Književnost
književnost/16.07.2019.

Deca nađu izlaz iz nevolje

književnost
  • Promo
Autor fotografije:
Kaleidoskop media / Foto: Marija Janković



Savremena psihološka drama za tinejdžere „Neću da mislim na Prag“ Sonje Ćirić nežna je i suptilna priča o prijateljstvu i složenim društvenim odnosima koje utiču na porodicu, a pre svega na decu. 

„Neću da mislim na Prag“ je četvrti roman Sonje Ćirić za tinejdžere. Kao i u prethodnim, i u ovom  romanu autorka  je pokušala da prenese ono što je se lično tiče i što dodiruje njen lični svet. 

Svi se slažu da Darja, koja ide u sedmi razred, lepo piše i svi od nje traže da učestvuje na evropskom konkursu za mlade talente – nagrada je sedmodnevni boravak u Pragu.

S druge strane, nju vole i podržavaju Duca i Daca, vlasnici bašte „Dobar dan“, restorana koji je uvek pun cveća, domaćih sokova i kolača. Oni traže da Darja napiše zbirku priča o „Dobrom danu“ i ljudima koji tu dolaze. Darja to prihvata s radošću jer želi da postane pisac i nastoji da sama zaradi novac za Prag zato što ga njeni roditelji nemaju. 

Porodične i ljubavne probleme pojačaće i rivalstvo sa drugaricom Tamarom, koja je ubeđena da će je njen rukopis odvesti u Prag, ali će Darja naučiti kako da prevazilazi životne prepreke. 

- Poznajem barem desetak tinejdžera koji su kao Darja iz moje knjige. Koji znaju šta hoće i idu ka tome čak i kad ih životne okolnosti sputavaju. To su deca koja nađu izlaz iz nevolje kao da su odrasli, i bolje od odraslih. Probala sam da napišem knjigu o njima, o Darji, Nikoli, Veljku i ostalima koji uspevaju da prebrode razne prepreke pa i otkaz Darjinom tati, pritisak Nikolinih da ostavi sport i počne da se bavi nečim što njima odgovara, i slične koje njihovom detinjstvu nameće današnjica. Ta deca sve savladaju uprkos svojim malim godinama, samo zato što mnogo, do neba, žele da ostvare svoj san. To su deca od kojih bi trebalo učiti, kaže Sonja Ćirić povodom svoje nove knjige.

U osnovi romana „Neću da mislim na Prag“ je traganje tinejdžera za onim šta žele da budu u životu. Priča o potrebi za pisanjem i čitanjem, o svesti da i mladi mogu da pomognu sebi, prijateljima i porodici, o talentu koji može da reši svakodnevne probleme. 

Sonja Ćirić dugo piše za decu i mlade. Diplomirala je na grupi za jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Novinar  je i urednik kulture u nedeljniku Vreme. 

Sonja Ćirić / Foto: Marija Janković

Sonja kaže da su knjige za decu istinite knjige i da je tako bilo oduvek, od Tvena, Beatriks Poter, Čika Jove Zmaja i Branka Ćopića, a tako je i sad. 

- One opisuju realan život čak i kad pišu o čarobnjacima i svemircima. Baš zato što ne lažu i ne ulepšavaju život, knjige ih pripremaju da ga upoznaju. Ne postoji tema koja nije prikladna za dete i mladog čitaoca zato što oni jasno vide sve šta se oko njih dešava, i zato što ih je nemoguće zaštiti od života, pa dakle ni od smrti i bolesti najbližih, od razvoda roditelja, selidbe, siromaštva, izdaje, prevare, neuspeha. Deca su spremna na sve strašno i loše u životu i znaju kako da ih savladaju i da posle svega i dalje ostanu deca, navodi Sonja Ćirić. 

PROČITAJTE I:

SRBIJA JE FILMSKA VELESILA

BRANISLAV TRIFUNOVIĆ: ZATUPLJIVANJE JE PREVIŠE UZELO MAHA

Darja ide u sedmi razred. Živi u soliteru sa tankim zidovima tako da sve čuje o čemu razgovaraju njeni roditelji. Njen tata je slikar i profesor na jednom umetničkom fakultetu, ali je dobio otkaz – do kraja knjige će se saznati zašto – pa već skoro celu godinu unazad po ceo dan sedi i menja televizijske kanale. Mama je novinarka, ali je njena plata mala i nije redovna. Darjini roditelji su zbog te loše materijalne situacije veoma nervozni i često se svađaju.

Darja čeka da sazna rezultat evropskog takmičenja za mlade pisce, koje se održava u Pragu. Ona i njena najbolja drugarica Tamara pobedile su na gradskom takmičenju za najbolju priču pa je zato direktorka njihove škole odlučila da ih pošalje i u Prag. Nagrada je sedmodnevni boravak u Pragu i objavljivanje prve knjige. Darja celim svojim bićem želi da postane pisac, i u toj nagradi vidi šansu.

Iz svoje sobe Darja čuje kako njen tata kaže da ona, čak i kad bi dobila prvu nagradu, ne može da je prihvati zato što oni nemaju da joj daju čak ni pedesetak evra da joj se nađu u Pragu. Odluči da odustane od takmičenja. Poveri se Duci i Daci koji žive u susednom stanu i drže baštu „Dobar dan“ koja se nalazi pored škole a poznata je po domaćim pitama i sokovima. Duca i Daca joj ponude da za njih piše priče o gostima koji dolaze u njihovu baštu, zato što bi hteli da imaju knjigu o bašti, da ostave trag o njoj. Darja naravno pristane, zato što najviše na svetu voli da piše a i zato što će tako zaraditi novac za Prag.

Tu je i Nikola, osmak, koji joj se sviđa i kome pomaže da napiše seminarski rad o Mokranjcu. Nikola je izuzetno talentovan košarkaš i želi da se upiše u sportsku gimnaziju, ali njegovi roditelji smatraju da će time osramotiti porodicu. Tu su i druga deca, Veljko npr, čiji je tata jednog dana odlučio da ide za Novi zeland i nikad s eviše nije vratio, Tamara, Darjina najbolja drugarica, koja obožava da kupuje odeću i živi u porodici suprotnoj od Darjine.

Svi oni su često u „Dobrom danu“, gotovo svakog dana posle škole. Darja piše o gostima „Dobrog dana“, te njene priče su deo onoga što se dešava u romanu. Glavni gost je gospodin Kosta. On je kao neko ko sve zna o svakome, a naročito o Darjinoj porodici, i ko nekakvim potezima uspe da reši mnoge probleme pa i da raskrinka dekana fakulteta zbog koga je Darjin tata dao otkaz.

Poklon Duci i Daci za prvi rođendan „Dobrog dana“ je Darjina zbirka priča o njihovim gostima, a ujedno i ostvarenje njene želje da postane pisac. Rezultat konkursa u Pragu više nije bitan. 

Novinarka i urednica rubrike za kulturu u nedeljniku “Vreme”, Sonja Ćirić, prošlogodišnja  je dobitnica Nagrade Niko Garone, koju pozorište PATOS dodeljuje za posebno angažovanje novinara, novinskih redakcija i medijskih kuća u oblasti kulture. U obrazloženju piše da ona već godinama pruža čitaocima mogućnost da kroz tekstove različitih formi upoznaju značajne ličnosti na kulturnoj i umetničkoj sceni, kao i da sveobuhvatno sagledaju probleme i fenomene u oblasti kulture, te kritički promisle o njihovim razlozima i posledicama.

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box