Razgovarala: Ljubica R. Kubura / Foto: Privatna arhiva
Rođen je u Francuskoj, a poreklom je iz Srbije. On je prevodilac, završio je prestižnu Sorbonu, a kako sam kaže misija mu je da spoji francusku i srpsku kulturu. Razgovaramo sa mladim Živkom Vlahovićem, osnivačem Izdavačke kuće Slavitude, osnovanom sa ciljem da se mladi autori iz Srbije i regiona afirmišu u Francuskoj.
Kako ste došli na ideju da osnujete Izdavačku kuću Slavitude?
Sve je to krenulo sajmom slavistike koji sam predložio Sorboni. Ubrzo sam dobio podršku Emira Kusturice i Milana Kundere i tako shvatio da sam započeo nešto što bi moglo mnogo toga da promeni. Nekoliko meseci kasnije sam otvorio udruženje Slavitude koje je postalo izdavačka kuća malo kasnije.
Kako izgleda proces selekcije autora koji dobijaju istoimenu književnu nagradu i kako generalno birate autore čija dela prevodite na francuski jezik?
Kad smo stvorili nagradu Slavitude, cilj je bio da ljudi upoznaju izdavačku kuću, kao da i mi upoznamo što više proznih autora jer smo se dosta bavili poezijom. U žiriju smo imali profesore sa Sorbone, sa francuskih katedri u regionu, kao i pisce i književne kritičare. Svi su bili poznavaoci književnosti i poznavaoci francuske kulture. Nismo rekli članovima da očekujemo jedan tip književnosti, naš cilj nije i nikad neće biti profit, nego smo od njih očekivali da pročitaju knjige i da odrede šta je po njima najbolje. Oduvek sam mislio da se kvalitet prepoznaje, tako da je i na samom kraju pobednik, Berislav Blagojević, dobio većinu glasova.
Ovako kad biramo autore koje prevodimo, dosad smo stavljavi fokus na autore koji su kvalitetni, ali koji bi teže došli do francuskog tržišta, a to su pesnici. Poezija se sve ređe objavljuje, o prevodima da ne govorim. Slavitude je jedan od retkih koji to radi i, naravno, nastavićemo.
Vaši baka i deka živeli su blizu pariškog doma Danila Kiša, da li danas neki srpski pisac može da se pohvali da mu je Pariz drugi dom?
Do skoro je Pariz bio dom Milovana Danojlića koji više nije sa nama, a rekao bih da je ranije bio i pokojnom Kolji Mićeviću, mada, Pariz će uvek biti njihov dom.
Završili ste prestižnu Sorbonu, kako se tamo gleda danas na Srbiju i sveukupno srpsku kulturu?
Rekao bih da ljudi imaju pozitivno mišljenje o našoj kulturi, da je naša katedra važna Sorboni, po meni jedna od važnijih, ne dolaze nam samo studenti koji su iz bivše Jugoslavije, viđao sam i studente koji bi upisali osnovne akademske studije zato što vole jezik i kulturu, kao i studente koji bi uzeli naš jezik za izborni predmet jer su radoznali. Sve u svemu, lično mislim da je na fakultetu mišljenje o Srbiji i srpskoj kulturi pozitivno.
Da li Beograd ima sluha za Vašu misiju?
Moj rad je priznat ovde i verujem da imam veliku podršku. Takođe mislim da bih mogao mnogo više da uradim za srpsku kulturu kad bih dobio priliku, ali nikad se ne zna. Možda se to nekad desi.
Šta Vas je nagnalo da se vratite u Srbiju, imajući u vidu da ste rođeni u Francuskoj? Mladi ljudi u današnje vreme napuštaju zemlju, a Vi kao da ste krenuli obrnutim putem.
Ja sam sve češće dolazio u Srbiju kako bih upoznavao autore, na kraju sam upoznao i osobu koja me je "naterala" da ostanem. I uopšte se ne kajem, Slavitude je pokrenuo mnogo toga od kad sam prešao ovde jer smo tako stvorili još veću mrežu ljudi. Sad i predajem teoriju prevođenja i prenosim sve što sam naučio mladim studentima, kako bi oni možda kasnije postali književni prevodioci na francuski, sa francuskog ili bilo kog drugog jezika. Imam kolege u Francuskoj koji mi dosta pomažu, imamo i prevodioce, tako da smo zapravo mojim dolaskom ovde razvili Slavitude.
Kako vi posmatrate književnu scenu u Srbiji danas? Da morate u jednoj reči da je opišete, koja bi to reč bila? (može i na francuskom).
Naša scena je raznovrsna, imamo dosta talentovanih pisaca, kao i manje talentovanih. Jedino žalim jer neki dobri pisci prolaze nezapaženo jer ne pišu o nekim "popularnim" temama iliti o temama koje očekuju neki žiriji.
Sad, kako je opisati, rekao bih da je složena i na to bih dodao ono što ponavljam svaki put kad je analiziram, a to je na francuskom "on s'enjaille!".
Kako Francuzi neguju svoju kulturu i književnike i šta bismo mogli od njih da naučimo, a šta oni od nas?
Pošto sam ja prevodio sa srpskog, najviše sam gledao kako nam Srbija pomaže kad predstavljamo kulturu i mogu reći da su subvencije Ministarstva kulture važne i neophodne. Francuzima je u kulturi da što više promovišu njihovu kulturu, sad naravno, imaju i oni zemlje i jezike koje ciljaju, a verujem da bi to trebalo da ima i Srbija. Neophodno je napraviti veliku peticu jezika, tu bi se našli francuski, engleski, italijanski, španski i nemački i svaki put pokriti stopostotne cene prevoda na te jezike. Važnije je za promociju srpske kulture da se jedna knjiga objavi u Francuskoj nego, na primer, u Kazahstanu. Ne kažem da nije dobro da se objavi i tamo, ali mislim da će nam pre značiti ako to bude u Francuskoj.
A šta bi Francuzi mogli od nas da nauče, ovo je samo predlog na osnovu onoga što sam video, ali sam često imao osećaj da nisu toliko razvijeni pesnički i književni krugovi koliko i kod nas. Možda je to zato što je naša scena manja kao i država, ali nisam primećivao mlade pesnike, a i kad bih primetio nekoga, bio bi usamljen, bez ikakvog kontakta sa drugim pesnicima, fali možda moralna podrška koja bi naterala mlade da pišu. Na fakultetu nisam nijednom čuo da neko piše poeziju u mom okruženju, a ovde, prvu stvar koju mi je rekao jedan autor je da je svaka druga osoba u Srbiji pesnik. Ali opet, to pričam na osnovu onoga što sam ja lično doživeo, možda je istina sasvim druga.
Da li se naši pisci čitaju u Francuskoj?
Najviše naši klasici, savremena književnost i ne toliko, moramo da budemo iskreni, naša zemlja je mala, nije toliko u fokusu, ali desi se ponekad da se pojavi neki autor koji može bar na neko vreme da promeni celu situaciju. Aleksandar Gatalica i njegov Veliki rat su odigrali veliku ulogu za našu književnost, kao što sad može Rumena Bužarovska za makedonsku.
Prenesite nam nekoliko planova koje vaša Izdavačka kuća želi da ostvari u budućnosti.
Do kraja godine nam izlazi peta knjiga. Sledeće godine planiramo da objavimo drugi i treći tom BHCS poezije, kako bismo nastavili da promovišemo mlade pesnike iz bivše Jugoslavije. Isto tako ćemo i starije nekim specijalnim izdanjem BHCS poezije. Planiramo Vladana Miljkovića iz Enklave, Aleksandru Batinić, ubrzo će nam stići Prljavi inspektor Blaža sa njegovom zbirkom priča Blaža u Beogradu. Želimo da predstavimo Beograd na urnebesan način i u tome ćemo uspeti. Berislav Blagojević će biti objavljen u Slavitude i imamo još mnoge projekte. Razvijamo sad naš časopis, predstavićemo dosta autora, pesnika kao i prozaista. Mi i dalje verujemo da je ovo tek početak i da Slavitude ima još dosta lepih godina pred sobom.
PROČITAJTE I:
PRIČA LJUBICE KUBURE OSVAJA FRANCUSKU
Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.
Podržite rad našeg magazina OVDE
Komentari