Tekst i foto: Kaleidoskop media /Naslovna foto: Pixabay, yusufk53
Svi maštamo o odmoru iz snova. A kako zamišljate vaš idealan odmor? More, sunce, plaža, idealan smeštaj i brz put do određene destinacije je ono što svima odgovara.
Zato je uvek pun pogodak antalijska regija i to odlasak čarter letovima ali i direknim linijama Er Srbija. Iz Beograda se za nepuna dva sata leti ka Antaliji i to u fantastična letovališta Kemer, Antaliju, Belek, Side i Alanju, koja se nalaze na Sredozemnom moru.
Ako se odlučite da dane odmora provedete baš u Beleku, koji je četrdesetak minuta udaljen od aerodroma u Antaliji, nećete pogrešiti. Belek se nalazi u okrugu Serik, na jugozapadnoj obali Turske. Iako ima oko 10.000 stanovnika, tokom letnje sezone privlači nekoliko puta više turista. On je poznat po svojim dugim peščanim plažama, koje su nosioci plave zastavice, što označava visok kvalitet vode i usluga. Okružen je bogatom florom, uključujući eukaliptusova stabla što dodatno doprinosi njegovom šarmu.
Dok se vozite od aerodroma do Beleka, prolazite pored velikog broja plastenika. Pored pomorandži i paradajza, oni su postali veliki izvoznik banana, tako da ovi veliki plastenici, koji su dosta visoki, služe za uzgoj banana. Možete takođe videti i ogromne plantaže nara što govori da je ova plodna zemlja u ovim predelima veoma specifična. Što se tiče voća i povrća, moramo istaći da ono ima ukus našeg povrća, kakav smo konzumirali pre tridesetak godina. (lično smo se uverili u tu tvrdnju).
Inače, Belek je postao centar golfa sa preko dvadeset profesionalnih golf terena, što ga čini atraktivnim za ljubitelje ovog sporta.
Što se tiče smeštaja u Beleku, preporučujemo Selectum Family Resort Belek, kao i Selectum Luxury Resort Belek, dva komplesa koji nude komfor, ljubazne hotelijere ali i sve ono što nam je potrebno da se potpuno “resetujemo”. Zanimljivo je da je Turska izumela “all inclusive” turizam, tako da je iz nje krenuo bum celog koncepta ove usluge, od smeštaja po ekskluzivnim hotelima preko raznovrsnih i ukusnih jela, do dobre zabave.
Svako od nas voli da tokom putovanja napravi i neke izlete. U blizini Beleka se nalaze značajni arheološki lokaliteti kao što su Aspendos (jedan od najbolje očuvanih rimskih amfiteatara koji se i danas koristi za kulturne manifestacije), Perge (drevni grad sa impresivnim ruševinama iz helenističkog i rimskog perioda) i Side (poznat po Apolonovom hramu i rimskom amfiteatru).
Zaista kada smo u Sideu, gradu prepunom antike, bukvalno možemo reći da hodamo po istoriji. Ovaj grad na južnoj mediteranskoj obali Turske je moderno odmaraište, uz koje su i ruševine drevnog grada Side jedan od najpoznatijih klasičnih lokaliteta u zemlji. Leži u blizini grada Manavgata i sela Selimije, 78 km od Antalije.
- Side je od davnina bio tekovina raznih civilizacija. Ovde su prošli i Egipćani i Grci i Rimljani i Vavilonci i Seldžuci i svakako moderna Turska. Upravo ovde je bila najveća luka gde se vršila razmena robova koji su ovde dovoženi iz Afrike, pa samim tim grad ima više agora (mesta gde su se robovi prodavali). Ovde se nalazi i prva fontana koja je ikada izgrađena, ali centar svega su dva hrama Apolonov i Atinin, koji su zaštitni znak ovog gradića. To je bilo prvo mesto gde su se Grci okupljali i razmenjivali ideje. Politika se tu rešavala, ali svakako da je bilo i mesto gde su se oni klanjali Bogovima. Kao što znamo bili su mnogobošci tako da je antika svuda oko nas. Kada smo u Sideu, treba otići i na vodopade koji se nalaze u Manavgati, a preporučujemo i odlazak na pučinu, zato što je more toplo, čisto, izuzeto plavo i sjajno za kupanje i uživanje. Side je idealno šoping mesto, ali i mesto gde se pije velika količina ceđenih sokova, od limuna i nara. Treba napomenuti da je antičko ime za nar upravo Side - priča Dušan Anastasov, turistički vodič Big Blua.
Ukoliko poželite da obiđete Antaliju, shvatićete da niste daleko od raja na zemlji i nećete pogrešiti. To je dvomilionski grad na vodi, ima mnogo stranaca i poslovnih ljudi. Demre je grad gde je sveti Nikola, naš veliki svetac, rođen, a bio je patrijarh crkve i tu je i sahranjen. Ali njegove mošti su ukradene i prebačene u Italiju. U Antalijskom muzeju ostale su samo dve kosti svetog Nikole i to jedna kost ruke i ključnjača.
Po dolasku u Antaliju treba pogledati i fantastičan akvarijum sa najdužim tunelom na svetu, provozati se jahtama i otići do Duden vodopada i videti kako sa 70 metara visine, voda pada direktno u more. Centar grada Antalije se nalazi na jednoj velikoj litici. Ceo grad je podeljen na tri dela. Jedan deo je novoizgrađen i tu je plaža Lara sa hotelima sa 5 zvezdica. Sam centar grada zove se Kaleiči. Kale znači tvrđava u centru.
Duden vodopad, foto Pixabay, hans
U ovom gradu preovlađaju divne uske kamene ulice, sa druge strane je Konjalti plaža sa krupnim šljunkom. Grad je poznat po bogatom noćnom životu. Inače, Antaliju zovu i malom Moskvom, jer veliki broj studenta iz Moskve ovde radi. Oko 60 odsto Turaka je u Antaliji oženilo Ruskinje. Zanimljiv je i podatak da nekretnine u Turskoj nisu skupe. Svi stanovi su preko 100 kvadrata i skroz su opremljeni.
Malo je poznato da su Turci uveli polaganje ispita za vožnju tek 2006. godine. Do tada je vozio ko je znao i kako je znao, a od tada svi moraju da imaju dozvole. Poslednjih godina ulažu veliki napor da “vaspitaju” svoje vozače. Iz godine u godinu vidi se da Turci počinju da voze kao Evropljani, a do tada je bilo jako problematično voziti u Turskoj, po njihovim pravilima - zakon jačeg i bržeg. Zanimljivo je da se ulica prelazi na jedan jako specifičan način zato što na kružnim tokovima postoje četiri semafora.
Inače, narod u Turskoj izuzetno vodi računa o higijeni, o prostorima za život i ličnoj, pogotovo što je tradicija hamama potekla baš iz Turske. Zanimljivo je da imaju najmanji broj bolesti kičme zbog klanjanja i ne pate od hemoroida.
Postoji anegdota koja se prepričava vekovima unazad. Davnih godina očevi su svoju plodnu zemlju u ovoj regiji, koja se nalazi podno Taurusa, ostavljali muškoj deci koja su se bavila poljoprivredom i koji su trebali da hrane svoje porodice, a neplodnu zemlju, uz more, ostavljali su ćerkama. Mnogo vekova kasnije, u današnje vreme, usledila je “osveta sestara”, odnosno naziv koji su stavili istoriografi. Potomci te ženske dece prodavali su svoju zemlju duž obala, postajali jako bogati, a samim tim osvetili su se svojoj braći koji i dalje gaje paradajz i pomorandže podno Taurusa i na taj način zarađuju novac.
Turisti mogu kupiti markiranu odeću po izuzetno niskim cenama jer je “marka” nešto što za njih ne postoji, a Turska je poznata po najboljem i najkvalitetnijem pamuku, koji se izvozi po čitavom svetu. U Turskoj je bitno da se pri kupovini turisti cenkaju. Oni su jako dobri trgovci i naljute se kada se kupac sa njima ne cenka oko cene, jer obožavaju tu “igru sa novcem”.
Foto: Pixabay, annesaskia
Voda se ne koristi za piće, ali može se koristiti u svim drugim oblicima. Kada se uputite u Tursku treba da pomerite kazaljke na časovniku jedan sat unapred.
U njihovim gradovima obavezno treba posetiti hamame, jer je to tradicija. Kada dođete u hamam prvo se odlazi u saunu, zatim u parno kupatilo, pa vas onda sačeka čovek koji vas potopi u penu i okupa, a potom vam rukavicom sastruže orožalu kožu sa tela i lica. Zatim treba prileći i opustiti se, pre dobre masaže. Hamam je pravi užitak za telo i zdravlje svake osobe.
Ajran je specijalno piće koje veoma prija u letnjim mesecima zato što je malo slaniji i ređi od našeg jogurta. U Turskoj možemo probati preko 15 vrsta bureka, a i uživati u baklavama sa pistaćima. Ratluk je najomiljenija poslastica i ima ga sa kikirikujem, bademom, pistaćima, indijskim orasima, semenkama, kokosom... Može da bude i miks svega toga u ratluku, ali najtraženiji je onaj napravljen od latica ruže. Uz ratluk, Turci obavezno piju čaj. Svojevremeno je Ataturk ukunuo kafu i preporučio građanima da piju samo čaj, umesto vode. Imaju i perfektne tufahije, tulumbe i dondurme (sladoled koji se pravi od kozijeg mleka). Izgleda kao žvaka ali je ukusan i zdrav.
Foto: Pixabay, falco
Malo je poznato da Turska ima rasu pasa koja se zove kangal. Ovaj veliki pas je visok metar i dvadeset centimetra, ima glavu kao tele, i velike zube. Oni su rasu zaštitili i ne može da se izvozi. Najviše se koristi u čuvanju ovaca po planinama od vukova. Saznajemo da takav pas vuka sredi “dok si rekao keks”, a mnogi kažu da tri kangala mogu da poraze i lava.
Treba spomenuti da je u Turskoj nacionalni sport pelivanstvo. Kako izgleda pelivanstvo? Muškarci su uključeni u borbe pelivana. Nose neke šorčiće ili čak i farmerke, i to je nešto slično rvanju, ali je poenta što su oni nauljeni, tako da klizaju iz ruku i ne mogu da se dobro uhvate u polugu, pa onda tu pobeđuje najviše mudrost i pamet, a ne snaga.
Kada je Ataturk došao na vlast, on je napravio fabriku automobila zato što je želeo da Turci krenu da masovno voze automobile. Napravio je svoj automobil koji se zove tofaš. I danas na ulicama možemo videti pojedine Turke koji se voze u ovim jako starim automobilima.
Turci imaju mudrosti koje podsećaju na naše. Na primer, mi kažemo: “koliko para, toliko muzike, a oni kažu: “Koliko para, toliko ćufti”. Takođe, oni jako neguju i svoju prirodu tako da na svakom ćošku možete vidite po neko drvo. Najrasprostranjenije su mediteranske pinije, gde ova vrsta četinara ima oblik kišobrana.
Dobro je poznato da su Srbija i Turska bratski zemlje, još od vremena Mustafe Kemala Ataturka. Kada je izvršen atentat na kralja Aleksandra I Karađorđevića, Ataturk je rekao da je Srbija izgubila kralja, a on brata. Pored crkve na Bosforu, postoji i njihova zajednička fotografija koja je jedina iz toga vremena i koju posetioci obavezno vole da vide.
Šta je to što nas privlači Turskoj? Hrana, običaji, istorijska povezanost, pojedine identične reči, gostoljubivost ili... Čim kročite nogom u ovu zemlju osećate se kao da ste postali deo neke bajke za koju želite da što duže potraje. Zbog toga svake godine sve više i više turista odlazi na ovu destinaciju, a vraća se prepuna utisaka.
PRIČITAJTE I:
LJUBAVNO PISMO ITALIJI U ČIPKI I BROKATU
OČARAVAJUĆA PRIRODA I SRPSKA ISTORIJA KRFA
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari