Piše: Mladen Kalpić
Nova Godina je idealizovano iščekivanje boljitka. Zato je uvek "Srećna"... I uvek Nova. A takvi su u toj Novoj Nadi i filmovi koji se tada na programu vrte za nju njoj posvećeni.
Od malih Mogwaja koje tata kupuje sinu za Božić (u Gremlinima) do Mišelfajferaste Cat Women koja se za dlaku gotovo sretno smuva sa Betmenom za vreme tog bogougodnog praznika (u drugom delu tog Tim Burtonovog filma). I Brus Vilis se iznenada pojavljuje i rešava stvar u to praznično doba a mesto po vodi za razliku od Isusa Hrista on po staklu vrtoglavo visokog solitera hoda. U najboljoj ekranizaciji Wellsovog Vremepolova iz 60-ih (onoj George Pala) Rod Taylor se odlučuje na put kroz vreme u daleku budućnost upravo u novogodišnjoj noći. Nije li onda upravo ona taj naš vremeplov sam? Ili samo otkucaj u etru?
I Star Wars (A New Hope) je originalno bio zamišljen kao božićni film... Trebao je biti pušten za Božić 1976. da (post)produkcija nije zapala u probleme na svim nivoima te je premijera pomerena za 25. maj 1977. godine. Priča o dobrom duhu koji nadvladava zlo protegla se i na sledeći nastavak sage u šta se može uveriti svako ko pogleda rane skice za lik majstora Jode koje nedvosmisleno liče na Deda Mraza. Ali u samoj sredini između njih dva leži pravi pravcati nedvosmisleni televizijski božićni film Star Wars Holiday Special snimljen 1978. sa originalnim glumcima Fordom, Hamilom i Fišer.
Kako izgleda ta Zvezdanoratovska Božićna Specijalka? Pa... Pravili su je specijalni ljudi za specijalnu publiku. Na talasu astronomskog uspeha originalnog filma (drugi najgledaniji film svih vremena i dan danas ako se uračuna međuvremena inflacija i porast cena karata) Lukas daje CBS-u kard blanš za korišćenje svojih likova kao što je RTB napravila novogodišnju epizodu Boljeg Života sa Alen Nurijem. Rezultat je bio nešto što je ušlo u anale televizije i ušlo u antologiju 50 sati najgoreg televizijskog programa.
Ali za nas koji očeličeni bizarnim vizuelnim sadržajima gledamo dekadama Palmu, Pink i Hepi i sve ostalo kroz katodnu cev nacionalnog servisa šareno i krepi ne može ovakva gruba klasifikacija da zaslepi. Star Wars Holiday Special nije toliko produkciona greška koliko parodija medijskog klinča koji nam se neznano tad tek spremao...
Davno, davno u jednoj dalekoj galaksiji kosmički Korto Malteze - Han Solo i njegov Raspućinasto čupavi kopilot Čubaka hitaju svojim međuzvezdanim plovilom nalik na zagriženi big mek nazvan u čast egipatskog božanstva Horusa - Milenium Falconom kroz opasnu imperijalnu blokadu da bi stigli na vreme na Čuijevu rodnu planetu Kasyyyk (čita se kao onaj naš pribor za jelo što pominje pokojni Manda u "Lepim Selima") da bi ovaj intergalaktički primat zlatnog srca proveo praznike u okviru svoje porodice. Samo se u dalekoj galaksiji Božić ne zove Krisms nego Lajf Dej. Happy Life Day.
Čubakina porodica je već na okupu na vrhu svog drveta (koje će posle poslužiti za dizajn kuća potonjih Ewoksa u "Povratku Džedaja" i spin of crtanoj seriji o njima emitovanoj kod nas na TV Sarajevo baš pred rat) i čeka ga sa strepnjom i nestrpljenjem. Njegova žena Mala. Njegov sin Lumpy. Njegov otac Itchy. Svi su kao i Čui Vukiji te ne govore ni jedan znani nam jezik već mumlaju i brundaju a scenarista i režiser (David Acumba) nas ostavlja s tim mumlanjem neoprostivo dugo: dok se mali Lumpy igra s igračkama (uz muziku Jefferson Starship), i dok Mala kuva ručak oponašajući četvororukog kuvara s lokalne tv, pa čak i dok stari vrag Itchy sladostrasno uživa gledajući erotični hologram (Blejk Karingtonove crne sestre iz "Dinastije") Dajane Kerol!
Iščekivanje benovalentno majmunaste porodice vukija da dočekaju oca sa službenog puta produžava neočekivano i crtani film o njegovom sukobu sa misterioznim lovcem na ucene Boba Fettom. Ovaj kultni enigmatični lik utemeljen na Klint Istvudovom Čoveku Bez Imena po prvi put pojavio u ovoj nesvakidašnjoj božićnoj priči. Nakon muzičke numere u kantini i skeča u prodavnici Imperijalne trupe upadaju u porodično gnezdo čupavaca i počinju da opasno maltretiraju ukućane... Na sreću u pravi čas stižu Han i Čui da ih zasluženo pobacaju u ponor sa mitsko-tarazanske kuće na drvetu. Harison Ford grli malog Lumpya: Mislim da počinje da mutira - kaže na njegovo umilno režanje:
“Svi ste vi važan deo mog života”. Porodica je sad na okupu i sprema se za drevni religijski ritual. Držeći jedno drugo i kiber kristal projektuju svoje duše kroz vasionu do mesta na kojem ih čekaju C-3PO, R2-D2, Luke Skywalker i Princeza Leia koja im na John Williamsovu Oskarom nagrađenu Star Wars uvodnu temu peva pesmu o kabalističkom drvetu života.
Na žalost ili na sreću ovako neprikrivena božićna poruka u Star Warsu našla je na decembarsko zimski hladno odbijanje svih slojeva gledalaca i Lukas se potom zavetovao da će ako ikad bude imao dovoljno vremena i čekića lično razbiti svaku s tv-a načinjenu vhs kopiju pratnične specijalke da bi joj zanavek zatro trag. Ipak pojavom interneta u širokoj narodnoj upotrebi to preostalih nerazbijenih video kaseta od starih fanova je digitalizovano i poslano u etar u nebrojenom količniku platonističkih kopija koje mogu stati na usb više nego anđeli na vrh igle. Božićna poslanica je sad bila svuda... Iako Korinćani možda nisu.
Svako ko zna za i razume ovaj Star Wars Božićni projekat kao i za sledeći - Long Plej ploču Meko Monarda Christmas in the stars, na kojoj C-3PO, R2-D2, Čubaka i još neafirmisani Jon Bon Jovie pevaju božićne pesmice bio je zgrožen prethodnog Božića 2015. kada je Star Wars povratio svoj božićni termin premijere za Epizodu VII The Force Awakens ali ne i njenu humanu hrišćansku poruku.
Umesto nje dobili smo blatantno prosatanističko đubre u kom našeg heroja i metaforu Hrista u Epizodi V Han Soloa ubija njegov sopstveni sin i čiji scenarijo nije ni napisao George Lucas. Njegove ideje i ponuda da ga režira odbacio je Dizni koncern koji je otkupio prava za nebrojene nastavke što je Lukasa nagnalo da preko medija upozori fanove da su njegovi likovi ”prodati u ropstvo”. Dakle nakon te izjave bilo nam je lakše. To i nije bila prava već lažna epizoda VII. Samo ružna stranputica alternativne realnosti kao alternativna 2015-ta u "Povratku u Budućnost 2" u kojoj svetom vlada Biff Tannen skrojen po uzoru na Donalda Trampa.
Nakon tog užasa svaki istinski Star Wars fan koji je razumeo suštinu originalne trilogije strepeo je za novi nastavak i spin of. A on Rogue one the Star Wars Story nam je već neumitno kao poziv koji se ne odbija stigao i pred ovaj Božić (na godišnjicu izlaska albuma Clash - London Calling).
Na premijeri u Takvudu čulo se kako znalci komentarišu prethodni film. “E valjda neće biti tako loš ko prošli”, “Ja ono kad sam video da se planeta cepa na pola to mi je bila poslednja kap u čaši koja ju je prelila”, “Prošli Star Wars film je jedini film kome sam dao samo jednu zvezdicu na imdb”, odgovara treći. Svetla se gase. Svetli samo mobilni jedno sedište ispred, a potom i on utihne. Šta nas sad čeka?
Priča smeštena između epizode III i IV - pet godina nakon "Osvete Sita" odvija se flešbek glavne junakinje pre naslovnog natpisa. Njenog oca vrhunskog naučnika kidnapuju zle Imperijalne snage da bi im pomogao pri finalizaciji njihovog ultimativnog oružija planetorazarajuće Zvezde Smrti. Pritom okrutno bez da trepnu ubijaju i njenu majku. Ona se krije u sanitarnom otvoru ispod kamena u pećini gde je pronalazi Čarli Parker i Idi Amin lično - oskarovac Forest Vitaker sa iritantno asmatičnim glasom kao da Tuđman unjkavo imitira Miloševiću nadmenu impostaciju.
Flešbek je gotov. Ona se budi. U svojim je dvadesetim godinama i izgleda kao nešto između Anice Dobre i vaspitačice koja čuva decu pod firmom Mamina i Tatina briga. (Felicity Jones iz Inferno). Odmetnik je od majčine smrti i Savez Pobunjenika je angažuje da im pomogne pri blokiranju završetaka radova na Zvezdi Smrti tako što će urgirati kod svog oca kog nije videla deceniju i po.
Ona nevoljno pristaje ali kad pred očevu iznenadnu smrt dobije njegovu holografsku poruku o tome kako je upravo zbog nje, i da bi joj osvetio majku, odugovlačio sa izgradnjom Zvezde Smrti sve to vreme kao ovi naši sa završetkom Hrama Svetog Save, a još uz to u nju instalirao i mehanizam za samouništenje (koji će Luke Skywalker aktivirati u A New Hope) naša junakinja postaje zagriženi borac za pravdu, slobodu i mir ljudima dobre volje.
Na tom putu pomaže joj nestandardna ekipa, mala ali odabrana - nalik na onu iz prvih stripskih nastavaka originalnog filma kod nas objavljene u strip reviji “Denis” između brojeva 117 i 120. Umesto Don Van Kihotaja starca koga tu svi ismevaju zbog verovanja u Bogoliku Intergalaktičku Silu a koji se ne libi da položi svoj život u njeno ime u velikom stilu imamo Donnie Yena kao Chirrut Îmwea - svemirski ekvivalent orijentalnom Zatoichiju.
Amaiza iz tog stripa rekli bi smo je Felicity Jones sama dok je dinamika između izabranika njenog srca i robota koji im pomaže vidno utemeljena na stip predlošku Romera i Peter O'Donnela - Axa o peripetijama naslovne junakinje, njenog robota Marka i partnera Dirka u kod nas u Stripoteci, u epizodi Sedmi pokušaj.
Srećom i pored delova koji u ovom do sad nedostajućem sineastičkom delu mozaika koji potpisuje gareth Edwards izgledaju kao da im je više mesto u Black Hawk Down Ridley Scotta nego nekad davno u dalekoj galaksiji, priča za razliku one u J.J. Abramsovom The Force Awakens ipak ima smisla, a kompjuterski CGI efekti nisu sebi svrha već su u funkciji priče kada se putem njih vaskrsava pokojni Peter Cushing da bi odigrao Grand Moff Tarkina i podmladi i inkorporira iz arhivskih snimaka Carrie Fisher kao 19-togodišnja princeza Leia da bi u klimaksu glatko nadovezala radnju na dobro znani prvenac iz 1977.
Tu je još starih znanaca iz kantine na Tatuinu. Tu su originalni Gold Leader i Red Leader kopi-pejstovani iz originalnog filma ali tako da to uopšte nedeluje neukusno. Naprotiv, već osvežavajuće kao sempl Under Pressure u Vanila Iceovom Ice Ice Baby. Tu su na kratko i C-3PO i R2. I naravno tu je Darth Vader sa sve glasom James Earl Jonesa... Ne dugo, al taman koliko treba i kad treba. Kad smo bili mali zamišljali smo 1984. da će kraj Epizode III ako ikad bude snimljena izgledati upravo ovako kao kraj Rogue One. Sa Nadom. A ona nam uvek treba pred Božić i Novu godinu.
Srećno! Srećno smo prošli i srećni smo.
Sa Rogue One smo dobili to što smo 33 godine i čekali pravi partizanski film u svemiru koji najviše liči na "Provereno min njet" („Мин њет“) iz 1965. nego na nerealne propagandne iz 40-ih "Chetniks! The Fighting Guerillas" i "V Gorah Jugoslavii".
Ni Čarls Dikens ne bi mogao da nas časti lepšim i pozitivnijim prednovogodišnjim preokretom od ovoga iz ćorsokaka u koji smo otvaranjem sedmog pečata na Epizodi VII zapali.
Uživajte u Božićnim praznicima i samo pažljivo da vaš razdragani mogvaj ili žena mačka prskalicom tepih ne zapali.
Pročitajte još:
Dejvid Rasel: Nestala je mistika "Ratova zvezda"
Komentari