih sačuvao. Mislio je da će i on otputovati u SAD, ali je bilo suviše kasno za to. Schlemmer nije imao sredstava da emigrira, a kako su mu nacisti zabranili da stvara, zapao je u depresiju i umro od tuge.
Izložba Oskar Schlemmer. Čovek koji pleše traje do 16. januara 2017. godine.
Pročitajte još:
Komentari