Književnost
književnost/14.01.2019.

Vladimir Tabašević dobio NIN-ovu nagradu

književnost
  • Privatna arhiva
Autor fotografije:

Kaleidoskop media

Roman "Zabluda Svetog Sebastijana" Vladimira Tabaševića nagrađen je NIN-ovom nagradom za najbolji roman u 2018. godini.

Šestočlani žiri u kojem su Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović saopštio je 14. januara u Dorćol platzu 65. dobitnika NIN-ove nagrade.

U obrazloženju žirija se navodi da se Tabašević "svojim trećim romanom vraća samosvojnom izrazu koji je ponudio i  u knjizi 'Tiho teče Misisipi', pa čak i njenim temama ratnoj traumi, odnosu sa majkom, samoćama, ali sada kao sazreli pisac koji vlada jezikom i pričom bez priče, atmosferom i složeniim motivima, potpuno se predaje kontrolisanom jezičkom delirijumu".

Tabašević u nagrađenom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj, uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, koji je bio vođa pretorijanske garde koja je progonila hrišćane, ali ih je, kad god je mogao, spasavao od sigurne smrti. Kada to nije mogao, hrabrio ih je da stradaju za hrišćanstvo, skrivajući u svom srcu nadu da će vera opstati i jačati upravo kroz žrtvu na koju ih je tajno podstrekivao.

Poigravajući se likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, Tabašević ispisuje priču o ratu 90-ih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju.

U najužem izboru za ovu prestižnu nagradu bili su još romani "Odustajanje" Jelene Lengold, "Prekasno" Branke Krilović, "Uhvati zeca" Lane Bastašić, "Deseti život" Saše Savanović i "Beogradski trio" Gorana Markovića.

Za nagrađeni roman glasali su Zoran Paunović, Branko Kukić i Marjan Čakarević. Za roman "Beogradski trio" Gorana Markovića glasao je Ivan Milenković, a za roman "Uhvati zeca" Lane Bastašić glasala je Tamara Krstić.

Vladimir Tabašević je rođen 1986. u Mostaru. Studirao je filozofiju u Beogradu. Do sada je objavio knjige poezije "Koagulum" (2010), "Tragus" (2011), "Kundak" (2012), "Hrvatski kundak" (2014).

Njegov prvi roman "Tiho teče Misisipi" (Studio Znak, 2015) štampan je samostalno i našao se u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Tabašević je osnivač i jedan od urednika internet časopisa Prezupč, koji se bavi pitanjem klasnih odnosa u društvu.

Dobitnik je regionalne nagrade za priču "Rat", u okviru Biber festivala i nagrade "Mirko Kovač" za najbolju knjigu mladog autora. Živi u Beogradu.


PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

GOJKU BOŽOVIĆU KOČIĆEVO PERO

MUHAREM BAZDULJ - BEG OD PREDVIDLJIVOSTI

STIV AVERIL, INTERVJU: UZBUDLJIVA SARADNJA SA U2

ZORAN PAUNOVIĆ, INTERVJU: ŽIVOT JE LEPŠI AKO UMETE DA ČITATE


Žiri za NIN-ovu nagradu, koji je primio rekordan 201 naslov na čitanje, uvrstio je 12 naslova u uži izbor.

U najužem izboru su čak tri romana prvenca, koje potpisuju Branka KrilovićLana Bastašić Saša Savanović.

Jelena Lengold bila je ranije u širem izboru za NIN-ovu nagradu romanom "Baltimor", a Tabašević je bio i u najužem izboru.

Filmski i pozorišni reditelj Goran Marković ranije je objavio kratki roman "Tito i ja".

Od romana u najužem izboru, po dva su objavili Kontrast (Uhvati zeca Lane Bastašić iDeseti život Saše SavanovićLaguna (Beogradski trio Gorana Markovića i Zabluda Svetog Sebastijhana” Vladimira Tabaševića), Geopoetika je izdavač romana "Prekasno” Branke Krilović, a Arhipelag "Odustajanja" Jelene Lengold.

Prošle godine NIN-ova nagrada za najbolji roman dodeljena je Dejanu Atanackoviću za “Luzitaniju”, u izdanju Besne kobile, što je bio prvi trijumf jedne manje izdavačke kuće posle nekoliko uzastopnih godina u kojima je dominirala Laguna, kao izdavač romana Gorana Gocića, Filipa DavidaDragana Velikića i Ivane Dimić.

Intervju sa Dejanom Atanackovićem možete pročitati OVDE.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.

Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box