Muzika
muzika/3.04.2017.

Nova Muzika u čast Filipa Glasa

muzika
  • Promo/Kolarac
  • Promo/Kolarac
  • Promo/Kolarac
  • Promo/Kolarac
Autor fotografije:

Piše: Lela Milivojević

Centar za muziku Kolarčeve zadužbine organizuje u sredu, 5. aprila, koncert pod nazivom Dreaming awake, povodom 80. rođendana Filipa Glasa, koji se smatra jednim od najznačajnijih kompozitora 20. veka.

Pijanistkinja Branka Parlić, koja će nastupiti u sredu na Kolarcu, govori za Kaleidoskop o muzici Filipa Glasa, o tome kako ju je upravo minimalizam privukao, kao i o fenomenu da minimalizam ima publiku i među ljudima koji se ne bave muzikom.

U Kolarčevoj zadužbini biće obeležen 80. rođendan Filipa Glasa, jednog od najuticajnijih kompozitora 20. veka. Može se reći da ste Vi najzaslužniji za popularizaciju njegove klavirske muzike kod nas. Kako je došlo do toga da Vas baš ovaj umetnik privuče i da se bavite minimalizmom?

Minimalizam u muzici, pa samim tim i muzika Filipa Glasa kao jednog od utemeljivača ovog pravca, privukao me je još tokom studentskih dana kada sam na svoje istinsko zadovoljstvo postala član Ansambla Za Drugu Novu Muziku. Ansambl je osnovan 1977. godine, a nakon prvog koncerta održanog u SKC-u u Beogradu, ubrzo je usledio koncert na Zagrebačkom bijenalu na kojem smo delili koncertno veče sa tada relativno novim Ansamblom Majkla Najmana. Izvodili smo delo Roberta Morana, američkog kompozitora, i kompoziciju Permutacije beogradskog kompozitora Miloša Raičkovića. Na našu žalost tih godina jedino je Glas sa svojim ansamblom izvodio svoje kompozicije, te nije dozvoljavao da se objavljuju. Svakako smo u to vreme već poznavali njegovu muziku, ali eto, nismo imali priliku i da je sviramo. Sada već kultna njegova prva opera Ajnštajn na plaži izvedena je 1976. godine na Bitef festivalu u Beogradu uz prisustvo samog Glasa i režisera Roberta Vilsona i to odmah posle festivala u Avinjonu. Nakon beogradske izvedbe usledilo je izvođenje u njujorškoj Metropoliten operi što je bio presedan da se savremena opera novog kompozicionog postupka, baziranog na tradicionalnoj muzici Istoka, izvede u jednoj tako značajnoj i velikoj instituciji kakva je Metropliten opera.

Atmosfera te muzike, njena meditativnost, hipnotička repeticija, nedostatak naracije i izraza odmah su me privukli. Iako sam se tek mnogo godina kasnije potpuno posvetila ovom pravcu kao slušalac i izvođač, već tada sam muziku doživela na drugačiji način nego muziku ranijih epoha kojom sam se tokom školovanja intenzivno bavila, a koju i dalje istinski volim i uvažavam. Drago mi je da kod nas ima toliko poklonika Glasove muzike i, ako je to delom moja zasluga, onda sam više nego zadovoljna.

Ova muzika privlači i publiku koja se ne bavi muzikom. Kako objašnjavate toliku popularnost minimalizma? Šta privlači ljude ovom muzičkom pravcu?

Dobro ste primetili da Nova Muzika više privlači publiku koja se ne bavi muzikom. Razlog je možda u tome što su mladi muzičari tokom školovanja zaokupljeni planiranim programom koji podrazumeva rad na obimnoj literaturi svih epoha i retko im ostaje vremena za samostalna istraživanja ili za rad na literaturi 21. veka. Možda su i nedovoljno zainteresovani ili je mala podrška od strane njihovih profesora… sve to, pomalo, razlog je zbog čega nisu dovoljno upoznati sa muzikom vremena u kojem žive. Ostali, koji nisu muzičari, sa više otvorenosti i slobode prate nove tendencije u muzici i prepoznaju njene vrednosti. Pre svega da je Nova Muzika po mnogo čemu bliska ostalim žanrovima muzike koju nove generacije prate. Današnji postminimalizam briše granice među žanrovima, integriše sve muzičke uticaje i spaja umetnički, sofisticirani minimalizam sa jezikom popularne muzike. Na taj način stvara se jedan potpuno novi žanr koji se može nazvati indi klasikom. Dobro poznati muzičari kao što su Džoni Grinvud iz benda Radiohead ili indi rok muzičar Sufjan Stivens su i odlični kompozitori umetničke Nove Muzike. Kompozitor Jakob ter Feldhaus, poznatiji kao Jacob TV, čiju će kompoziciju Close Fight izvesti naši gosti na koncertu grupa Ljubičice, jeste holandski avant-pop kompozitor koji je počeo kao rok muzičar, a potom studirao kompoziciju i elektronsku muziku.

Muzika Filipa Glasa je zapamćena iz filma Sati, ali njegovu muziku izvode i muzičari koji pripadaju različitim muzičkim žanrovima – od Ravija Šankara preko Mika Džegera i Peti Smit. Ko su njegovi savremenici čija ćete dela izvesti na koncertu?

Da, sem muzike za film Sati, pisao je fantastičnu muziku za film Kundun i za još mnogo filmova među kojima je i kultna Qatsi trilogija. Njegova Prva simfonija napisana 1992. Low i Heroes iz 1996. godine bazirane su na albumima Dejvida Bouvija i Brajana Inoa. Na dobrotvornim koncertima Tibet House US, Glas redovno učestvuje zajedno sa svojim prijateljima među kojima su Peti Smit, Igi Pop, Sufjan Stivens, Lori Anderson, mladi njujorški kompozitor Niko Mjuli i mnogi indijski i afrički muzičari sa kojima Filip Glas redovno sarađuje. Sarađivao je i sa pesnicima Alenom Ginzbergom i Lenardom Koenom i pisao muziku, po Satijevom konceptu „muzike nameštaja“, na njihove stihove.

U prvom delu koncerta izvešćemo dela evropskih i američkih kompozitora koji su se oslanjali na ideju minimalizma ili je slobodno interpretirali. U pitanju su sledeći kompozitori Gevin Brajers, Meredit Monk, ruski postminimalista Anton Batagov, Arvo Pert, belgijski kompozitor Vim Mertens koji je poznat i po muzici za film Pitera Grinaveja Arhitektin stomak (TheBelly of an Architect,1987), Galen Braun i već pomenuti Jacob TV.

Pored Branke Parlić, na koncertu će nastupiti i pijanistkinje Nada Kolundžija i Nataša Penezić, a gosti na koncertu su kvartet Ljubičice i Katarina Radovanović Jeremić.

Ovim koncertom, Kolarac završava aktivnosti u okviru projekta TAKE OVER (program Kreativna Evropa 2014-2020). Od 2015. godine, jedanaest članova Saveta mladih Kolarca su u okviru ovog projekta kreirali različite programe čiji cilj je bio razvoj nove publike Kolarca.

Pročitajte još:

Beograd ima duh žive i dinamične kulture

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box