Književnost
književnost/13.01.2021.

NIN-ova nagrada: 17 romana u užem izboru

književnost
  • Pixabay
Autor fotografije:

Kaleidoskop media

 

NIN-ov žiri u sastavu Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i Teofil Pančić (predsednik žirija), načinio je drugu selekciju romana koji konkurišu za roman godine za 2020.

U užem izboru za NIN-ovu nagradu (spisak sačinjen po redosledu pristizanja) nalaze se, između ostalih, nove knjige dva književnika koja su ranije već dobila prestižno književno priznanje, tri pisca kojima je nagrada prethodnih godina zamalo izmakla i čak četiri romana-prvenca.

1. Vladan Matijević, SLOBODA GOVORA – Laguna
2. Darko Cvijetić, ŠTO NA PODU SPAVAŠ – Književna radionica Rašić
3. Svetislav Basara, KONTRAENDORFIN – Laguna
4. Enes Halilović, LjUDI BEZ GROBOVA – Laguna
5. Uroš Dimitrijević, SIROTI MALI RATOVI – Presing
6. Filip Grujić, PODSTANAR – LOM
7. Jovica Aćin, POLAZEĆI OD KRAJA SVETA – Laguna
8. Vladimir Kopicl, PURPURNA DEKADA – Dereta
9. Savo Stijepović, PREKRASNE RUŠEVINE – Dereta
10. Nenad Teofilović, FRAKTURA – Dereta
11. Srđan Srdić, LjUBAVNA PESMA – Partizanska knjiga
12. Zvonka Gazivoda, HOSTEL KALIFORNIJA – Geopoetika
13. Boris Miljković, JUGOSLOVENI – Geopoetika
14. Bojan Savić Ostojić, NIŠTA NIJE NIČIJE – Kontrast izdavaštvo
15. Lazar Pašćanović, SPAM – Imprimatur
16. Radovan Beli Marković, STOJNA VETRENjAČA: četiri kanata – Srpska književna zadruga
17. Ognjen Spahić, POD OBA SUNCA – Kontrast izdavaštvo


U NIN-u od 14. januara biće objavljene kratke prikaze odabranih dela, a već u narednom broju razgovori sa finalistima. U ponedeljak, 25. januara, saznaćemo ko je 67. dobitnik najvažnijeg domaćeg književnog priznanja.

Izdavačka kuća Laguna je saopštila da je od 17 naslova i četiri u izdanju Lagune: „Sloboda govora“ Vladana Matijevića, „Kontraendorfin“ Svetislava Basare, „Ljudi bez grobova“ Enesa Halilovića i „Polazeći od kraja sveta“ Jovice Aćina.

I formom i sadržinom Matijevićev roman „Sloboda govora“ od samog početka uvlači čitaoca u atmosferu novinarskog posla i njegovog preplitanja sa političkim interesima do najviših struktura vlasti. Priča o misterioznom nestanku novinara Čomskog i njegovom prijateljstvu od studentskih dana sa kolegom Vladimirom F. čita se kao najuzbudljiviji triler. Ali iza tog zapleta krije se opora slika erozije svih vrednosti, izdaje, pogubnih podela i sudbine novinara i srpskog društva uopšte u tri poslednje neslavne decenije.

Neiscrpan humor i hiperbola glavna su Basarina oružja u romanu „Kontraendorfin“, svojevrsnom nastavku „Andrićeve lestvice užasa“. Demistifikacija nacionalnih veličina i bardova, od Andrića do Đilasa, razobličavanje tobožnjih istorijskih i biografskih kontroverzi kod njega je uvek u službi izvrgavanja ruglu pogubnog srpskog mentaliteta, ideoloških zanosa i nacionalne megalomanije njegovih nosilaca, čije je samouništavajuće razmere u literarnoj formi uzdigao do groteske i ubojite, bespoštedne satire.

Vrhunski romani donose jezu, pomeraju granice pripovedanja, poniru u vrelo našeg bića, izranjaju iz podsvesti kao lampe sa svetlošću kakvu još nismo videli. U Halilovićevom romanu „Ljudi bez grobova“ sve počinje od ljubavi. Mladić je zavoleo devojku, ali prosci su već došli kod njenog oca. Devojka nije mogla da pogazi očevu reč, a zaljubljeni mladić nije podneo gubitak. Zaljubljen i povređen, puškom je delio pravdu-nepravdu. Odmetnuo se i potera za njim trajala je 47 dana.

„Istina je samo priča“ – glavna je misao romana Jovice Aćina „Polazeći od kraja sveta“, u kome čitamo o iskonskoj vezi između muškarca i žene, o ljubavi koja se definiše kroz priče. Iskonska pripovedačica kod Aćina je žena, savremena Šeherezada koja sanja: priča o kraju sveta, o pogrešno zabeleženoj sagi o Odiseju, o Okamovim i drugim britvama, o smrti Trakla i Tarkovskog, o dvojici Antifona… Ali dok se borhesovski razvija odnos između njih, on shvata da je zapravo bolestan od ljubavi. I ma koliko se te priče iz sna odnosile na priče iz istorije civilizacije, one govore i o sadašnjem trenutku.

Šansu da drugi put dobiju ovo prestižno književno priznanje imaju Matijević i Basara, dok bi Haliloviću i Aćinu ovo bio prvi NIN.


NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Tokom proteklih 65 godina dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije. Njen trostruki laureat bio je jedino Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić, koji bi sada mogao da postane trostruki dobitnik. Davičo je i jedini laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno (1963. i 1964).

Nagrada je do sada svega pet puta dodeljena ženama-piscima - Dubravki Ugrešić 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković 1995. godine Grozdani Olujić 2009. godine, Gordani Ćirjanić 2010. godine i Ivani Dimić 2016. godine.

Nagrada nije dodeljena jedino 1959. godine, kada je napravljen presedan radi stimulisanja kvaliteta. Bez nagrade tada je ostao Miodrag Bulatović sa romanom „Crveni petao leti prema nebu“. Međutim, Bulatović je kasnije, 1975, ipak dobio NIN-ovu nagradu za roman „Ljudi sa četiri prsta“. NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš, nagrađen 1972. godine za „Peščanik“, i Milisav Savić, koji je to priznanje dobio 1991. godine za „Hleb i strah“.


PROČITAJTE I:

FENOMEN "IGRE PRESTOLA"


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.