Film
film/10.12.2016.

Das ist Spartak ili doživeti stotu

film
  • GettyImages
Autor fotografije:

Piše: Mladen Kalpić

Devetog decembra pre ravno sto godina u Njujorku, u porodici jevrejskih emigranata poreklom s područja Belorusije, rođen je Išur Danielovič kao jedino muško dete pored šest sestara.

Od kada je u vrtiću dobio aplauz za recitaciju o crvendaću u proleće, čvrsto je rešio da jednog dana postane poznati glumac. Kako su živeli na samom rubu egzistencije, mali Danielovič je radio najrazličitije poslove kako bi zaradio za hleb – od prodavanja grickalica do raznošenja novina, preko konobarisanja i orezivanja okolnog žbunja… Bio je čak i karnevalski rvač. Pri odlasku u Drugi svetski rat 1941. menja ime u Kirk Daglas. Usled povrede na bojištu otpušen je iz vojske 1944. Po povratku, okušava se na radiju i snima reklame.

U oduvek snivani svet glume ga dve godine nakon toga ubacuje u njega tada neuzvraćeno zaljubljena Lorin Bekol. Na velikom platnu, Kirk i Lorin se susreću u filmu Mladić sa trubom iz 1950. Do tada je Kirk svojom retkom prirodnošću pred kamerom osvojio već jednu nominaciju za Oskara u filmu Šampion, o žitiju boksera koje je očigledno inspirisalo Silvestera Stalonea za njegov potonji serijal o Rokiju. I na Rambu su se Staloneu i Daglasu ukrstili putevi. Kirk Daglas je, naime, originalno trebalo da glumi lik pukovnika Trautmana da je bioskopska priča ostala verna knjiškom predlošku u kojem vijetnamski veteran nakon krvavog sukoba s organima reda koji su ga bahato zlostavljali zbog skitničarenja, ophrvan beznađem sebi oduzima život. Čim je saznao da producenti od Ramba, mesto egzemplarne žrtve sistema, žele da naprave nerealnog heroja koji će dati generaciji mladosti izgubljene u Vijetnamu lažnu nadu u ikakvu svrhu njihovih ratnih razaranja tamo, Daglas je bez reči vratio scenario i odvezao se kolima sa seta snimanja filma.

I sa Džonom Vejnom je snimio par filmova. „To je uvek bilo naporno jer je on bio republikanac a ja demokrata, pa bismo se oko toga stalno svađali.“ Za razliku od njega, voleo je da radi sa Toni Kertisom koji je bio jedan strašno opušten i zabavan tip. To njihovo drugarstvo iznedrilo je dobar glumački sparing u filmovima Vikinzi 1958. i Spartak 1960. U ovom drugom koji je na Kirkov nagovor režirao Stenli Kjubrik, učinjen je presedan uključivanja i potpisivanja saradnika koji su do tada bili na crnoj listi zbog Makartijevog lova na veštice.

U filmu Vinsenta Minelija Lust For Life, Daglas maestralno tumači Vinsenta Van Goga i ponovno biva nominovan za Oskara, kao i u sledećem filmu pod Minelijevom palicom Bad and Beautiful. Daglas tu igra režisera koji snima film o ljudima mačkama – direktna referenca na kultni film o animalno transformišućim čudovištima iz Srbije, Cat people iz 1942. I u stvarnom životu Kirk Daglas je imao svoj rediteljski debi, takođe u Jugoslaviji, snimajući sa Fabijanom Šovagovićem, Denijem DeVitom i Leslijem En Daunom 70-ih godina film Scalawag. Od tada datira i njegovo druženje sa Titom koji je Kirkovo Svi smo mi Spartak vešto petočio u Svi smo mi Valter. Na zimskoj Olimpijadi u Sarajevu 1984. Daglas je bio jedan od istaknutih gostiju kada ga je kao sedmogodišnji dečak potpisnik ovih redova sreo prilikom klizačkog takmičenja u dvorani Zetra.

Oduševljen humanom porukom, Kirk je otkupio prava za ekranizaciju knjige Let iznad kukavičjeg gnezda. Budući isuviše star za glavnu ulogu u vreme produkcije filma, glavnu rolu srčanog bundžije iz lavirinta duševne bolnice prepušta Džeku Nikolsonu. Kirkov sin Majkl dobija Oskara kao producent najboljeg filma 1975. za ovo odlično ostvarenje o na rub razuma pomerenim društvenim aršinima. Tata Daglas nije bežao ni od komedija kao što je Kaktus Džek (Villain) s Švarcenegerom i En Margret ili avantura u svemiru kao poput Saturn 3 s Farom Foset i Harvijem Kajtelom. Kirk je bio ubedljiv i kao kauboj u Obračunu kod OK korala, briljirao je kao dostojanstveni vojnik u besmislenom verdunsko-rovovskom okršaju Prvog svetskog rata u Paths of Glory i kompaniji Dizni zaradio pregršt novca igrajući neustrašivog mornara Neda Landa u Žil Verneovoj adaptaciji 200000 milja pod morem koja je postala najgledaniji film 1954. Čuvena scena sa početka Otimača izgubljenog kovčega u kojoj Indijana Džons beži od Indijanaca ka obali, u stvari, omaž je istovetnoj Daglasovoj u ovom raskošnom Diznijevom filmu. Pripisuje mu se i zasluga da je nagovorio ikoničnu Ursulu Andres da postane prva Bond devojka. Kada mu je Ursula 1962. pokazala tek dobijeni scenario (za Dr No) bila je sva sumnjičava prema tom projektu. „Kakva je ovo glupost? Zar misliš da bi to trebala da snimim?“ „Da“, rekao joj je na to Kirk, „lako je i zabavno, sigurno nećeš zbog toga zažaliti.“

Dve avionske nesreće mogle su ga koštati glave. Prva je bila ona u kojoj je 1958. poginuo muž Elizabet Tejlor, Majk Tod. Kirk je trebalo da bude u tom avionu s njim ali ga je njegova tadašnja žena zbog lošeg predosećaja sprečila da u njega uđe. Drugi put 1991, kada se srušio helikopter u kojem je bio Daglas. Dvoje ljudi je tada poginulo, a on je ostao živ i zdrav. Ovo iskustvo neposredne blizine smrti podstaklo ga je da razvije pod stare dane svoju religioznu stranu i konačno prihvati judaizam svojih predaka. Četiri godine nakon udesa helikoptera, Daglas je dobio počasnog Oskara kao čast za to što je pola veka predstavljao kreativnu i moralnu snagu holivudske industrije kojoj je sve češće manjka i jedno i drugo.

Kada je 2009. preminuo Kirkov najbolji prijatelj glumac našeg porekla Mladen Sekulović, poznatiji kao Karl Malden, Daglas se požalio da je tada ostao bez svog ne samo najboljeg, već i najstarijeg prijatelja – poznavali su se punih 70 godina. Da bi izbegao sudbinu svoga oca koji je pedesetih nakon prekomerne konzumacije nikotina umro od raka pluća, Kirk tada definitivno ostavlja cigarete. I tako dan po dan od crvendaća u vrtiću, gladijatorskih arena, milja pod morem, dueta sa Tomom Džonsom i najvšeg civilnog odlikovanja u zemlji kojim ga je odlikovao predsednik Karter, Kirk Daglas elegantno dogura do svog stotog rođendana.

Naš najznamenitiji lokalni apsolvent filosofije Goran Bregović nas je vazda ubeđivao da je strašna gnjavaža u životu doživeti stotu. U Daglasovom slučaju to, naprotiv, baš deluje sasvim lako i ležerno kao prava limunada. „Ma moj život je totalno kao scenario kakvog kičastog B filma. Da mi ga je neko ponudio da ga odigram na platnu odbio bih ga svakako kao krajnje nerealanu priču.“

Pročitajte još:

The Rolling Stones - magija bluza

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box