"Bolest mladosti" premijerno u JDP

Kaleidoskop media / Foto: Nebojša Babić

Premijera predstave Bolest mladosti, Ferdinanda Bruknera u režiji Jovane Tomić biće održana u subotu 16. septembra na Sceni „Ljuba Tadić“ u 20.00. 

U predstavi igraju Sanja Marković, Petar Benčina, Jovana Belović, Miodrag Dragičević, Milica Sužnjević, Natalija Stepanović i Đorđe Mišina. Tekst je adaptirala Jovana Tomić, dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenografkinja Jasmina Holbus, kostimografkinja Selena Orb, kompozitor Luka Mejdžor, dok je Ljiljana Mrkić Popović oblikovala scenski govor.

Klasični komad nemačkog ekspresionizma i evropske moderne, Bruknerova Bolest mladosti, dovodi na scenu mlade studente medicine razapete između konvencija građanskog života, mladalačkog osećanja izgubljenosti i cinizma savremenog društva. Njihova mladost se u drami samoiscrpljuje i samouništava, kreirajući još strašniji svet i tako stvara iluziju spasenja.

Dve predstave Jovane Tomić (Natan Mudri i Moj muž) već nekoliko sezona se sa velikim uspehom igraju na sceni Studio JDP.

Reč rediteljke

Za mene je naslov ovog Bruknerovog komada poetičan i intrigantan. Naš cilj kao autora nije bio da dajemo odgovore, ili dijagnoze. Postoje stručnjaci za egzaktne procene, a naš je zadatak mnogo delikatniji: da od likova ove drame napravimo ljude od krvi i mesa, sa svim manama i vrlinama. Ne radi se o preseku stanja društva, niti pretendujemo da ovom predstavom obuhvatimo bilo koju „generaciju mladih“.

Poligon za kreativnost u okviru Bruknerovog teksta su upravo likovi. To je jedna od stvari koje su me odmah i privukle tekstu. Događaji u komadu dolaze iz melodramskog ključa ljubavnih zapleta, ali u predstavi mnogobrojne situacije izlaze iz okvira originalnog konteksta koje je upravo tekst ponudio, jer smo se dugo i temeljno bavili pitanjem ko su ti ljudi. Glumački senzibilitet je u ovom domenu neprocenjiv, jer karakteristike likova vučemo iz sopstvenih primera, iskustava, da bi bili istiniti. Ako smo hrabri, sadržaj koji nudimo u predstavi deo je nas, deo je naše intime, na kraju dana, iskrenost jedina „prebacuje rampu“ do publike.

Reč dramaturga 

Predstava rediteljke Jovane Tomić polazi od Bruknerovog teksta i nalazi prostor univerzalnosti govora o mladima u smislu da nije bila potrebna intervencija na tekstu zbog aktuelizacije sadržaja drame.

Tekst je značenjski ustrojen tako da u svim svojim segmentima korespondira sa našim iskustvom mladosti u XXI veku, tačno sto godina od vremena radnje samog komada. Bolest mladosti ima iste simptome ali, da stvar bude poraznija, politički kontekst i društvo su jednako iscrpljeni i izopačeni pa ni sto godina kasnije ne nude stabilnost odrastanju. Nije reč o dnevno političkom određenju nego o fenomenu zapuštanja, nebrige društva za svoju omladinu. A mladi nisu manje značajni subjekti društva. Društvo boli njegova budućnost koja se urušava u sadašnjosti.

Ferdinand Brukner

Ferdinand Brukner je pseudonim nemačkog književnika, dramskog pisca i upravnika pozorišta Teodora Tagera.

Rođen je 26. avgusta 1891. u Sofiji. Muziku i prava je studirao u Beču i Parizu. Na književnoj sceni se pojavio prvo kao pesnik, esejista i autor kratkih priča, ali ubrzo ga interesovanja vode u svet drame i pozorišta. Odmah po dolasku u Berlin osniva berlinski „Renesansni teatar“ čiji je direktor od 1922. do 1927. godine. Kao dramski autor i producent u teatru primenjivao je iskustva tadašnje kinematografije i filmske tehnike, što je doprinelo popularnosti repertoara njegovog pozorišta i Bruknerovih dela.

Na samom početku karijere (1917), kao pesnik je, zajedno sa generacijom koja je obeležena traumama Prvog svetskog rata, bio nošen talasom ekspresionizma, no u njegovim radovima, naročito u pričama (1920) uočava se zaokret ka realizmu. Docnije će u Bruknerovim dramama umesto razočaranja dominirati jasan kritički stav prema društvenoj i političkoj situaciji koja je obeležila tadašnje vreme ne samo u Nemačkoj.

Sa pozicije karakteristične za predstavnike Nove objektivnosti, Brukner ostaje donekle dosledan ekspresionizmu i naturalističkom pristupu temama kojima se bavi, ali nudi i duboku psihološku analizu svojih dramskih junaka i njihove sukobe stavlja u društveni kontekst. Iako je pisao i istorijske komade, upravo će društveni i politički angažman obeležiti najveći i najznačajniji deo Bruknerovog dramskog opusa. Zbog ovog angažmana 1933. godine napušta Berlin, kratko boravi u Parizu a zatim se seli u SAD.

Komad Die Rassen, koji je napisao u emigraciji 1934, potvrđuje Bruknerov antinacistički stav. U Nemačku se vraća 1951. godine i nastavlja da piše drame i filmske scenarije.

Ferdinand Brukner je umro u Berlinu 5. decembra 1958. godine.

Najpoznatije drame: Timon, Elizabeta Engleska (Elisabeth von England), Markiza O. (Die Marquise von O), Drame našega doba (Dramen unserer Zeit). Najčešće izvođena Bruknerova drama je Bolest mladosti (Krankheit der Jugend, 1929). U njoj autor razvija jednu od svojih omiljenih tema, bavi se traumama naraštaja lišenog ideala, mladih ljudi čiji je osećaj beznađa još više naglašen njihovom autodestruktivnošću.

Njegov komad Jelisaveta od Engleske je 1932. godine igran u beogradskom Narodnom pozorištu, a isti tekst, ali kao Elizabeta od Engleske, izveden je 1971. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Jovana Tomić

Osnovne, diplomske i master studije završila je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na odseku pozorišne i radio režije u klasi Alise Stojanović.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu postavila je dramu G.E. Lesinga Natan Mudri (2019) i dramatizaciju romana R. Bužarovske Moj muž (2021). Režirala je predstave (izbor): Gospodin Biderman i piromani, Urnebesna tama, Revolt (Atelje 212), Lolita (Madlenijanum), Bosonogi u parku, Lisistrata (Narodno pozorište Subotica), Livada puna tame (Narodno pozorište Beograd), Kretanje (Bitef), Boli kolo (Narodno pozorište Užice), Bludni dani kuratog Džonija (Novosadsko pozorište), Midlseks (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad), Djeca sunca (Crnogorsko narodno pozorište, Podgorica).

Dobitnica je nagrade Bojan Stupica za režiju predstave Kretanje (Bitef Teatar) i prve nagrade Drugog programa Radio Beograda na konkursu „Neda Depolo“ za radio dramu. Predstava Kretanje dobila je šest nagrada na 65. Sterijinom pozorju.

PROČITAJTE I:

DOBITNICE ZLATNOG LAVA STIŽU NA BITEF

Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE