Film
film/20.10.2023.

Počelo obeležavanje 60. godina DKC

film
  • Marija Konjikušić©KCB
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Marija Konjikušić©KCB

 

Veliki jubilej – 60. godina neprekidnog rada Dvorane Kulturnog centra Beograda, kao najstarijeg aktivnog bioskopa u Beogradu, započeo je sinoć dodelom počasnih mesta  istaknutim autorima koji su obeležili srpsku i jugoslovensku kinematografiju protekle decenije.

Oni među njima koji su zauzeli mesta obeležena pločicama bili su Slobodan Šijan, Darko Bajić i Zdravko Šotra, a mesta imaju i Đorđe Kadijević, Boro Drašković, Miloš Radivojević, Želimir Žilnik, Lordan Zafranović, Srđan Karanović i Goran Marković. Posebno mesto dodeljeno je i dugogodišnjoj glavnoj urednici programa, Vesni Danilović, rekli su Zorana Đaković Minniti, poćnica direktora KCB za programe i Ivan Aranđelović, urednik filmskog programa DKC. Kako su oni najavili: mesta u DKC nisu numerisana, ali su od sada neka rezervisana!

Pred dupke punom salom DKC potom je otvoreno prvo izdanje međunarodnog Festivala nesnimljenog filma, ili rečima Stefana Arsenijevića, reditelja, dugogodišnjeg filmskog urednika DKC i jedan od glavnih autora koncepcije programa godišnjice: „Ideje reditelja koje su iz raznih razloga naišle na prepreke, ili kao u slučaju filma 'Tramontana' Srđana Karanovića i njegovih 30 godina prepreka, publika sada ima priliku da čuje same reditelje o njihovim idejama i motivima, glumci koji je trebalo da igraju glavne uloge čitaće delove scenarija, slušaće se pesme koje su inspirisale nastanak ovih dela, gledati fotografije lokacija...".

Festival je otvorio Rajko Grlić komentarom o filmovimа koje nije uspeo da ostvari: „Moje groblje nesnimljenih filmova nije malo. Oni imaju velike i male nadgrobne spomenike, a ovo što ćete večeras prikazati kao nesnimljeno je možda najveći nadgrobni spomenik tog groblja. Teško da postoji drugi film koji sam teže prežalio što ga nisam napravio. Ideja je bila jednostavna: Ante je napisao jednu divnu, veselu, šašavu, avanturističku knjigu i onda smo mi seli i promenili pola knjige i napravili scenario za koji ja verujem da je možda najbolje što smo nas dvojica ikada napravili."

O samoj ideji scenarija, Ante Tomić je rekao: „Meni su inspirativni ti neoženjeni muškarci u našim selima: njih je veoma puno u svim našim selima. U svim našim selima žive neki zapušteni, neobrijani muškarci koji piju ispred seoskog dućana. Opazio sam da su oni veoma često nesretni, usamljeni ljudi, i da se zapravo boje žena, da su vrlo sramežljivi." Priča je stara koliko i veka, o momku i devojci koji se zaljubljuju, ali ona ima talog sadašnjeg vremena previše ljudi i premalo topline.

Filmska produkcija izgleda odražava tu situaciju u samoj svojoj suštini. Rajko Grlić daje svoje izoštreno viđenje: „Ja sam odrastao u kinematografiji koja je volela da je neko gleda, u kinematogafiji gde, ako ja provedem tri-četiri godine sastavljajući neku priču, bilo bi mi strašno drago da neko deli sa mnom tu priču u tami kinodvorane. Filmovi su se skupili, ljudi su počeli praviti filmove sa tri lika u čošku sobe, počeli su se proizvoditi tzv. art-filmovi koji komuniciraju sa tri festivalska direktora, mamom i tatom."

Međutim, Grlić je bio uporan, iako neuspešan, da da protivtežu onome što je prepoznavao u životu savremenog filma: „Kako su generacije iza nas polako smanjivale priče, sve manje likova, sve više smo bili u stanjima, a sve manje u pričama, meni se činilo da je film izgubio u našim krajevima veselje postojanja i činilo mi se da je ova Antina knjiga, i to što smo mi iz nje izvadili, jedan divan predložak za jednu cirkusku predstavu. Tako da je ideja bila da se film vrti u šatorima, da Ti Bi Ef svira uživo, da budu titlovi kako bi se pevalo karaoke tokom filma, da se pije pivo i jede neka hrana, da se jednostavno napravi neko ogromno veselje oko filma.

To je bila namera, nije se dogodila, ali hteli smo da se igramo, našli smo lokacije i sve, ali imali smo producente koji, hajdemo tako to reći, nisu bili spremni da to preuzmu i naprave, tako da se to nije dogodilo."

Veče je zaokruženo projekcijom filma „Ustav Republike Hrvatske", film koji je isti rediteljsko-scenaristički dvojac snimio umesto „Čuda", a koji je najgledaniji film u DKC-u u poslednjih deset godina.

Ulaz na Festival nesnimljenog filma je slobodan, kako na razgovore, tako i na filmske projekcije i trajaće i sutra i prekosutra: u petak 20. oktobra, Goran Marković predstaviće scenario za nesnimljeni film „Doktor D" koji govori o fiktivnom ratnom zločincu koji preuzima lažni identitet nadrilekara. Iako film nikada nije snimljen, nedavno je pretočen u roman. Samo na Festivalu, publika će moći da čuje originalni scenario u izvođenju Tihomira Stanića, Sergeja Trifunovića i Katarine Marković.


PROČITAJTE JOŠ:

VIKTOR IVANČIĆ, INTERVJU: HRVATI I SRBI ILI PSUJU ILI OBOŽAVAJU


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.