Film
reklama
reklama
film/11.01.2017.

Srbija je filmska velesila

film
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
Autor fotografije:

Piše: Sonja Ćirić

Kad je početkom godine objavljeno da će novi direktor „Jugoslovenske kinoteke“ biti Jugoslav Pantelić, komentari javnosti su unisonobili pozitivni: Jugoslav Pantelić je dokazani filmski stručnjak, medijski poznat, između ostalog, kao dugogodišnji urednik filmskog programa i filmski kritičar TV Studio B, a posebno kao umetnički direktor FEST-a. I, zašto i to ne reći, neko ko energijom i pozitivnim stavom uliva poverenje da će „Kinoteci“ doneti pozitivne promene.

Ako se zna da je „Kinoteka“, pre svega zbog filmskog fonda koji baštini, ali i zahvaljujući Radoslavu Zelenoviću, koji je skoro četvrt veka bio na njenom čelu, jedna od naših najuglednijih ustanova kulture i jedna od najuticajnijih kinoteka na svetu, nemoguće je bilo ne pomisliti da Jugoslavu Panteliću na novom radnom mestu neće biti lako.

Vi delujete kao da ste oduvek bili direktor „Jugoslovenske kinoteke“, kao da vam ta velika obaveza ne predstavlja problem – nasmejani ste, predusretljivi, prisutni na filmskim festivalima i kulturnim događajima...

Ukoliko čovek bilo koji posao radi drugačije, ako ga ne radi s radošću, ne treba ni da ga radi. Naravno da postoji toliko velikih poslova koje treba uraditi, znam da ne mogu da stignem da ih završim ne samo za vreme mog mandata nego i života, pa me to ponekad zabrine, ali dokle god ima ljubitelja filma, a znam da ih u ovoj sredini ne manjka niti će ih manjkati, siguran sam da budućnost „Kinoteke“, i njenog značajnog fonda, neće biti dovedena u pitanje.

Jedna od prvih vaših namera, barem ste tako najavljivali u februaru na početku svog mandata, bila je približavanje „Kinoteke“ publici koja je navikla da gleda filmove na ekranu mobilnog telefona, a ne u sali muzeja kao što je „Kinoteka“. Kakvi su prvi rezultati?

Mi smo tokom leta imali izuzetno veliku posećenost, pa u vezi s tim mogu da izrazim zadovoljstvo. Mislim da su u publici bili ljubitelji sedme umetnoti svih uzrasta i ukusa, koje je spajala osobina da vole kvalitetan i vredan film.

Čime ste ih privukli, čime ste zainteresovali, na primer, šesnaestogodišnjaka koji je rastao na akcionim i SF filmovima da pogleda film koji je stariji od njegovih roditelja?

Krucijalna funkcija „Kinoteke“ je da sadašnjoj populaciji koja je naklonjena filmu ili će to tek postati predstavi pionirske poduhvate stvaralaca koji dolaze iz naše sredine, ali i onih koji su pomerali granice sedme umetnosti a nisu govorili ovim jezikom. Mislim da su zbog toga Beograd i Srbija postali teritorija nemalog broja onih koji zahtevaju i s pravom očekuju kvalitetan program „Kinoteke“. Mi se trudimo da im taj zahtev ispunimo. Letos smo imali ciklus „Pulski pobednici“ organizovan s „Pula film festivalom“, nekada najvećim festivalom jugoslovenskog filma. Bilo mi je zadovoljstvo da publici predstavimo filmove koji su nekada osvajali „Zlatne arene“ i ostale nagrade ovog festivala od Pop Ćire i pop Spire Soje Jovanović do Balkanskog špijuna Dušana Kovačevića, ali i da s predstavnicima PFF-a i Hrvatskog državnog arhiva ugovorimo saradnju na osnivanju zbirke digitalnog arhiva PFF-a.

U okviru ciklusa „Hitovi Festa na bis“ prikazivani su filmovi koji odgovaraju ovoj grupi, počevši od Meša Roberta Altmana do Mulen ruža Baza Lurmana, i to je bila prilika da se neko podseti davno gledanih filmova, a neko da ih prvi put upozna. U ciklusu „Velikani svetskog filma“ su filmovi glumačkih veličina kao što su Alen Delon, Pol Njumen, Marlon Brando, Keri Grant i drugi. Moram da kažem da su ovi filmovi privlačili pažnju i stranih gostiju Beograda i da su oni neretko iskazivali zadovoljstvo što mogu da ih pogledaju. Iskoristiću priliku da naglasim da je „Kinoteka“ jedino mesto gde možete da se susretnete s restauriranim verzijama starih filmova koji nikada nisu bili ovako lako dostupni onima koji su želeli da zavire u svet pokretnih slika iz tog vremena kao što su sad.

">">">


Uobičajeno i često pitanje, ali  i dalje bez odgovora: da li je filmska traka izumrla?

Tehnologija napreduje, ali ono što sa sigurnošću traje jeste traka od 35mm. U nekim zemljama postoje pravila da svako ko snimi film mora da uradi njegovu kopiju na 35 mm. U SAD se svaki snimljeni film prebacuje na tridesetpeticu, tako se čuvaju filmovi. Mislim da bi to morala da postane praksa i kod nas, barem za filmove koje dotira država.

„Jugoslovenska kinoteka“ je pre svega muzej, i to od nacionalnog značaja, vi imate i stalnu postavku koja je nedavno obogaćena legatima.

Uskoro ćemo predstaviti, imam malu tremu zbog toga, deo legata Veljka Despotovića, jednog od najznačajnijih scenografa, koji je njegova udovica Gina, po želji svog supruga, predala na čuvanje „Jugoslovenskoj kinoteci“. Ovih dana intenzivno radimo da to blago što dostojnije Veljku Despotoviću smestimo u naš prostor. Letos smo otvorili legat Karla Maldena, smatrali smo da deo zaostavštine ovog američkog oskarovca srpskog porekla zaslužuje da bude i u Srbiji, s obzirom na to da je on uvek insistirao na tome da ima srpske krvi.

To je na otvaranju legata potvrdila i njegova unuka, koja je tim povodom prvi put bila na Bakanu, pa samim tim i u Beogradu. Neću otkrivati planove „Kinoteke“ dok ne budem siguran da su ostvarivi, ali mogu da kažem da nas u skorije vreme čekaju brojna iznenađenja koja predstavljaju sponu Srbije sa svetom a u vezi su sa stvaraocima koji su zadužili svetsku kinematografiju, pa samim tim i našu.

Filmski arhiv, muzejska postavka – treći segment delatnosti „Kinoteke“– jeste saradnja sa sličnim ustanovama van zemlje.

Tokom proteklih meseci „Kinoteka“ je imala i zapažen uspeh na manifestacijama kao što je Kongres Svetske federacije filmskih arhiva (FIAF) u Bolonji i, takođe u Bolonji, na festivalu Il Cinema Ritrovato. Nama je bitno što smo učestvovali u dva njegova programa: u jednom su prikazani filmovi iz našeg arhiva, to su dokumentarci istaknutog nekada jugoslovenskog, a sada slovenačkog reditelja Karpa Aćimovića Godine, a u drugom je prikazan italijanski film Otrov iz 1916. godine po scenariju čuvenog pisca Gabrijela D’Anuncija. To je jedina kopija tog filma na svetu i nalazi se kod nas. U saradnji s kinotekama Bolonje i Torina učestvovali smo u pripremanju izrade nove kopije tog filma.

Festivali starih filmova s restauriranim kopijama polako uzimaju zamajac u svetu, nagoveštaji toga počeli su da se primećuju na vodećim svetskim festivalima. Programi „Venezia Classici“ i „Kan Classic“ se utrkuju ko će uzeti ono što je najvažnije u restauriranim kopijama starih filmova isto kao što se utrkuju i za najnovije filmove. Na kraju se nagrađuje najbolje restauriran film. Restaurirati film nije lako, pogotovo kad je u boji. „Jugoslovenska kinoteka“ je imala to iskustvo s Kekecom u saradnji sa Slovencima i posao je više nego kvalitetno obavljen.
Direktor francuske kinoteke CNC Erik le Roj izrazio je želju da poseti Beograd i prikaže neki od filmova koje su restaurirali, s „Kinotekom“ Milana. Učestvovaćemo u jednom međunarodnom projektu, s „Nacionalnom kinotekom“ iz Rima pregovaramo o kopiranju filma Majstor i Margarita, uspostavili smo saradnju s arhivima koji pretenduju da postanu naši partneri u zajedničkom radu na prepoznavanju filmova koji su bezimeni.

Šta to znači, kakvi su to filmovi?

Traganje za filmovima za koje znamo da postoje, da su snimljeni, ali ih nema, kao i prepoznavanje filmova koje kinoteke poseduju u celini ili parcijalno svakako je jedno od najtežih osnovnih delatnosti ovih institucija. Otkriti novi film u svom fondu znači prepoznati ga na osnovu dokumenata koje imate, odnosno nemate o njemu, najčešće po protagonistima. To je bila jedna od tema ovogodišnjeg kongresa FIAF-a.

Mi naravno imamo takve filmove, imamo delove nekih filmova čiji se drugi delovi nalaze u nekoj drugoj zemlji, pa vi morate da prepoznate šta je to. Kad se ustanovi šta je, onda je lako, ali do te faze se dolazi sporim i napornim radom. Radimo na projektu koji će biti predstavljen iduće godine u Kanu, biće izuzetno značajan za srpsku kinematografiju, ali još ne bih o tome, a tiče se jednog od naših najznačajnijih reditelja. Smatramo to našom obavezom.

Da se vratimo na početak, konkretno na vašu bojazan da do kraja mandata nećete završiti sve što biste hteli. Do čega vam je s tog spiska najviše stalo?

Do svega mi je najviše stalo, naravno, ali bih za ovu priliku mogao da se odlučim da Beograd dobije Filmski muzej. Mislim da je to potrebno, zgrada „Kinoteke“ nije dovoljna za predstavljanje ni dela onoga što bi trebalo predstaviti. Ako imate eksponate kao što su autobus iz Ko to tamo peva, scenografiju iz filma Maratonci trče počasni krug, Flojdovog „fiću“ iz Nacionalne klase i razne slične eksponate, potreban vam je veliki prostor.

Filmski muzej bi kulturnu ponudu grada digao na drugačiji nivo. Srbija jeste filmska velesila. Možda ne doživljavamo neke najzvezdanije trenutke poslednjih godina, ali ako vam je kriterijum količina nagrada koje je naš film dobio na najznačajnijim festivalima, mislim da raspolažemo ozbiljnom filmskom zaostavštinom. 

Pročitajte još:

Intervju, Dejvid Rasel: Nestala je mistika "Ratova zvezda"

">">">


Oktobar u Kinoteci

Oktobarski program Jugoslovenske kinoteke ponudiće dane češkog, norveškog, italijanskog i iranskog filma, kao i
Festival turskog filma. Ciklus Velikani svetskog filma posvećen je američkom glumcu i reditelju Robertu Redfordu. Kinoteka će tokom oktobra ispratiti i Festival etnološkog filma, muzički festival Bemus, Sajam knjiga i biti domaćin Festivala snimateljskih ostvarenja, a u ciklusu Moj izbor svoje omiljene filmove predstavlja pisac Srđan Valjarević.

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box