Književnost
književnost/1.11.2016.

Pilule protiv zaborava

književnost
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
Autor fotografije:
Piše: Andrijana Tešič

U ustanovi kulture Parobrod održana je promocija nove knjige novinara, kolumniste i kritičara Teofila Pančića, koji je i kolumnista magazina Kaleidoskop.
Knjigu pod imenom ’’Pilule protiv zaborava’’ izdao je nedeljnik Vreme, a na promociji, koja se sa namerom održala posle Sajma knjiga 2016, su o knjizi pričali Borka Pavićević, Jovana Gligorijević i Filip Švarm, dok je moderatorka bila Jelena Jorgačević.
’’Pilule protiv zaborava’’ predstavljaju zbirku Pančićevih tekstova koji su objavljivani većinom u nedeljniku Vreme ali i u drugim magazinima, sajtovima na prostoru bivše Jugoslavije. Ova knjiga je u neku ruku borba protiv falsifikovanja prošlosti. Autor svoju novu knjigu doživljava kao način da pokuša da pokloni svoj mali prilog masovnom zaboravu. ’’Ovde se sve zaboravlja, ovde ljudi zaboravljaju ili se zaboravlja da su postojali, ili se njihovo postojanje reinterpretira na način, po sistemu šta je naš poslednji utisak o nekome. Šta je poslednje što smo o njemu pomislili?’’
’’Pilule protiv zaborava’’, dvadeset i prva knjiga u Pančićevom opusu,  je podsećanje na prošlost, uspomene, događaje, društvene procese kroz lično doživljavanje samog Pančića. ’’Pokušavam da i samog sebe, ako ništa drugo, poštujem tako što ću poštovati sopstveno pamćenje, sopstveno iskustvo, što neću dati da mi poslednji utisak o nečemu bude jedini.’’
Svoje delo Pančić opisuje kao pokušaj da objasni šta se sa ljudima o kojima piše desilo, kako je društvo uticalo na njih i kako su oni uticali na društvo.’’Pokušaj portreta nekih ljudi, kroz njih nekog društva i na kraju krajeva, naravno nužno i autoportreta jer čovek koji piše o drugima uvek, nužno, pomalo piše o sebi, i sebi.’’
Mi živimo u društvu gde laž postaje istina, gde istina postaje nešto sasvim drugo i kada vi zapravo kažete ono što mislite i imate argumente za to što ste rekli, vi govorite jasno, izbalansirano, uzimajući u obzir sve, rekao je Filip Švarm. On u ovoj knjizi vidi priče o nama. Kroz ljude koje Teofil opisuje mi čitamo o sebi. Time nam je autor omogućio da još jednom promislimo o tim ljudima i svoje stavove o njima ponovo analiziramo.
Pančić je ovom zbirkom želeo da prenese svoja iskustva i viđenja ljudi koji su radili i bivstvovali u njegovoj neposrednoj ili posrednoj sredini, kao što je njegov jedini razgovor sa Dobricom Ćosićem na jednom Sajmu knjiga jedne godine, ili da opiše ljutnju Mome Kapora zbog tekstova koje je Pančić objavljivao.
Jovana Glugorijević smatra da je najveća vrednost ove zbirke eseja jeste kriterijum skupljanja tekstova koji samog Pančića otvara u potpuno novoj dimenziji. Ta nova dimenzija iskazuje slojevitost autora koji prikazuje tople i dobre emocije, i ljude o kojima piše. ’’Ova knjiga je na tragu da da odgovor kako smo dospeli ovde gde smo danas’’, rekla je Gligorijević.

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box