Književnost
književnost/12.05.2017.

Geopoetika Ministarstvu: "Predajemo se!"

književnost
  • Oksana Toskić
  • Ministarstvo kulture
Autor fotografije:

Kaleidoskop media

Redakcija "Geopoetike" napisala je još jedno otvoreno pismo Komisiji ministarstva kulture pod naslovom "Predajemo se!". 
Pismo je odgovor na saopštenje Komisije za podršku prevođenju koja je zbog ograničenih finansijskih sredstava odlučila da ne podrži predloge "Geopoetike", navodeći da "šansu treba dati i drugim izdavačima". 

Saopštenje Komisije je, pak, upućeno kao reakcija na prvo otvoreno pismo Vladislava Bajca, direktora "Geopoetike", ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću u kojem je kritikovao tu odluku Komisije.

Najnovije pismo "Geopoetike" prenosimo u celosti:

Kao neprijatelji srpske kulture, odmah izjavljujemo: Predajemo se Komisiji Ministarstva kulture. Možda će nas kao taoce sopstvenih vizija i želja sprovesti do Ministra, kome smo se prvobitno obratili. Zašto njemu? Zato što je njegov posao predlaganje strategije u kuturi. To Komisijin posao nije. Ona je u svom “obrazloženju” samo stvar spustila na lični plan, politikantski i lukavo, iskoristivši činjenicu da je potpisnik Otvorenog pisma i pisac, osim toga što je izdavač, a zbog čega nije kriv.

Ovom nametnutom “krivicom”, zapravo, skrenuto je sa osnovne teme: edicije Srpska proza u prevodu i njenog sadašnjeg i budućeg dugorčnog doprinosa kulturi.

Komisija je iz neznanja, neshvatanja ili sasvim namerno, u svom odgovoru Geopoetici učinila očekivani potez: promašila temu, zamenila teze i zaželela se polemike. Ne, mi ne prihvatamo polemiku sa nekim ko ne želi da razume o čemu je ovde reč. Ovo će biti naše dodatno objašnjenje i s naše strane je ovo - kraj.

Dakle, ovaj konkurs postoji upravo zbog 70% stranih i 30% domaćih izdavača (procenat predviđene raspodele novca), a da bi se srpska kultura promovisala što više. Ministarstvo je godinama pokušavalo da ovaj konkurs proširi na što više aplikanata jer bi to bio dokaz smisla i uspeha konkursa i same ideje. Sada kada se to i desilo, nema dovoljno novca – a baš nam nije ni trebalo da se njih toliko prijavljuje! Jer šta, saznali smo naknadno koliko je tu još stranih izdavača odbijeno (opet komisijina zamena teza – nisu odbijeni pisci već izdavači!), a to bi tek bila posebna tema.

Podsećamo da je edicija Srpska proza u prevodu, kao projekat, planski i organizovano pokrenuta da pomogne širenje srpske kulture u svetu, da omogući da raznovrsnost savremene srpske književnosti dopre lakše do što većeg broja izdavača u svetu.

Komisija bi svojim objašnjenjem “da treba dati šansu i drugim izdavačima” da učini sledeće: zavadi domaće izdavače međusobno i da kaže kako Geopoetika ima monopol na nešto. Ali, Geopoetika sve vreme govori o svom uhodanom, postojećem načinu stizanja do drugih jezika celinom edicije i ideje (projekta, ako je jasnije) koja godinama uz puno napora, a kako drugačije, uspeva da se utemelji u svetu. I to isključivo zarad opšteg dobra. Ali ne, komisija hoće da kaže, kao i politika, da sve postojeće treba srušiti i početi ispočetka! Bolje je da neki drugi domaći izdavači dobiju po neki pojedinačni naslov za prevod nego da se koristi nešto što brže i efikasnije daje rezultate. Kakav kontinuitet! A to govori o nečemu već poznatom: sve počinje samo sa nama. I bez nas ne može.

Ponavljamo, na osnovu ovog našeg projekta prvi put u istoriji srpske književnosti pokrenute su edicije savremene srpske književnosti kod nekolicine svetskih izdavača na teritorijama sa široko rasprostranjenim jezicima. O pojedinačnim knjigama da ne govorimo. Pravdanje odbijanja pojedinačnih naslova kojima je edicija konkurisala je potpuno nedosledno. Sabiranje dosadašnjih brojeva prevedenih dela i suma novca nemaju vezu sa ciljem konkursa. Ovde je reč o potpunoj nesrazmeri vrednovanja bitnog od nebitnog, kvaliteta od površnosti, dezavuisanja i manipulacije.

Ovde je važnije “dokazati” ko je silniji nego razumeti, a potom i ispravno činiti. Ne znamo šta je gore: to što komisija (Ministarstvo, ako joj je komisija trbuhozborac) ne razume ili neće da razume razliku između njihovog i našeg shvatanja dugoročnog planiranja, upornosti, strpljenja i doslednosti u realizaciji vizije. Mada, reč vizija u ovakvom kontekstu zvuči zaista naivno, banalno i suvišno. Kao i mi koji se borimo za bolju priču od ponuđene nam. Zato se i predajemo, ne kao strašljivci, več kao nepotrebni uzurpatori zacementiranog mišljenja i njene sile.

U Beogradu, 12.maja 2017. godine

Redakcija Geopoetike

Pročitajte još:
Vladislav Bajac, intervju: Sumnja je moje prirodno stanje


Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box