Teatar
teatar/27.03.2017.

Japanska mitologija na Festivalu igre

teatar
  • Promo
Autor fotografije:

Piše: Bojana Spalević                                                        

Predstava Jama Škotskog plesnog teatra koja je prikazana u nedelju na sceni Sava centra, dočarava paganske običaje sa planinskih vrhova Japana.

Škotski plesni teatar je škotska nacionalna kompanija savremene igre i deo je Dandi Rep teatra. Predstava „Jama“ je delo koregrafa Damijena Žalea koji je za potrebe performansa inspiraciju tražio u vulkanskim ostrvima i vezi između planina Japana i škotskih predela. Delo se izdvaja po korišćenju i zamisli bine – publika i igrači su istovremeno na sceni.

„Nalazim da su Kelti poput Šinta u Japanu. Japanci planine doživljavaju kao zemlju bogova i nije svakome dozvoljeno da se penje na planine. Jamabaši je pleme koje i dalje živi na arhaičan način i kao da je ostalo zarobljeno u prošlom vremenu. Oni imaju mogućnost da osvajaju planine i predstavlaju vezu između običnog sveta i božanskih bića“, govori Damijen Žale.

Umetničku predstavu izvodi osam igrača, s tim da je jedna uloga podeljena između dva igrača. Dve trećine komada igrači ne pokazuju svoje lice i emocije. Izvođenje igre je na rotacionoj platformi koja podseća na vulkan. S obzirom na to da je ovakav izgled platforme, koreograf je nastojao da pokaže da je upravo gravitacija važna snaga koja sugeriše osećanja.

„Moja dodatna inspiracija su i monasi koji žive 100 kilometara od Fukušime. Oni svake godine izvode paganske rituale koji pokazuju njihova shvatanja planina. Planine vide kao simbol majke, rođenja, ali i groba, mesta gde duša odlazi. Paganski običaji imaju duboko značenje i moja želja nije bila njihovo puko predstavljanje“, objašnjava Žale.

Muzika za „Jamu“ je delo dueta Winter family. Indonežanski duh u predstavu unosi dizajner iz Belgije Žan Pol Espanja. Za kostime igrača korišćena je konjska dlaka koja je sastavni deo baležanskih maski koje se koriste u borbi antagonističkih bogova te tradicije. Način na koji se na Baliju koristi igra, kao kanal ljudskog i božanskog, momenat je koji je želeo da prikaže i autor.

Damijen Žale je koreograf koji je sarađivao sa Marinom Abramovič. Zajedno su radili na novoj verziji Bolera za balet Pariske opere. Smatra da je Marina „sama za sebe planina“.

„Marina je ta koja nastoji da istraži granice psihičkog i fizičkog bola. Granice su najbolji način da se priča o slobodi. One nam dozvoljavaju da preispitujemo sebe u okvirima. Igrači svakodnevno rade na ispitivanju svojih ograničenja i to mi je uzbudljivo i interesantno. Volim da kroz ograničenja razumem mogućnosti. Suština je u nekomfornoj zoni naći komfor“, završava Damijen Žale.   

Jedan apstraktan komad unosi novu energiju u Beogradski festival igre. Paganski rituali su uvek okrenuti unutrašnjoj borbi i prezentuju borbu dobra i zla. Ovo delo nastoji da se čita kroz zemlju i korene.

Pročitajte još:

Forum Kreativna Evropa 2017.

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box