Vizuelne umetnosti
reklama
reklama
vizuelne umetnosti/25.03.2017.

Elitizam je postao sinonim za primitivizam

vizuelne-umetnosti
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
  • Marija Nišić
Autor fotografije:
Piše: Luka Tripković

Čini se da su trendovi i fenomeni hiperglobalizacije, kao i nezaustavljivo srljanje sveta ka opštem upalančenju, ključne tačke za razumevanje radova vajarke Sonje Gajić. Njena samostalna izložba otvorena je u galeriji Kolarac i trajaće do 9. aprila.


Društvo u kom erotiku zamenjuje pornografija, elitizam neofeudalizam, a političku korektnost autoritarizam, zahteva da bude posmatrano kroz optiku otrovnog, ciničnog humora – a u Sonjinom radu nalazimo sve te elemente; bilo da je u pitanju Pink Panter, ili pak napetost ekstremiteta prilikom izvođenja Aštanga joge, prizori i kompozicije koje Sonja stvara na duhovit način izvrću ruglu vrednosti konzumerističkog društva.

Neoromantični sentiment prema Indiji, zloupotrebljen za oživljavanje pogrešnog čitanja Vebera (koji za cilj ima shvatanje tela kao instrument za proizvodnju dobara), te izolovanost i samodovoljnost institucija visoke kulture, taj perpetum mobile razobručenog neoliberalnog pristupa kapitalu  bez odgovarajuće kontrateže, rezultirali su delima predstavljenim na ovoj izložbi.

Svako od njih, formalno besprekorno izvedeno, buja od dijalektičke napetosti. Međusobno u kontrastu, stvaraju jedinstvenu celinu suprotstavljenih materijala, formi i oblika, podstiču na zapitanost, i zahtevaju našu pažnju. Možda čak izmame i poneki osmeh. A to je, na kraju krajeva, ono što - kao publika - samo možemo poželeti.

Kakav je tvoj stav, kao umetnice, o narastajućem elitizmu u domenu visoke kulture?

Moj stav je da je došlo do sindroma pobrkanih lončića. Elitizam je postao sinonim za banalnost i primitivizam, a što se tiče domena , pa i što se tiče visoke kulture, sve zajedno bi ih stavila u debele crvene znake navoda. Ako posmatramo situaciju kod nas mislim da elitizam kao takav ne postoji, i da smo pored zdravog vida proglasili ’’carevo novo odelo’’ haute couture-om. To se odnosi i odražava na naše mikro i makro bivstvovanje.

Pink Panter je na šarmantan i kreativan način remetio svoje okruženje. Sa druge strane, to ime je i sinonim za jednu od najorganizovanijih bandi. Sa kojom pojavom se više identifikuješ?

Pa ako je već pitanje identifikacije, opredeliću se za šarmantnog i kreativnog jer nisam nikad nista ukrala. Iako mi na neki način bude zabavno i drago da slušam kako su banda Pink Panter pokrali sve te silne dijamante i nakit. Zašto drago? Pa kad znaš kako su neka deca zlostavljana da bi ih pronalazila i kako su bedno plaćena ili neplaćena, bude mi i te kako drago, jos je većina banditosa iz Srbije (lažni patrio). Zapravo se pre identifikujem sa tom tlačenom decom, a nemoć, duševna i duhovna protiv moći primitivnog materijalizma kod nas Srbalja izgleda kao slika Orvelove životinjske farme.

Da li u tvom radu dominiraju erotski ili pornografski elementi, i zbog čega si se odlučila na to?

Ovaj koncept nema veze sa pornografijom. Namera mi je bila da stvorim futurističke skulpture, bazirane na tradicionalnim načelima, koje će u gledaocu stvarati erotske senzacije. Okruženje na fakultetu i pre njega i kroz ceo moj život, nagost tela je dosta prisutna i još uvek je. More, nudističke plaze, samim tim i gola tela, nepresušan su izvor materijala koji skladištim i produkujem u ovo što vidite na izložbi.

Da li si, stvarajući kontraste među materijalima, imala u vidu isključivo vizuelne kvalitete tih kontrasta, ili u tom odabiru postoji i simbolična dimenzija?

Postoji i jedno i drugo. Svaki materijal jednistven je. Plemeniti materijali poput drveta, kamena i porcelana kontrast su poliesteru, metalu i ostalim veštačkim materijalima. Opasno je, pa i umetnik mora jako biti oprezan i eksperimentisati pre nego što ukombinuje dva pa i tri materijala, o više da i ne govorim – sklizne se u kič u treptaju oka. Plis me asocira na neki luksuz iz davnih vremena, na kraljeve i buržoaziju. Cela ova izložba je zapravo posvećena krađi, u tom smislu, da je danas od umetnika ukradeno dostojanstvo, poštovanje, interesovanje i vrednovanje njegovih kreacija. Kritika ne postoji, kao ni tržište, ostaje ti da se moliš da neka pametna glava zaluta na izložbu i zainteresuje se, ili da besomučno radiš ili da batališ sve i otvoriš menjačnicu, apoteku ili pekaru... Ako imaš kapital da uložiš.

Sonja Gajić, rođena je 1986. u Beogradu. Master studije završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Veljka Lalića. Trenutno na doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti. Dobitnica je nagrade “Ilija Kolarević vajar”, povelja i plaketa, za veliki akt. Učesnica je na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, njena dela zauzimaju mesto u zbirkama kolekcionara umetnosti. Ovo je njena četvrta samostalna izložba.

Pročitajte još:

Pikaso - Raspojasanost genija

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box