Muzika
muzika/31.08.2021.

Gala koncert Željka Lučića u Madlenianumu

muzika
  • Promo
Autor fotografije:

Kaleidoskop media

 

Predprodaja karata za gala koncert Željka Lučića, koji će biti održan 5. oktobra na Velikoj sceni Madlenianum traje još danas. Zbog velikog interesovanja publike ostalo je još malo karata za koncert. Do 1. septembra karte se mogu nabaviti na blagajnama u pozorištu Madlenianum ili Muzeju Zepter, kao i online po promotivnoj ceni od 2.000 i 2.400 dinara.

Dugo očekivani, pa zbog pandemije odlagani, koncert Željka Lučića i prijatelja biće održan na početku 24. sezone Opere i teatra Madlenianum 5. oktobra u 19.30 časova na Velikoj sceni. Nastup našeg proslavljenog baritona, koga nazivaju „veridijanskim“, jer su ga upravo uloge u Verdijevim operama proslavile, biće održan pod dirigentskom palicom Dejana Savića i uz podršku orkestra Opere i teatra Madlenianum. Željkovi prijatelji koji će mu se ovog puta kao gosti pridružiti na sceni su Dragana Radaković, sopran i Sanja Anastasia, mecosopran koju smo retko imali prilike da čujemo na našim scenama.

Naš proslavljeni bariton, Željko Lučić, već godinama gradi veoma uspešnu karijeru u inostranstvu stičući pozitivne kritike i slavu igrajući repertoar svetskih operskih kuća, poput Metropoliten Opere, Royal Opera House-a, Opere San Francisko, Pariske opere, Skale i Bečke opere. Za svoju ulogu u operi Moć sudbine sa Operom San Francisco Financial Times je napisao, “sa ovim Don Karlosom, Željko Lučić je zavredeo zvanje jednog od najistaknutijih Verdijevih baritona.” Željko Lučić je poslednji put nastupio u Beogradu 2018. godine, a nedavno je u jednom od retkih intervjua najavio da razmišlja o povlačenju sa operske scene. 

Svim ljubiteljima proslavljenog baritona je znana njegova bajkovita priča gde ga je još kao tinejdžera u rodnom Zrenjaninu primetio dirigent mešovitog hora „Josif Marinković” Slobodan Bursać i ohrabrio ga da postane solista. Pevanje je prvo učio kod Doroteje Spasić u Beogradu, da bi se posle par godina pridružio operskom studiju naše operske dive Biserke Cvejić, koja ga je verno pratila po svetu i do poslednjeg dana svog života u 92. godini podržavala.

Prelomni trenutak u njegovoj karijeri je prva nagrada na Međunarodnom takmičenju Francisco Vinas u Barseloni. Svoju profesionalnu karijeju Željko je započeo u Srpskom nardodnom pozorištu, gde je pevao od 1993. do 1998. godine, kada odlazi za inostranstvo, u Frankfurtsku operu gde je ostao punih deset godina i pored širokog operskog repertoara koji je tamo pevao najviše je ostao upamćen kao veridijanski bariton.

Pored Frankfurtske opere Lučić je nastupao u svim vodećim operskim kućama, a svoj debi u Metropoliten operi imao je 2006. godine kao Barnaba u Ponkijelijevoj Đokondi, sa Violetom Urmani kao Đokondom, i pod dirigentskom palicom Bertranda de Bilija. Nakon toga nastupao je u Metropolitenu i u ulozi Žermona, grofa Lune, kao i u naslovnim ulogama u Magbetu i Rigoletu. Nastupao je sa operskim zvezdama poput Ane Netrepko, Marije Guljegine, Zorana Todorovića…

Željko Lučić je poznat i kao koncertni izvođač, pored velikog koncerta koji je imao 2018. sa orkestrom RTS-a pod dirigentskom palicom maestra Bojana Suđića, nastupio je u Sarajevu 2013. godine.

Dragana Radaković, sopran i dirigent, rođena je u Novom Sadu. Završila je osnovne i magistarske studije na FMU u Beogradu i to dva odseka - solo-pevanje u klasi prof. Radmile Bakočević i dirigovanje u klasi prof. Stanka Šepića. Zaposlena je na FMU od 2000. godine kao asistent na katedri za dirigovanje, a od 2009. kao docent vodi predmet Operski studio. Usavršavala se u Italiji pohađajući master klaseve kod čuvenih soprana: Renate Skoto, Mirele Freni, Magde Oliviero i Brune Baljoni. Najveći doprinos njenom usavršavanju dao je profesor Nikola Mitić.

Kao sopran ostvarila je veliki broj uloga: Aida, Odabela, Abigaila, Leonora, Dezdemona, Turandot, Toska, Norma, Dona Ana, Mizeta, Rozalinda, Silvija ....

Zapažene uspehe imala je: u Sidnejskoj operi gde je pevala 14 predstava Turandot, na Internacionalnom muzičkom festivalu u Makau – Kina sa istom ulogom, na koncertu u Valensiji u operskoj sali „ Kraljevskej palate umetnosti“, u Državnoj operi u Budimpešti sa Toskom, u Nacionalnoj Operi u Rumuniji -Temišvar, Kluž, Bukurešt, Jaš kao i na internacionalnim festivalima u Sibiju i Hunedoari. Zatim, na Internacionalnom festivalu u Sloveniji u čuvenoj sali „Cankarijev dom'' u Ljubljani, kao i u Mariborskoj operi. Četiri premijere je ostvarila u HNK Osijek, a pevala je i u Bugarskoj na internacionalnim festivalima u Burgasu, Varni i Staroj Zagori. U Cirihu je učestvovala na koncertu posvećenom 200-toj godini od rođenja Đ. Verdija. U Italiji je pevala na letnjim festivalima u Maćerati i Odercu. Dugo godina je stalni saradnik beogradske i novosadske opere.

Sanja Anastasia, mecosopran, magistrirala je solo pevanje na Univerzitetu za muziku i scensku umetnost u Beču. Od 2005. godine radi kao samostalni umetnik i živi u Nemačkoj. Mnogobrojne nagrade na takmičenjima za solo-pevače potvrdile su njen nesporni talenat i otvorile vrata brojnim operskim kućama u Evropi i svetu.

Od 2011-2013. Sanja Anastasia je bila član ansambla Državnog pozorišta u Majncu, a nastupila je u gotovo svim zemljama Evrope, Turske, Južne Koreje, Južne Afrike i Japana. Od 2013. godine redovan je gost festivala Arena di Verona u Italiji, na kojem se pojavila u šest različitih produkcija: Nabuko, Travijata, Romeo i Julija, Aida, Karmen i Bal pod maskama. Njen izuzetno bogat operski i koncertni repertoar uključuje dela Verdija, Bizea, Maskanjia, Mozarta, Štrausa, potom Šuberta, Šumana, Rahmanjinova, Prokofjeva, Betovena i drugih sjajnih kompozitora opere i solo pesme. Nastupila je s najboljim pevačima današnjice kao što je Plasido Domingo, a pevala je s orkestrima poput Moskovske, Beogradske, Tokijske Filharmonije, Filharmonije Arena di Verona i drugim, a deli podijum s najpoznatijim pevačima, rediteljima i dirigentima današnjice. 

Dejan Savić, istaknuti srpski umetnik, diplomirao je dirigovanje na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, a zvanje magistra dirigovanja stekao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao prvi u istoriji ove visokoškolske ustanove. Glavni je dirigent beogradske Opere i baleta od 1993, a direktor Opere i baleta je od 2001. do 2004. godine. U isto vreme je muzički rukovodilac Kamernog orkestra PRO CLASSICA, kao i renomiranog Mešovitog hora „Braća Baruh“, osnovanog 1879. godine.

Od 1989. do 1992. bio je umetnički direktor Niškog simfonijskog orkestra, a od 1993. do 1995. godine umetnički rukovodilac Kamernog ansambla PRO MUSICA, najstarijeg u Jugoslaviji. Od 2005. do 2007. godine Dejan Savić je, kao prvi i do sada jedini muzički umetnik u 150 godina dugoj istoriji ove ustanove, bio upravnik Narodnog pozorišta, da bi se 2007. godine vratio na mesto direktora Opere, u kojoj od 2010. godine deluje kao glavni dirigent pozorišta. Već 2012. godine vraća se na mesto upravnika Narodnog pozorišta, gde ostaje do 2018. godine, beležeći izuzetne umetničke i poslovne rezultate.

Sa svojim horom, kao i sa drugim horovima kojima je dirigovao, sudelovao je na brojnim uglednim međunarodnim horskim festivalima, osvajajući mnogobrojne nagrade i priznanja (Gorica i Peskara, Italija, Kardica, Grčka, JHS Niš, Mokranjčevi dani u Negotinu i dr.).

Kao dirigent, a takođe i sa svojim ansamblima, D. Savić je gostovao u Grčkoj, Izraelu, Bugarskoj, Holandiji, Nemačkoj, Rumuniji, Irskoj, Rusiji, SAD, Kini, Koreji, Francuskoj, Gruziji, Italiji, Austriji, Švajcarskoj, Španiji i drugde, nastupajući sa mnogim uglednim orkestrima i operskim kućama Evrope, Amerike i Azije.

Dejan Savić je delovao kao stalni gost dirigent Simfonijskog orkestra i Hora grčkog radija (ERT). Njegova pedagoška karijera podrazumeva profesorski angažman na nekoliko muzičkih akademija u zemlji i inostranstvu, kao i niz majstorskih kurseva u više evropskih zemalja, koje održava i danas. Učestvovao je u radu više znamenitih međunarodnih konkursa i takmičenja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Sarađivao je sa nekima od najvećih imena sveta muzike širom planete.

U više zemalja Dejan Savić je snimao za radio i TV, a realizovao je i više trajnih snimaka, LP izdanja, audio-kaseta, kompakt i DVD diskova u izdanju PGP RTS i drugih kompanija. Nosilac je brojnih domaćih i inostranih nagrada i priznanja, između ostalih Zlatnog beočuga, Vukove nagrade, Srebrne zvezde Republike Italije, Zvezde reda Malteškog krsta i drugih.


PROČITAJTE I:

NAJVEĆI HITOVI KLASIKE I HOLIVUDA U BEOGRADU I NOVOM SADU


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.