Književnost
književnost/25.01.2021.

Svetislav Basara dobitnik Ninove nagrade

književnost
  • Pixabay/Kaleidoskop
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / RTS / Foto: Medija centar

 

Šezdeset sedmi dobitnik Ninove nagrade je Svetislav Basara za roman "Kontraendorfin", saopštio je žiri na onlajn konferenciji za medije.

U najužem izboru je bilo sedam romana:  Vladan Matijević, “Sloboda  Govora”  (Laguna) Darka Cvijetića , Što na podu spavaš  (Književna radionica Rašić) Svetislava Basare,  Enesa Halilovića, Lljudi bez  grobova  (Laguna)Sava Stijepovića, Prekrasne ruševine (Dereta) Bojana Savića Ostojića, Ništa nije ničije ( Kontrast izdavaštvo) Ognjena Sapahića Pod oba Sunca (Kontrast izdavaštvo).

Žiri u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić birao je među sedam naslova koji su se našli u najužem izboru. Inače je na konkurs za 67. Ninovu nagradu pristiglo rekordnih 212 romana.

U obrazloženju žirija se navodi:

„'Kontraendorfin' Svetislava Basare sačinjen je od 'nemogućih' scena, 'nedopustivih' zaključaka, paradoksalnih tvrdnji, cele lestvice nadrealizovanih hiperbola, kojima se pretresaju i protresaju temelji ne samo našeg društva i kulture, istorije i politike nego čitavog savremenog sveta. Uvodeći simbol kontraendorfina, kao ključnog biološkog obeležja južnoslovenskih naroda, Basara taj svet postavlja na jezički ringišpil, koji u vrtoglavoj jurnjavi sve i svakoga izvodi iz zone komfora i postavlja pred svevideće ogledalo."

Roman „Uspon i pad Parkinsonove bolesti" 2006. godine doneo je Basari prvu Ninovu nagradu, a kako je istakao „manjim delom se nadao ovoj nagradi, a većim nije". „Zapravo, sumnja je bila veća od nade, ali osnovana sumnja. Moji romani se po užim i najužim izborima provlače od 1989. Sigurno je u konkurenciji bilo autora mlađih od tog godišta, a pošto sam za te 32 godine već dobio nagradu, uvek su mnogo veće šanse da se nagrada ne dobije nego da se dobije."

Naslov romana „Kontraendorfin" Basara je preuzeo iz jedne fiktivne endokrinologije.

„Suprotno endorfinu, hormonu sreće, kontraendorfin je hormon nesreće pomoću kog se u ovom romanu objašnjava da užasi, posrtanja i nesporazumi sa istorijom naročito na našem prostoru nisu zapravo posledica nekih istorijskih okolnosti nego hormonalnog poremećaja i da nama ne treba humanitarna nego medicinska pomoć".

Basara je istakao i da u nagrađenom romanu nema nikakve politike: „To je umetnička slika društva koje trpi posledice zastranjivanja, zabluda kojima se na publicistički način bavim, koje razmatram u kolumnama, esejističkim knjigama i esejima."

Svetislav Basara je autor više od 40 književnih radova, romana, novela, knjiga priča, eseja, drama i korespondencije (u dva toma sa Miljenkom Jergovićem).

Za roman "Fama o biciklistima" dobio je Nagradu "Željezare Sisak". Dobitnik je "Nolitove nagrade" za knjigu "Mongolski bedeker".

Roman "Uspon i pad Parkinsonove bolesti", u izdanju beogradske izdavačke kuće "Dereta", doneo mu je Ninovu nagradu za roman godine 2006, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini i nagradu "Laza Kostić" 2007. godine.

Za roman "Anđeo atentata", koji je objavila izdavačka kuća "Laguna", dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva "Biljana Jovanović" i nagradu "Isidora Sekulić".

Prvi je dobitnik nagrade Fonda "Borislav Pekić". Kao kolumnista "Danasa", dobio je 2010. godine nagradu "Stanislav Staša Marinković".

Njegov roman "Majn kampf" ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine. 

Basara je bio ambasador SR Jugoslavije od 2001. do 2005. godine na Kipru. 

Ove godine, zbog epidemiološke situacije, proglašenje dobitnika najznačajnijeg književnog priznanja za roman napisan na srpskom jeziku, organizovano je onlajn.


NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Tokom proteklih 65 godina dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije. Njen trostruki laureat bio je jedino Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić, koji bi sada mogao da postane trostruki dobitnik. Davičo je i jedini laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno (1963. i 1964).

Nagrada je do sada svega pet puta dodeljena ženama-piscima - Dubravki Ugrešić 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković 1995. godine Grozdani Olujić 2009. godine, Gordani Ćirjanić 2010. godine i Ivani Dimić 2016. godine.

Nagrada nije dodeljena jedino 1959. godine, kada je napravljen presedan radi stimulisanja kvaliteta. Bez nagrade tada je ostao Miodrag Bulatović sa romanom „Crveni petao leti prema nebu“. Međutim, Bulatović je kasnije, 1975, ipak dobio NIN-ovu nagradu za roman „Ljudi sa četiri prsta“. NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš, nagrađen 1972. godine za „Peščanik“, i Milisav Savić, koji je to priznanje dobio 1991. godine za „Hleb i strah“.


PROČITAJTE I:

INTERVJU, DRAGAN VELIKIĆ: NISMO SVI ZVERINJE U CIRKUSU VUČIĆ


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.