Književnost
književnost/25.05.2020.

Usmena lirika: U traganju za izvir-vodom

književnost
  • Manfred Antranias Zimmer / Pixabay
Autor fotografije:
Piše: Lela Milivojević



Različita značenja vode u južnoslovenskoj usmenoj lirici tema su studije „U traganju za izvir-vodom“ folkloristkinje Ane Vukmanović koja godinama proučava usmenu književnost, posebno usmenu liriku.

Ana Vukmanović objašnjava za Kaleidoskop media da je usmena književnost posebna po dužini trajanja, po neposrednom prenošenju kroz vreme i postojanju samo u direktnom govoru. Njena vitalnost se vidi u improvizacijama tokom svakog izvođenja i mnogobrojim mogućnostima transformacija.

Takođe, vitalnost usmenih pesama i priča potvrđuje se u dijalozima sa pisanom književnošću. Mislim da su one „najživlje“ kada se najviše menjaju, kada prepoznajemo tek reflekse usmenih pesama i priča u delima pisane književnosti, kada ih pisci ne oponašaju već usmene obrasce menjaju u zavisnosti od svog senzibiliteta i doživljaja sveta, u zavisnosti od svog vremena.

Anu Vukmanović „fascinira“ kako lirske pesme u svedenom izrazu otkrivaju čitav jedan svet, kako prate čoveka kroz život, u različitim situacijama, kako se u njima peva o različitim odnosima među ljudima.

Takođe, one su slojevite i nose značenja iz različitih perioda, menjaju se, pa se u njima prepliću vreme pevanja i različita prošla vremena. I na kraju - te pesme su lepe.

Ona navodi da se pristupi menjaju, ali da ostaje interesovanje za usmenost, usmene priče i pesme, za nove vidove folklora u virtuelnom i digitalnom svetu.

Govoreći o daljem radu, ova folkloristkinja nastavlja da se bavi lirskim usmenim pesmama, načinima na koji se u njima predstavlja i konceptualizuje prostor.

Osim toga, zanima me na koji se način konstruiše slika Drugog u usmenoj lirici. Kao što mi je kod slika vode bilo posebno zanimljivo kada, kako i zašto se preko vode kao granice prelazilo, tako me zanima kako se prekoračuju granice između ljudi, kako se vidi drugi čovek, različit od nas, koji je željen i neželjen, neko za kim žudimo, ali i koga se bojimo i koga odbacujemo.

Knjiga „U traganju za izvir-vodom“, koju je objavila Akademska knjiga, pokazuje kako se u usmenim lirskim pesmama oblikuje svet opšte povezanosti između ljudi i prirode. U njemu je voda deo ljudskog sveta, granica između ljudskog i neljudskog, svog i tuđeg, ali i element drugog sveta. Iz neposrednog odnosa prema vodi proističu slike mitskog izvora života, vodenih bića, prirodnih sila, stihija koje razaraju, granica ili ljudskog okruženja.  

Studija pokazuje kako se svest o značaju vode za ljude odslikava u jeziku lirskih pesama, u mitopoetskim predstavama, svadbenim i prolećnim pesmama, magiji za kišu i plodnost, predstavama čistote i nečistote. Motiv vode nalazi se i u najstarijem sačuvanom zapisu stihova lirske usmene pesme o susretu devojke i momka na vodi.

Pevajući o vodi koja daje život, o kiši, prekoračenim vodenim granicama, devojkama i vilama na vodi, pesme svedoče o tome koliko je veliki značaj, oduvek, voda imala za ljude. Pevajući o morima, rekama, izvorima, bunarima, ljudi su pevali o svetu gde su živeli i koji im je bio važan.


PROČITAJTE I: 

FOTO|VIDEO |"Kraljevi i svetitelji srpski"


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


PREPORUČUJEMO:

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.