Književnost
književnost/8.12.2020.

Knjiga Gorana Markovića „Tito i ja“

književnost
  • Laguna
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Laguna

 

Iz štampe je izašla knjiga nastala po kultnom ostvarenju srpske kinematografije „Tito i ja“ Gorana Markovića, filmu koji je pobrao lovorike na domaćim i međunarodnim filmskim festivalima.

Prema autorovim rečima, ovaj roman ne pokušava da objasni epohu kolektivizma pedesetih godina 20. veka u Jugoslaviji, a još manje titoizam i Tita, nego sazrevanje jednog đaka koji prvi put u životu donosi svoju odluku i počinje da misli svojom glavom.

„Ova knjiga je nastala kao pokušaj da se nekako dovedu u red moja sećanja na detinjstvo“, ističe Goran Marković.

Nezaboravni likovi dečaka Zorana i njegovih školskih drugova, tvrdokornog nastavnika Raje koji ih vodi na ekskurziju u Titov rodni kraj u Hrvatskom Zagorju, njihovih domaćina i vršnjaka koje Zoranov razred upoznaje na tom hodočašću u zapadne krajeve zemlje, humorno i melanholično evociraju detinjstvo i odrastanje čitavih generacija „Titovih pionira“, bez pomodnog odricanja od sopstvene prošlosti. Školska priredba u čast Titovog rođendana, susret s Titom i sudbina nastavnika Raje senče ovu priču tamnim tonovima koji su se već tada nadvijali nad nesrećnom zemljom gde je vladalo jednoumlje i gde jedan desetogodišnjak tu nakaradnu ideologiju odbacuje svojim školskim sastavom.

„Prošlo je četrdeset godina od smrti Josipa Broza i stvari sada izgledaju potpuno drugačije nego kako ih je video i doživeo mali Zoran, junak ovog kratkog romana. Ali, kako su Zoranova ujedno i moja sećanja na doba kada je vladao ovaj sasvim neobični diktator, i kako dečje viđenje stvarnosti ponekad više vredi od zrelog sagledavanja stvari, mislim da bi priča o Zoranovoj velikoj avanturi, maršu Titovim rodnim krajem, mogla pružiti sasvim nov, ako ništa drugo onda zabavan pogled na to vreme.“

Baš kao i film, knjiga sadrži delove koji izmamljuju osmeh.

Ne predosećajući ništa i nošen novom, neizdrživom željom da čalabrcnem malo šuta, zabio sam kašiku u zid i počeo da u slast žvaćem malter. Teča je naglo otvorio vrata od špajza i tada mu je ispala ta reč: – Ti... ti si degenerik! Međutim, tata je samo odmahnuo rukom i rekao: – Gluposti! Detetu treba kalcijuma. Na to se teča užasno razbesneo: – A ko će da popravi zid!? Tata je bio veseo i pomilovao me po glavi: – On i ja. Samo dok se moj sin sit najede zida!


PROČITAJTE I:

BEOGRADSKI AKVAREL LJUBICE KUBURE


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.