Muzika
muzika/8.05.2017.

Muzika koja leči sve bolesti ovog sveta

muzika
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
Autor fotografije:
Piše: Lela Milivojević

Orkestar Barcelona Gipsy Balkan Orchestra, međunarodni ansambl sa sedištem u Barseloni, koji pobuđuje ogromnu pažnju širom Evrope svojim jedinstvenim stilom koji sažima muziku Balkana, Srednjeg istoka i obala Mediterana održaće koncert 15. maja na Kolarcu.

Ivan Kovačević, kontrabasista iz Beograda je već pet godina deo orkestra koji izaziva senzaciju na svakom svom nastupu. U intervjuu za Keleidoskop on kaže da je najbolji opis interakcije ovih vrsnih muzičara i publike dao organizator koncerta u Gracu koji im je rekao da je njihova muzika “kao lek za bolesti ovog sveta”…

Kako je došlo do saradnje sa Barcelona Gipsy Balkan orkestrom, odakle Vi u Španiji?

Barcelona Gipsy Balkan Orchestra je bend koji je sastavljen od sedam članova  šest nacionalnosti i objektivno predstavlja socijalnu sliku Barselone, grada koji živi u simbolu zajednice različitih naroda, vere, jezika i stila života.

Početak ovog “putovanja” se odigrao pre pet godina na džem sešn večerima, po klubovima katalonske prestonice i odatle krenuo u podvig koji i dalje traje. Nikada nismo ni sanjali u šta će se pretvoriti ona prva skupljanja, razgovori, sviranja.

Moj boravak u Barseloni je počeo početkom 2001. godine, kada sam iz želje za širenjem muzičkih i geografskih granica upisao višu džez školu, nastavljajući svoje školovanje započeto na džez odseku muzičke škole Stanković. Izbor je pao na Barselonu, najviše zbog toga što sam znao da je sviranja na ulici jedan od načina da se opstane. Tako se i dogodilo. Prve tri godine mog boravka su bile u znaku najteže muzičke škole koju sam doživeo. Realnost uticaja umetničkog viđenja na svakodnevnog prolaznika asfaltom jednog grada. Sve ostalu u poređenju sa tim iskustvom je daleko jednostavnije. Da imam vremena i dan-danas bih svirao za ljude koji u tom momentu nisu tu da bi slušali….

Barcelona Gipsy Balkan orchestra je odmah posle osnivanja izazvala veliko interesovanje publike.

Nakon prvog diska 2012. godine, kada smo se jedva i znali, snimili smo i spot za više nego obrađivanu pesmu “Đelem, đelem” koja je danas na četiri miliona Youtube poseta. To nam je otvorilo vrata u svet.

Drugi disk smo snimili 2015. godine, pod naslovom “Balkan reunion”, nakon neverovatno posećenog koncerta održanog u Barseloni sa gostima sa Balkana kao što su King Ferus (Makedonija), Vlado Kreslin (Slovenija) i Nihan Davenciglou (Turska).

Te iste godine smo napravili turneju po prostorima stare Jugoslavije, snimajući dokumentarni film o nama i jednoj našoj turneji, Balkan Roots, i tom prilikom smo nastupali u Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu, Kragujevcu, Sarajevu, Skoplju i Ljubljani…

Sve se to odvijalo pod imenom Barcelona Gipsy Klezmer Orchestra.

Iz zakonskih razloga smo krajem 2015. godine promenili ime u Barcelona Gipsy Balkan Orchestra, mada i dalje imamo mnogo Klezmer muzike u repertoaru, i pod tim imenom snimili disk “Del Ebro al Danubio” (Od Ebra do Dunava) sredinom 2016. godine. Pesma čije ime nosi album napisala je na srpskom jeziku moja rođena sestra, Marija Kovačević, na melodiju poznate pesme “Opa cupa”. Priznajem da je neverovatno videti da ceo klub negde u belom svetu, peva pesmu na jeziku koji ne razume….

Da li ste se oduvek interesovali za ovaj muzički “miks”, šta je Vaš “izvorni” muzički senzibilitet? Opišite nam muziku koju stvarate sa orkestrom.

Iskreno, ovo je prvi put da se susrećem sa bilo kojim oblikom muzike koja nije afro-američkog porekla. Moj prvi susret sa muzikom je bio klavir sa šest godina, naravno, pod roditeljskom presijom klasične muzike. Tek kada sam završio nižu muzičku, sa 14 godina sam shvatio da je muzika ono što je moj život, a kontrabas sredstvo. Muzička karijera je išla od rokabilija, rokenrola, bluza do džeza.

Sve do te 2012. godine nisam ni sanjao da ću ući u korene balkanske muzike. Kao i većina mog društva, u znak bunta smo bili protiv bilo čega što nema rokenrola. Naravno, godine koje sam proveo u Srbiji na polju balkanske muzike su dale većinom poniženje i degradaciju.

Počevši saradnju sa muzičarima iz Barselone shvatio sam da postoji veliki izazov u muzici mojih korena i ono što me je najviše privuklo da počnem sa BGKO je to što je pristup drugačiji. Nema metalnog zvuka, nema fanfarije, svi instrumenti su “drvenog” zvuka, u tome sam osetio veliko zadovoljstvo, priznajem.

Istraživanje nove materije, vežbanje za mene potpuno novog stila, ritmovi koje nisam ni znao da postoje, otvorili su nova vrata…

Muzika koju stvaramo sa orkestrom raste i razvija se kako se razvijamo i mi… To je stalan proces koji se, nadam se, neće nikada zaustaviti… Vodimo džem sešn balkanske muzike svake nedelje u Barseloni i to nam je polje na kojem možemo da se isprobamo sa novim pesmama, aranžmanima itd.

Recite nam nešto o svojoj prethodnoj muzičkoj karijeri i orkestru Barcelona Gipsy Balkan.

Moj muzički rad u Beogradu je bio raznovrstan i, kao što sam pomenuo, bio vezan za crnačku muziku, koja je i dan-danas veliki deo mog života. Radio sam dugi niz godina sa svojim matičnim bendom, Crossfire, sa renomiranim bluz bendom Raw Hide (Sirova koža), a poslednjih godina se predao džezu, svirajući sa ljudima koji su danas simbol beogradske džez scene.

Po dolasku u Španiju, ubrzo sam počeo da radim sa ljudima čiji sam rad poznavao i pre odlaska. Posle nekoliko meseci snalaženja u gradu, počeo je intenzivni rad koji je i dan-danas istog ritma, 24/7…

Kroz dugi niz godina radio sam sa bendovima kao što su Nu Niles, Down Home, Bernat Font trio (sva tri je beogradska publika imala prilike da vidi uživo), Shine, a 2008. godine je započeo i karijeru bend koji i danas aktivno radi, los Mambo Jambo. Od 2010. godine vodim svoj big bend od 13 članova, Barcelona Big Blues Band, čime zadovoljavam i svoju potrebu za pisanjem aranžmana za duvače. Obzirom da je bend los Mambo Jambo moja potrebna veza sa rokenrolom, Big Band sa bluzom, sa džezom sam i dalje u kontaktu preko kvinteta sa kojim radim svoju muziku i sa kojim sam izdao disk pod svojim imenom, “Shift” 2014. godine i na kojem se nalaze najtraženiji džez muzičari Barselone.

Nastupali ste u puno zemalja, gde je bilo najintenzivnije kada su emocije koje proizvodi muzika u pitanju?

Nastupili smo do sada u 25 evropskih zemalja i sa ponosom mogu da kažem da su dva najbolja koncerta što se publike tiče bila u Beogradu i Zagrebu. Kada smo nastupali u beogradskom klubu Božidarac, mislio sam da će publika srušiti salu. Nisam mogao da verujem šta vidim. Pogotovu što smo svi bili nervozni, ne znajući kako će naše viđenje balkanske muzike biti prihvaćeno u arteriji Balkana.

Za relativno kratko vreme bend je negujući korenske muzike raznih naroda privukao veliku pažnju publike iz celog sveta. U čemu je “tajna”?

Mislim da tu ima od svega po malo. Veoma mnogo vežbamo, istražujemo, komponujemo, aranžiramo i, jednostavno, naš pristup muzici je publici dostupan. Svi članovi benda su, osim po nacionalnosti, potpuno različitih muzičkih korena, a niko se nije prethodno bavio tom muzikom, tako da je svako doprineo nekim poglavljem u pisanju knjige…

Sasvim sigurno je bilo i sreće, mada ni ona sama nikada ne dolazi…

Šta volite, slušate od “srpske” muzike?

Iskreno, oduvek sam bio veliki privrženik starogradske muzike. Odrastao sam na betonu i to se naravno odrazilo i na moj  muzički ukus.

Ima veoma interesantnih modernih pristupa folklornoj muzici i na današnjoj sceni, to mi je veoma zanimljivo i pratim kada god mogu…

Dalji planovi, lični, kao i Barcelona Gipsy Balkan orkestra?

Planovi ostaju isti. Da na našem zajedničkom putovanju omogućimo da ljudi upoznaju naš pristup muzici i samim tim životu, i da mi upoznamo što više ljudi širom sveta koji se ne boje drugog, koji se ne boje nepoznatog i koji su spremni da prime našu muziku kako je i mi doživljavamo… punim srcem.

Jedna od najlepših stvari koje nam je neko rekao, bilo je u Gracu, posle fantastičnog koncerta održanog u jednoj od najlepših sala koje smo videli… Organizator koncerta nas je prvi put video uživo, prišao nam i rekao jednostavno, skoro kroz suze:

Vi ste kao lek za bolesti ovog sveta”…

Nikada to neću zaboraviti i kada god nam je teško ili smo u krizi, setim se tog momenta koji daje snagu da idemo napred….

Pročitajte još:
Intervju, Fredi Kempf - Vratićemo se klasičnom zvuku


 

 

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box