Književnost
književnost/20.01.2021.

Sedam finalista za NIN-ovu nagradu

književnost
  • Logo
Autor fotografije:

Kaleidoskop media

 

Od 17 naslova iz užeg izbora za finale NIN-ove nagrade odabrano je sedam romana. Ime 67. dobitnika NIN-ove nagrade biće saopšteno u ponedeljak 25. januara u 13 sati.

„Nažalost ove godine, usled epidemiološke situacije koja je i dalje visokorizična, nećemo se susresti uživo na proglašenju dobitnika najznačajnijeg književnog priznanja za roman napisan na srpskom jeziku, već ćemo to učiniti onlajn, putem Zoom aplikacije. Nadamo se da je ovo prva i poslednja godina u kojoj se ime dobitnika najvažnijeg književnog priznanja saznaje u virtualnom prostoru“, poručili su iz redakcije NIN.

Žiri u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić (predsednik) doneo je odluku o sedam romana koji ulaze u trku za prestižnu književnu nagradu. To su:

Vladan Matijević, SLOBODA GOVORA – Laguna

Darko Cvijetić, ŠTO NA PODU SPAVAŠ – Književna radionica Rašić

Svetislav Basara, KONTRAENDORFIN – Laguna

Enes Halilović, LJUDI BEZ GROBOVA – Laguna

Savo Stijepović, PREKRASNE RUŠEVINE – Dereta

Bojan Savić Ostojić, NIŠTA NIJE NIČIJE – Kontrast izdavaštvo

Ognjen Spahić, POD OBA SUNCA – Kontrast izdavaštvo

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Tokom proteklih 65 godina dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije. Njen trostruki laureat bio je jedino Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić, koji bi sada mogao da postane trostruki dobitnik. Davičo je i jedini laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno (1963. i 1964).

Nagrada je do sada svega pet puta dodeljena ženama-piscima - Dubravki Ugrešić 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković 1995. godine Grozdani Olujić 2009. godine, Gordani Ćirjanić 2010. godine i Ivani Dimić 2016. godine.

Nagrada nije dodeljena jedino 1959. godine, kada je napravljen presedan radi stimulisanja kvaliteta. Bez nagrade tada je ostao Miodrag Bulatović sa romanom „Crveni petao leti prema nebu“. Međutim, Bulatović je kasnije, 1975, ipak dobio NIN-ovu nagradu za roman „Ljudi sa četiri prsta“. NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš, nagrađen 1972. godine za „Peščanik“, i Milisav Savić, koji je to priznanje dobio 1991. godine za „Hleb i strah“.


PROČITAJTE I:

INTERVJU, DRAGAN VELIKIĆ: NISMO SVI ZVERINJE U CIRKUSU VUČIĆ


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.