Kaleidoskop media
Malo kompozitora piše dela koja se pamte vekovima nakon njihove smrti - a još je manje nota koje nadahnjuju poeziju. Revolucionar, vizionar, kosmopolita i jedan od najizvođenijih kompozitora klasične muzike na planeti - Ludvig van Betoven jedan je od onih drugačijih, čiji će izuzetan umetnički talenat i muzika koja povezuje ljude širom sveta sasvim sigurno obeležiti i vekove pred nama.
Ove godine Nemačka, ali i cela planeta slave 250 godina od rođenja Betovena, nadmoćne muzičke figure na prelazu između ere klasicizma i romantizma!
Foto: Joseph Karl Stieler - Wikimedia
Popularna slika Betovena (17.12.1770-26.3.1827) kao namrštenog pojedinca koji se klonio društva samo je delimično tačna. Imao je ozbiljan pogled na život, a u kasnijim godinama imao je poteškoća u kontaktu sa ljudima zbog njegove gluvoće, koja se pojavila u kasnim dvadesetim godinama i postepeno se povećavala do njegove smrti. Ipak, Betoven je voleo društvo. Njegovi zapisi govore u prilog tome - upravo je on uveo skerco (scherzo - doslovno, „šala“) u simfoniju.
Već njegova druga simfonija prevazilazi Hajdna i Mocarta, dva glavna uticaja na njegov stil. Gradeći na njihovom primeru, Betoven se neprekidno trudio da muziku koju stvara proširi do novih granica, bilo u svojih sedam preživelih koncerata, 16 gudačkih kvarteta, 35 klavirskih sonata (uključujući tri vrlo rana) ili u drugim delima.
Foto: Michael Sondermann
Svaka od njegovih devet simfonija (i početna deseta) potpuno se razlikuje od bilo koje prethodne, a sličnu originalnost pokazivao je u svim glavnim žanrovima tog vremena, od svoje jedine opere Fidelio do brojnih postavki narodnih pesama, koje je tretirao na potpuno nov način. Svoj cilj postigao je kombinacijom prirodnog genija i ogromnim trudom: svaka njegova glavna kompozicija rezultat je mukotrpnog usavršavanja, evidentnog na hiljadama stranica muzičkih skica koje je napisao.
Međutim, ne shvata se uvek da je Betoven bio izuzetan i na druge načine. Nemajući sopstvenu ženu ili porodicu, potrošio je ogromnu energiju na pomaganje svom nećaku i bio je duboko religiozan. Zaista je njegova dobrota bila toliko očigledna njegovim savremenicima da su najmanje trojica od njih nezavisno tvrdili da je on bio čak i veći kao čovek nego kao muzičar. S obzirom na to da ga mnogi smatraju najvećim kompozitorom u istoriji, takva pohvala je fascinantna!
Foto: Sonja Werner
Betoven je, takođe, udarno odgovorio na političke preokrete - Francusku revoluciju i napoleonske ratove koji su usledili. Iako nije bio politički aktivista, svoj negativan stav prema tiraniji izrazio je vrlo jasno u delima kao što su Fidelio i njegova muzika za Geteovu predstavu Egmont.
Ipak je vrhunski kvalitet njegove muzike ono što je Betovenu obezbedilo trajnu reputaciju. Iako su novine koje je uvodio u kompoziciju u početku zbunjivale neke od njegovih savremenika, ponovljena saslušanja i studije pokazale su da se zasnivaju na čvrstim temeljima. Njegova kombinacija lepote i nepredvidljivosti, krajnje emocionalne dubine i intelektualne strogosti u toliko žanrova je nenadmašna i verovatno će uvek biti!
Foto: Pixabay/E_W / Kuća u Beču u kojoj je Betoven živeo dok je komponovao Devetu simfoniju
Ponovo otkrijte Betovena - BTHVN2020
Uprkos zaključavanju i pandemiji, obožavaoci širom sveta sa tipičnim entuzijazmom slave 250. godišnjicu njegovog rođenja. U martu su izvođači Berlinske državne opere izašli na scenu kako bi pevali odlomke iz njegove herojske Devete simfonije. U maju su nemački zvaničnici otvorili njegovu kuću iz detinjstva u centru Bona.
Moto Bonskog obeležavanja godišnjice bio je „Ponovo otkrijte Betovena“, a logo manifestacije „BTHVN2020″. Naziv logotipa proizašao je iz zaostavštine kompozitora, koji se povremeno na svojim partiturama i pismima potpisivao bez samoglasnika – „BTHVN“.
Perfektan logotip, a jasno je da je Betoven bio i vizionar i preteča današnjeg internet slenga u kojem je uvreženo skraćivanje reči.
Svakom od ovih slova organizatori su dali po jednu nemačku reč, koja je ključna za razumevanje Betovenove ličnosti – slovo „B“ ide uz naziv Betovenovog rodnog grada „Bonn“, slovo T prvo je slovo reči „Tonkünstler“ što znači „kompozitor“, reči na slovo „H – Humanist“ i „V – Visionär“ otkrivaju da je Betoven bio humanista i vizionar, poslednje slovo „N“ ide uz reč „Natur“ i upućuje na Betovenovu veliku ljubav prema prirodi.
Turistička organizacija Nemačke (GNTB), koja je lansirala kampanju Discover Betoven, u Beogradu je prijemom za novinare i mini-koncertom Muzikona obeležila veliki jubilej.
To je bila prilika da se javnost ponovo podseti na pijanistu, čija je muzička tehnika bila revolucionarna za ono doba. Krasila ju je neverovatna snaga u brzim i snažnim muzičkim tokovima, a izrazita melodioznost u laganim i raspevanim. Bila je to prava detonacija eksploziva prema pijanističkoj tehnici starog kova koja je krasila Betovenove prethodnike, a koja je upoređivana sa baratanjem lukom i strelom. Kada bi dirigovao orkestrom, Betoven bi se visoko uzdizao, snažno uspravljao kod silovitih i brzih zvučnih pokreta, a gotovo saginjao pod pult kod umerenih, sporih i raspevanih. Uopšte uzev, kao interpretator bio je nemiran, plahovit, emotivan, ali i veoma izražajan, pa čak i savršen.
Foto: bthvn2020.de
A koliko znate o Ludvigu van Betovenu, čiji ćemo 250. rođendan proslaviti 17. decembra 2020. godine? Proputujte sa nama virtuelno kroz Nemačku i u zagonetku #DiscoverBeethoven dodajte neke iznenađujuće činjenice o umetniku, ličnosti i pobunjeniku Betovenu!
U Bonu
Betovenova kuća: Kompozitor je rođen u Bonu u ulici Bonngasse broj 20. Ova kuća je jedna od glavnih atrakcija rajnske oblasti i prikazuje život i zaostavštinu velikog virtouza. U njoj se nalazi najveća zbirka predmeta iz Betovenovog života.
Pred samu godišnjicu Betovenovog rođenja, 16. decembra 2019. godine, priređena je gala ceremonija ponovnog otvaranja kuće za javnost – ovom spektakularnom događaju prethodilo je ekstenzivno renoviranje i proširivanje izložbenog prostora. Kolekcija sadrži više od 150 eksponata među kojima su prepiske, pisma, manuskrupti, slike, nameštaj i predmeti iz svakodnevnog života velikog kompozitora.
Betoven vođena tura povezuje 17 lokacija u Bonu koje su bile značajne za život i rad ovog umetnika.
Betovenova kuća / Foto: Pixabay/neufal54
Četvoronedeljni Betovenfest se slavi s jeseni svake godine još od 1845. Betovenova dela predstavljena su kroz oko sedamdeset koncerata u kojima učestvuju internacionalni orkestri, ansambli i solisti na više od 20 lokacija u gradu i okolini. Tokom trajanja festivala posetioci imaju priliku da uživaju u brojnim muzičkim programima tokom kojih poznati umetnici kombinuju originalni zvuk sa modernim interpretacijama savremenih orkestara, kao i u pozorišnim i baletskim predstavama, edukativnim radionicama, džez svirkama...
Betovenova nedelja – festival kamerne muzike se održava krajem januara i početkom februara.
Betovenova dvorana / Foto: Wikimedia/Magnus Manske
Betovenova dvorana: Ova koncertna dvorana uvrštena je među spomenike svetske kulturne baštine, nalazi se na obali reke Rajne u Bonu, a trenutno je u procesu rekonstrukcije koja će trajati do 2022. godine. Dvorana je dom Betovenovog orkestra koji, sa svojih 106 muzičara, predstavlja jedan od najprominentnijih na nemačkoj orkestarskoj sceni. Svake sezone ovaj orkestar nastupa sa oko 120 opera i 50 koncerata.
Skulpture i spomenici:
Spomenik Betovenu koji se nalazi na Munsterplacu u Bonu delo je proslavljenog vajara Ernsta Henela iz Drezdena. Podizanje ovog spomenika je finansirano kroz dobrovoljne priloge a otkriven je tokom prvog Betovenfesta 12-og avgusta 1845. godine.
Foto: Michael Sondermann / Munsterplac u Bonu
Posetioci Rheinaue parka u Bonu imaju priliku da se dive skulpturi Betovena koja je izvedena po uzoru na crtež Pitera Brojera iz 1914. godine.
Skulptura Betovenove glave koju je tokom šezdesetih kreirao Franc Roter podignuta je 2010. godine u Redoutenpark-u u kvartu Bad Godesberg u Bonu.
Betonska sklulptura Betovenove glave, delo Klausa Klameriha, još od 1990. godine privlači pažnju posetitelja javnih vrtova Betovenove dvorane.
Još jedan dodatak Bonskoj kolekciji javnih, spoljnjih skulptura postavljen je 2014. godine u Stadtgarten park i to u vidu parcijalno bojenog bronzanog odlivka koji je delo Markusa Luperca.
Vrtovi Betovenove kuće takođe imaju puno Betovenovih bisti, kao i skulpturu autora Nauma Aronsona koja je dignuta 1905. godine.
Foto: Sonja Werner/ Vrt Betovenove kuće
Na Rajni
Kuća Betovenove majke u Koblenc-Erenbrajtstenu: U kući u kojoj je rođena Betovenova majka Marija Magdalena predstavljena je izložba o njenom životu. Ovde posetioci imaju priliku da vide slike i postere, predmete iz svakodnevnog života, instrumente, originale i replike predmeta iz bogate arhivske građe, prikaze Betovena i njegove majke u umetnosti 20-og i 21-og veka.
Bivša Mihaelsberg opatija u Zidburgu: Mladi Betoven jednom prilikom je svirao orgulje u ovoj lokalnoj crkvi koja je vidljiva sa velike udaljenosti i dominira gradskim pejzažem. Do opatijska crkva stiže se kroz zgrade bivše opatije. Otvorena je tokom dana a ulaz je besplatan.
Betovenov park u Kelnu: Ovaj park zauzima od oko 40 hektara i predstavlja jedan od mnogih parkova koji su kreirani tokom 1920-ih godina.
Foto: Michael Sondermann / Munsterplac u Bonu
Širom Nemačke
Betovenov kvart u Auzburgu nastajao je u periodu od 1880. do 1910. godine. Ovo stambeno područje danas je jedno od najekskluzivnijih u celom gradu.
Gradska bibilioteka u Berlinu: jedna od najznačajnijih zbirki predmeta povezanih sa Ludvigom Van Betovenom sastoji se od brojnih rukopisa, skicen blokova, pisama i beležaka o razgovorima, kao i otprilike trećinu kompozitrove muzičke zaostavštine u javnom domenu zajedno sa originalnim rukopisom Devete Simfonije koja se nalazi na listi UNESCO-ve nematerijalne svetske kulturne baštine.
Foto: Pixabay-falco/Schauspielhaus, Berlin
Bivše pozorište Schauspielhaus je bilo mesto na kojem je publika po prvi put imala priliku da čuje izvođenje Betovenove Devete Simfonije u Berlinu 1826. godine. Danas, kamerna muzika koju je komponovao ovaj genije i njegovi savremenici zauzima najvažnije mesto u Betovenovoj Hali Berlinske Koncertne Dvorane na trgu Gedarmenmarkt svake subote popodne.
Foto: Pixabay/Alexander Naumann / Berlinska Koncertna Dvorana
Koncertna dvorana Gevandhaus u Lajpcigu i čuveni Gevandhaus orkestar sinonimi su za nezaboravne nastupe, pod dirigentskom palicom Kurta Masura, a u repertoar su ubrojane sve Betovenove simfonije kao i tradicionalno izvođenje Devete Simfonije na završetku godine.
U Lajpciškom muzeju lepih umetnosti posetioci imaju priliku da se dive verovatno najpoznatijoj Betovenovoj skulpturi na svetu – delu Maksa Klingera iz 1902. godine kao i savremenoj verziji koja se nalazi ispred muzeja a izradio ju je Markus Luperc.
Memorijal Valhala kraj Regensburga – dvorana slavnih nemačke istorije i kulture u svojoj postavci ima bistu poznatog kompozitora.
Poseioci Ninberga će u kvartu svetog Johanisa imati priliku da vide mermernu statuu Betovena, delo vajara Konrada Rota iz 1827. godine.
U gradu Rostoku na baltičkoj obali nalazi se reljef na kome je prikazan Betoven koji je izradio Paul Valat.
U Frankfurtu, u parku Taunusanlage nalazi se se Betovenova skulptura koji je dizajnirao Džordž Kolbe u periodu između 1926. i 1948. godine.
PROČITAJTE I:
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari