Kaleidoskop media / Foto: Nebojša Babić
Premijera predstave Razvojni put Bore šnajdera Aleksandra Popovića u režiji Egona Savina biće održana u četvrtak 16. marta u 20.00 na Sceni „Ljuba Tadić“.
U predstavi igraju Nenad Jezdić, Radovan Vujović, Tamara Dragičević, Branislav Lečić, Nebojša Milovanović, Milica Gojković, Irfan Mensur, Branka Šelić, Lazar Đukić, Ognjen Nikola Radulović, Đorđe Pantović, Luka Lopičić, Katarina Rajković, Anđela Kuzmanović, Dunja Antić, Jana Rokić, Lana Vukašinović i Rade Stojiljković. Dramaturg je Božo Koprivica, scenograf Egon Savin, kostimograf Lana Cvijanović a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.
Komad Aleksandra Popovića Razvojni put Bore šnajdera prvi put je izveden 1967. godine. Popović je iste godine nagrađen Sterijinom nagradom za najbolju savremenu dramu (u to vreme Jugoslovenske pozorišne igre).
Po izboru kritike, u konkurenciji od 710 drama na srpskom jeziku, Razvojni put Bore šnajdera proglašen je najboljom dramom u periodu od 1944. do 1993. godine.
Aleksandar Popović: I ako posle svega treba da kažem šta danas mislim o svojoj sudbini kao čoveka i spisatelja, reći ću: moja je prošlost bila burna i teška, ali nije bila ni bedna, ni besmislena. Možda uopšte nisam bio u pravu, u većini sam bio u ogromnoj manjini, ali sam ostao veran svome nastojanju da nikada ne napišem ono što ne mislim.
Egon Savin: Aca je pisac neimaštine u svakom pogledu. Svi njegovi špijuni, dupedavci, mutivode, prefakute, barabe, šegrti, četnici, žandari, lopovi, partizani – svi žude za vulgarnim obiljem koje nikada nisu ni videli. Svi su njegovi likovi od istog soja – danas odbačeni podanici, poniženi i izgladneli, pretvorni i lukavi, a već sutra bahati nitkovi, vlastodršci. Popović zna kako se fukara domogne vlasti i kako uspeva da je zadrži. Likovi ovih istorijskih basni su lekovito amoralni. Popović ih sve bez razlike brani i razume, često se ljuti na svoje likove, kao što se čovek ljuti na samoga sebe. To je ono neodoljivo i neponovljivo u njegovom delu. To je onaj čehovljevski, nepatvoreni humanizam kakav osetimo u evropskoj dramskoj književnosti jednom u sto godina. Njegova isceliteljska toplina zrači iz svakog njegovog dela. Aca je bio nostalgični lenjinista. To se oseća i u njegovom delu. Zato ga i treba igrati.
Egon Savin je redovni profesor na Katedri za pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Režirao je brojne predstave raznovrsnog dramskog repertoara, od savremenih domaćih autora koje je postavljao na scenu sa neformalnim trupama do svetskih klasika u najvećim nacionalnim teatrima. Radio je širom bivše Jugoslavije i u inostranstvu: Budimpešta, Trst, Gorica, Beograd, Zagreb, Novi Sad, Skoplje, Sarajevo, Podgorica, Rijeka, Sombor, Kruševac i Zrenjanin.
Do sada je režirao šest drama Aleksandra Popovića: Tamna je noć, Teatar KULT, Beograd (1993), Mrešćenje šarana, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad (1996), Svinjski otac, Kruševačko pozorište, Kruševac (2004), Smrtonosna motoristika, Atelje 212, Beograd (2005), Pazarni dan, Atelje 212, Beograd (2010), Mrešćenje šarana, Narodno pozorište Republike Srpske, Banjaluka (2014).
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu režirao je predstave: Muke po Živojinu Radoslava Pavlovića (1985), Na letovanju Maksima Gorkog (1990), Mletački trgovac Vilijama Šekspira (2004), Šuma A. N. Ostovskog (2005), Tako je moralo biti Branislava Nušića (2007), Molijerovog
Tartifa (2008), U močvari Marine Kar (2009), Unosno mesto A. N. Ostrovskog (2014), Pod žrvnjem Dragoslava Nenadića (2016), Ujka Vanja A. P. Čehova (2018), Pučina Branislava Nušića (2021).
Višestruki je dobitnik najznačajnijih nagrada za režiju u zemlji i inostranstvu.
PROČITAJTE I:
90 PREMIJERNIH DOKUMENATARACA NA BELDOKSU
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari