Književnost
reklama
reklama
književnost/8.02.2017.

Svi ima da budu gospođe!

književnost
  • Oksana Toskić
  • Guliver/GettyImages
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
Autor fotografije:
Piše: Ana Radmilović

Preporuka, ili kako kaže na sajtu RTS uputstvo o korišćenju rodno-ravnopravnog jezika a koje se ovaj put odnosi na izbacivanje imenice gospođica iz službenog govora nije tako loša, iako je rodno-ravnopravna jedino u tom smislu da ekvivalent za neženjenog gospodina ne postoji kao imenica ni u jednom jeziku.

Postoje izrazi, imenice kao neženja, momak, ergen (mladi momci i ergeni do dva ora viju), bećar – što mu više dođe kao osobina nego bračni status ali gospodičić – ne postoji. Bar ne u iole ozbiljnom obraćanju. I to nije tako rodno-neravnopravno nego je više u-privatni-život-ulazeće oslovljavanje, pa tako, recimo, zaista nema smisla ženi od šezdeset godina reći da je gospođica jer to već ima posprdnu notu, ili daje jednu sliku karaktera. Za lice u drami je na mestu, imaš neku usedelicu i već ti se javlja gomila asocijacija, slika, situacija u koje ćeš jednu takvu staviti, da se smeje čitalac.

Čitajući, nametnulo mi se naravno i ono, uvek malo neprijatno pitanje pri popunjavanju određene vrste dokumenata, bračni status gde ti uvek dođe da napišeš „šta te briga“, a onda pitaš – je l’ u redu da napišem „razvedena“. I tu stižemo do nove potpuno diskrminišuće jezičke nepristojnosti. Zapitam se, postoji li imenica za razvedenog muškarca. A da je u upotrebi. Ako je žena raspuštenica, što opet zvuči kao jedna raspuštena, besprizorna, jedna koja je iskvarena i tako dalje, a šta je muškarac? Raspusnik, jeste bilo ali to se ne koristi i ne odnosi se samo na razvedenog nego i na bitangu koja živi boemski i ne čuva pare. Raspuštenik… ne vredi. Tako više niko ne govori. Dakle imenica za mušku raspuštenicu ne postoji.

Iz nekog razloga, a na to pomislivši, palo mi je na pamet da je ovo možda jedina normalna stvar a da je u vezi s jezikom i da je feminističkog karaktera. Čak sam, čuvši za brkate (starice) gospođice poželela da se upišem i ja u te feministkinje, ali me je prošlo kad sam shvatila koliko se bogatstvo jezika, koji nije uvek nežan, sabija u neke uske hodnike i oblači u sivo. Sad smo dakle svi gospođe kao što su nekad neke naše prethodnice bile drugarice. I nema tu, udata neudata, ova što je sa’ranila muža (pokoj mu duši) ili raspuštenica, i sva ta galerija lica koja ti se ukaže kad počneš da nabrajaš sve te imenice pa ti dođe simpatičan čak i onaj momak u poodmaklim šezdesetim i gospođica koja gunđa na malu penziju. Ali službeni jezik ne treba da se meša u privatnost, služba je služba a zamišljanje nekakvih brkatih gospođica je drugo, a nije ni pristojno.

S druge strane,  možda je u redu da svi opet budemo drugarice i neki  neka budu drugovi, jer nije pristojno ni da se rodno odvajamo. Ako se neki gospodin oseća kao gospođa (nema više gospođica) nije red da ga teramo da se odriče svog identiteta zbog uputa o’zgo. Brisel bi trebalo da razmotri i da se, pored gospođice, izbaci i rod. Ili da svi budu gospođe. Muškarcima neće smetati, a ako im smeta dosta je vala bilo i njihovog, a žene će odahnuti. I niko se više neće pitati kako to, gospođica a tako matora i još ako je lepa, pa gde ćeš sumnjivije. A ako nije lepa, tek onda ima da služi za podsmeh nekih tamo službenika koji se jedini službenim jezikom i služe, mislim, zbog njih se ovim bavimo. Šta ima neki ćata da me merka, zapitkuje i smeška se, hmmm  gospođa ili možda gospođica? Kao da me pita da li sam slobodna večeras, sakloni me bože.  Moći da bezobrazniku uzvrate sa: Gospođo službeniku, sram vas bilo!

Apsurd je međutim u tome što ćemo, kako god nas nazivali, svi zajedno kao bele lale, i dalje polagati račune čak i bankarskim službenicima da li smo razvedeni, u braku, nikad ženjeni, udovci i uskoro će nas pitati, kao što to uveliko rade mladim ljudima kada upisuju univerzitete po belom svetu, da li se osećaju kao žene, muškarci, jesu li hetero i tome slične, mnogo nasilnije, neuljudnosti koje drže ljude pod lupom jednog sistema koji me, po strani sva udobnost korišćenja kartice, oduvek prožima i nelagodom. Ti sad koristiš zajedničku Dajners kartu i, eto tako je to počelo, bračni drug može lako da zna na kakve si gluposti spiskala pare ili još gore, gde si bila kad si rekla da ideš na neko sasvim drugo mesto. I eto tebe izbačene iz gospođa – u raspuštenice. Pa onda objašnjavaj istom tom službeniku svoj bračni status. Hoću da kažem, dopada mi se da žene mojih godina oslovljavaju sa gospođo, kao što je red, i obavezno da mi se persira zbog „da se nosiš i otkad smo mi na ti i nemoj da me svojataš“, ali jezička uravnilovka kao i svaka druga uravnilovka nema veze ni s rodnom niti bilo kojom drugom ravnopravnosti. Trebalo bi da ima veze sa pravom na privatnost (šta te briga da l’ sam se razvela, da l’ sam sama il’ ću sad da ti zovem muža i ima da te prebije), a danas pričati o privatnosti je svojevrsni cinizam.

Tako da, drage drugarice čestitam na rodnoj ravnopravnosti s’ drugovima, pa svi lepo zajedno sa srećom i Bog da vas čuva u svetu gde kamera snima svaki vaš korak i ne samo da zna (ta kamera) jeste li udate nego i da li ste juče prevarile, lagale ili ponovo shvatile da baš volite svog muža. Sve ste to same napisale već nekome, na već nekoj mreži, rekle telefonom, onoga ko je zadužen da sve to prati (budite spokojne) to baš i ne zanima, pa neće obratiti pažnju ukoliko niste bezbednosno interesantne a, kao što sigurno, znate, i u Srbiji je od 2010. godine na snazi zakon o čuvanju podataka o elektronskim komunikacijama (ko s’ kim i koliko) i na to je obavezan svaki provajder kog plaćate. Rodno ravnopravni svet novih drugarica, sigurna koraka, pleše svoj ples u vražju mater, kao neki tužni predratni tango, onaj evropski, mračni. Ne onaj izvorni i pun života (dobro i smrti) nego jedan umoran, jedan koji više ništa ne čeka a u vazduhu se oseća jedan marširajući fašizam. I naravno rat. Nego manimo se mračnih tema, nego da poentiramo. 

Svi da budu gospođe! Muškarcima neće smetati, a ako im smeta dosta je vala bilo i njihovog.

Pročitajte još:

Ana Radmilović - Dakle, Dilan

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
User
Dragana N. (raspuštenica)
24.10.2016.

Gospodjo-gospodjice-drugarice, svaka vam čast! Sita se ismejah

User
Mornar
23.10.2016.

To sto pišete o ukidanju statusa gospođica je odavno uradila demokratska Nemačka. Ista ona Nemačka u kojoj ljudi stoje na semaforu i čekaju zeleno iako nema na kilometar automobila a pored njih u isto vreme na trotoaru sede pankeri i bez bojazni usmkravaju speed ili kokain, šta li već. Nemojte gospođice slučajno da se uvredite na to oslovljavanje a ako se i uvredite izvucite liniju iz vašeg nesesera. Ima i jos jedan obicaj ako niste znali da se iz neke kurtoazije starije zene oslovljavaju sa gospodo a one ce vec da nas isprave ako nadu shodno.

Vidi sve komentare
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box