Književnost
književnost/8.08.2019.

Valjevo: Dva lica kulture

književnost
  • Wikipedia
  • Vesna Stevanović-Raković / Valjevo, park Pećina
Autor fotografije:
Kaleidoskop media



U Valjevu je u toku tradicionalna kulturna manifestacija "Tešnjarske večeri", u okviru koje je bila planirana promocija dve knjige književnika Vlade Arsića "Neviđena Srbija" i "Priče uz ognjište". 

Prvobitno je stigla vest da zbog uslovljavanja i ucene valjevske biblioteke neće biti održano književno veče i promocija njegove dve knjige koja je bila najavljena za 9. avgust. Ipak, iz Valjeva stižu i lepe vesti - promocija će biti održana istog dana, u klisuri reke Gradac, pored mosta koji je poneo ime po Milovanu Glišiću, jednom od najvećih pripovedača u istoriji srpske književnosti. 

A šta se dogodilo u Valjevu prenosimo u "saopštenju kulturnoj javnosti Valjeva", koje je uputio sam književnik, koji navodi da je biblioteka od njega tražila da sam kupi svoju knjigu i da je pokloni biblioteci! 

"Neposredan povod za ovu odluku je nemogućnost Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“ iz Valjeva da obezbedi 1 (slovima JEDAN) primerak zbirke „Priče uz ognjište“, kako bi je pročitali i s njom se upoznali, čime bi se, pretpostavljam, narušio i sam kvalitet ove kulturne manifestacije. S druge strane, nisam u prilici da izađem u susret i udovoljim molbi valjevskih bibliotekara da lično kupim i pošaljem im u Valjevo taj jedan primerak iz mnoštvo razloga, a navešću samo dva: 

Prvi je što sam od oktobra prošle godine do danas održao 63 promocije svog književnog stvaralaštva, od Blaca preko Budimpešte i Beča, i od Kladova preko Banjaluke do Budve, i uvek na poziv organizatora. I nikada, niko, nije tražio niti uslovljavao da im bilo šta poklonim, naročito kada se zna da svaki autor do primerka svojih knjiga dolazi na isti način kao i svaki drugi čitalac, kupovinom u najbližoj knjižari. 

Drugi razlog je princip, ali i brojna neprijatna iskustva koje sam doživeo sarađujući sa valjevskim institucijama. Naime, moji verni čitaoci znaju da u svim delima pominjem Valjevo iako u njemu nisam rođen, niti sam u njemu ikada živeo. I u poslednjoj zbirci, koja je i povod mog obraćanja, od 13 priča čak četiri se odvijaju upravo u Valjevu i njegovoj okolini. 

Roman "Kad zvona zaneme" o epidemiji pegavog tifusa u Valjevu, 1915. godine, prema zvaničnim podacima Narodne biblioteke Srbije za 2017. godinu, bila je šesta najčitanija knjiga u mreži svih biblioteka u Srbiji, čime je, verujem, više doprinela promociji grada na Kolubari nego sve knjige zajedno objavljene tokom poslednjih godina. Prepoznajući vrednost ovog štiva mnoge opštine u Srbiji otkupile su izvestan broj primeraka kako bi njima darivali svoje goste (samo je opština Lajkovac otkupila 100 knjiga), dok grad Valjevo nije našao za shodno da na svojim policama ima barem jedan primerak. Štaviše, lično sam poklonio primerke knjiga Valjevskoj biblioteci, valjevskom Muzeju, Valjevskoj gimnaziji i drugim ustanovama", deo je "saopštenja kulturnoj javnosti Valjeva" u kome Vlada Arsić objašnjava zbog čega neće biti održana promocija njegove dve knjige u okviru programa Tešnjarskih večeri. 

Vlada Arsić / Foto: Facebook

Arsić je u saopštenju napisao i to da ovo neprijatno iskustvo sa valjevskom bibliotekom nije jedino koje je vezano za Valjevo. 

"Svoju privrženost gradu na Kolubari, koju baš i nije lako objasniti, pokazao sam i proletos kada sam kao edukator Fondacije "Tijana Jurić" ponudio da održim seriju tribina u valjevskim osnovnim školama na temu opasnosti na internetu i načinu manipulacija internet-predatora, potpuno besplatno i bez ikakvih uslovljavanja. Jedina molba upućena lokalnoj samoupravi, konkretno gradonačelniku Slobodanu Gvozdenoviću, bila je da Grad pokrije samo troškove prevoza ili smeštaja tokom boravka u Valjevu. 

Iako je prvobitno obećao, informacija dobijena posredstvom pomoćnika gradonačelnika, gospodina Nikole Radojičića, gospodin Gvozdenović se u međuvremenu predomislio, pretpostavljam da se nije našao u celoj priči, i jednostavno prestao da se javlja. Uprkos svemu, od polovine marta do kraja aprila, održao sam 24 predavanja uz učešće 1.023 učenika i njihovih roditelja o jednoj od najvećih pošasti današnjice. Sve troškove, uključujući i troškove goriva za šest dolazaka u Valjevo, a koji ukupno nisu bili veći od 10.000 dinara, snosila je Fondacija", preneo je Vlada Arsić kako valjevsko rukovodstvo nije želelo da podrži akciju koja je vredna i podrške i pažnje.  

Na kraju svog "saopštenja kulturnoj javnosti Valjeva", književnik Vlada Arsić poručuje da nije sve u parama. 

"Valjevska biblioteka se pravda da nijednu knjigu ne može da nabavi bez javne nabavke, pa makar ona koštala i 627 dinara, koliko staje u Delfi knjižarama. Poštujem takvu privrženost propisima. Oni ne mogu, ali ja mogu. Prvom čitaocu koji se javno oglasi po ovom pitanju, pokloniću jedan primerak knjige sa sve posvetom i potpisom. Rečju, nije sve u parama. Ima nečeg i u ljudskom dostojanstvu".

Valjevo / Foto: Vesna Stevanović-Raković

A da će "Neviđene priče" ipak biti ispričane, i to tamo gde su i nastale: kraj ognjišta, uz huk vetra i žubor reke potvrdio je književnik Vlada Arsić pismom koje je uputio Valjevcima:

Dragi moji prijatelji, časni i čestiti Valjevci,

Iskreno, ganuli ste me svojom ogromnom podrškom, brojnim komentarima i porukama koje ste mi uputili povodom mog (ne)gostovanja u Valjevu. I premda nisam imao za cilj medijsku pompu, ponajmanje sticanje nekakvih poena (čemu inače i nisam vičan), već prvenstveno da skrenem pažnju na ponižavajući odnos „kulturnih“ poslenika prema „izvođačima pisačkih radova“ (a takvim nas katkad u šali, a češće u zbilji zaista i smatraju).

Međutim, zbog vas dragih mojih čitalaca, zbog svih onih koji pod kulturom ne smatraju estradno đipanje, podvriskivanje, prejedanje i napijanje, zbog onih koji od umetnosti traže i nešto malo duhovne hrane, inspiraciju, nadahnuće i promišljanje, zbog svih onih kojima se dopada moj način pripovedanja – doći ću!

Istog dana, u istom terminu, ali van Biblioteke, van Tešnjarskih večeri, van grada i bilo kakvog vašara... U najčistijem delu Valjeva, lišenog zagađenosti u svakom smislu te reči, u klisuri reke Gradac, kraj River bara i mosta koji ponese ime po Milovanu Glišiću, održaću književno veče začinjeno mirisom pravog srpskog pasulja iz kotlića i nekim etno zvucima. Potrudiću se da ne budem gost već pravi domaćin, neko ko će vas dočekati sa zahvalnošću i pijetetom bez obzira na to da li će vas biti petoro, desetoro ili pedesetoro...

To je moja dužnost i moja obaveza. I uzgred, da napomenem, celokupni događaj neće stajati budžet grada Valjeva i njegove žitelje ni jedan, jedini dinar. Jer, kao što napomenuh u prošlom saopštenju, nije sve u parama, ima nešto i u ljudskom dostojanstvu.


PROČITAJTE I:

GRADAC - REKA BESKRAJNE LEPOTE


Valjevo / Foto: Vesna Stevanović-Raković

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box