Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/9.02.2017.

Borba polova u umetnosti

vizuelne-umetnosti
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
  • Stadel museum, promo
Autor fotografije:

Priredila: Lela Milivojević

Frankfurtski muzej organizovao je izložbu „Borba polova, od Franca fon Štuka do Fride Kalo“ koja istražuje predstavljanje žene u Evropi, od sredine 19. veka do kraja Drugog svetskog rata.

 „Borba polova“ (Geschlechterkampf), impresivna izložba Štedel muzeja u Frankfurtu koja je otvorena do 19. marta, bavi se pitanjem identiteta muškaraca i žena.

Posetioci mogu da vide dela između ostalih Fon Štuka, Maksa Libermana, Eduara Manea, Gustava Klimta, Edvarda Munka, Li Miler i Fride Kalo.

Izložba baca svetlo na umetničko istraživanje uloge pola od polovine 19. veka, pa do kraja Drugog svetskog rata. Tradicionalna definicija muškog i ženskog kao aktivno/pasivno, racionalno/emocionalno, kultura/priroda podsticala je žestoke debate u modernoj umetnosti: brojni umetnici predstavili su svoje stavove sa prenaglašenim rodnim karakteristikama i zacementirali stereotipske uzore u svojim radovima. Drugi su provocirali utvrđene klišee i nastojali da ih podriju ironijom, preuveličavanjima...

Izložba predstavlja 150 dela, od slika, preko skulptura, grafika, do fotografija i filma, što je projekat velikih razmera s ciljem otvaranja dijaloga. Tu su slike iz fundusa frankfurtskog muzeja Maksa Libermana, Edvarda Munka i Franca fon Štuka, skulpture Ogista Rodena i fotografije Mena Reja, ali i pozajmljena dela dobro poznatih imena u istoriji umetnosti kao što su na primer dela Gistava Moroa, Eduara Manea, Gustava Klimta, Otoa Diksa, Meret Openhajm ili Fride Kalo, zajedno sa delima argentinske nadrealističke slikarke Leonor Fini, Rudolfa Jetmara ili Gistav-Adolfa Mose.

Pročitajte još:

Majk Garson: Neispričana priča o Bouviju

KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box