Muzika
muzika/18.06.2017.

Srpska devojka sa udaraljkama

muzika
  • Privatna arhiva/Ksenija Komljenović
  • Privatna arhiva/Ksenija Komljenović
  • Privatna arhiva/Ksenija Komljenović
  • Privatna arhiva/Ksenija Komljenović
Autor fotografije:

Piše: Lela Milivojević

Američki kvintet udaraljki Elemental Culture Collective nastupa 21. juna u Kolarčevoj zaduižbini povodom Svetskog dana muzike. Srbija je izabrana da bude zemlja u kojoj će ansambl imati prvi nastup izvan Amerike.

Jedan od članova Elemental Culture Collective je i Ksenija Komljenović iz Srbije. Ova veoma uspešna mlada dama u intervjuu za Kaleidoskop media govori o odlasku u SAD, profesionalnom usavršavanju, filantropskom radu.

Nedavno ste doktorirali na Univerzitetu u Majamiju. Kako je došlo do toga da nakon završetka Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu odete za Ameriku?

Imala sam sreće da tokom studija na Fakultetu muzičke umetnosti učestvujem u studentskoj razmeni koja me je odvela u Sjedinjene Američke Države na Illinois State University. Moje iskustvo u Americi je bilo više nego prijatno – zavela me je raznolikost kultura, bogatstvo umetničkog i intelektualnog života i ideja o stvaranju prijateljstava i saradnji sa ljudima iz celog sveta. Posle godine razmene, vratila sam se u Srbiju da završim osnovne studije iz kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti, i zatim se vratila na master studije u Ameriku. Posle master studija, koje sam uradila u blizini Čikaga, preselila sam se u Majami zbog doktorskog programa.

Kako je ta odluka uticala na Vaš profesionalni razvoj, ali i na lični razvoj?

Moj profesionalni i lični razvoj su se odvijali u skladu sa kulturama kojima sam bila izložena. Iako sam uvek osećala da imam punu podršku od svoje porodice, prijatelja i kolega iz Srbije, morala sam da odrastem i da naučim da se nosim sa samostalnim životom. Veoma sam zahvalna na tom iskustvu, jer sam naučila da sama donosim odluke i da ih sprovodim u delo.

Tokom istraživanja i rada na doktoratu fokusirali ste se na socijalni i kulturni položaj perkusionistkinja. Kako je biti žena perkusionista? Kakve su reakcije Vaših kolega?

Kao što je Nađa Bulanže, jedno veliko ime u svetu ozbiljne muzike, odgovorila kada su je pitali kako je to biti prva žena koja je dirigovala Bostonskim simfonijskim orkestrom: „Pa, žena sam već 28 godina (u njenom slučaju je bilo 50) i oporavila sam se od prvobitnog ushićenja.“

Svi imamo predrasude, otvorene ili latentne. Neki izvođači koje sam sretala misle da žene ne mogu svirati udaraljke (bar ne muški, što se u ovom slučaju koristi kao sinonim za dobro). Drugi misle da su žene većinom odgovorni i organizovani muzičari i daju im prednost kada biraju partnere za projekte.

U početku bavljenja perkusijama sam se susretala sa više iznenađenja („Ju, što tako nešto agresivno? Kako ćeš ti to da izdržiš, zar ne treba da imaš velike ruke?“) ili pokušaja odgovaranja („Pa nemoj, šta će ti to? To je za dečake, ti bi trebalo nečim elegantnim da se baviš.“) Danas se uglavnom ne srećem sa otvorenim predrasudama, ali znam da postoje svuda oko nas jer svakodnevno slušam tuđa iskustva o reakcijama prema perkusionistkinjama. Lično, imam sreće jer je moja bliska okolina puna podrške. Sa druge strane, istraživanje koje sam sprovela me je naučilo mnogim interesantnim činjenicama. Na primer, tokom jedne studije, istraživači su otkrili da je 66,7 odsto dečaka i 61,1 odsto devojčica reklo da devojčice ne bi trebalo da sviraju bubnjeve. Kada su ih pitali zašto, deca su odgovorila: „Zato što nikada nisam video/la žensko da svira bubnjeve.“ Ovo je podatak lako prenosiv na bilo koje drugo polje delovanja. Očito je da zastupljenost polova diktira kako će se mladi ljudi orijentisati u profesionalnom prostoru i da li će gravitirati prema određenim zvanjima ili ne u skladu sa time da li vide pripadnike svog pola da se (neometano) bave izabranom profesijom.



Privlači Vas i filmska muzika pošto ste deo doktorskih studija proveli proučavajući filmsku muziku. Da li imate neke planove u toj oblasti?

Trenutno nemam planove, samo uživam u delatnosti. Moj cilj bavljenja filmskom muzikom nije bio da pronađem „udicu“ da bih upecala posao, već da naučim što više o onome što me zanima – a to je povezivanje priče i pokretne slike sa muzikom. Filmski kompozitori su stvorenja osetljiva na umetnost pripovedanja. Razvitkom svog razumevanja psihologije i ljudskog načina reagovanja na zvuk, oni doprinose emotivnom utisku koji film pokušava da dostigne. U tom smislu, filmska muzika je brak dve umetnosti koje najviše volim – priče (ili literature) i muzike.

Veoma ste aktivni i u oblastima koje nisu muzika. Dobitnica ste stipendije Američke asocijacije univerzitetskih žena i dvostruka ste dobitnica Internacionalne nagrade mira koju dodeljuje Filantropska edukativna organizacija, bavite se javnim govorom sa fokusom na važnosti obrazovanja neprivilegovanih. Možete li nam reći nešto o tome?

Stipendije su došle kao nagrada za moj rad do tog momenta i bile su krucijalne za moju mogućnost da podnesem sve troškove života i studiranja u Americi. Obe su namenjene ženama iz zemalja izvan Sjedinjenih Američkih Država koje imaju određeni nivo uspeha i ambiciju (sa određenim ostvarenim rezultatima) da poboljšaju kvalitet života mladima i neprivilegovanima u svojoj domovini i okolini.

Mislim da je razmena ideja veoma važna za napredak. Obrazovanje je način na koji otključavamo svet profesionalnih i intelektualnih mogućnosti. Takođe, mislim da je obrazovanje možda i najbitnije oruđe za razvijanje razumevanja sveta oko sebe, povezivanja sa ljudima, i obogaćavanja ličnog života i iskustva. Zbog toga, uvek se zalažem za obrazovanje – ono nam ne puni glavu suvim činjenicama, već nas približava drugim ljudima i dopušta nam da razumemo sopstveni potencijal.

Nastupićete na Kolarcu povodom Svetskog dana muzike 21. juna. Kako je došlo do saradnje sa ostalim članovima Elemental Culture Collectivea?

Elemental Culture Collective je nastao na jesen 2015. godine kada je Svet Stojanov (profesor na Univerzitetu u Majamiju) okupio četvoro svojih studenata, uključujući mene, i pitao nas da li bismo želeli da organizujemo i sviramo koncert u jednoj divnoj crkvi u Majamiju. To je bio naš početak. U međuvremenu, dva studenta iz klase i Elemental Culture Collectivea su do sada diplomirala i otišla da dalje studiraju na Jejl i MekGil. Ipak, mi smo ostali muzička porodica i rešili da će nam prvo nastupanje izvan Amerike biti upravo u - Srbiji.

Pročitajte još: Orvel je malo dete za nas

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box